Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

3:

осу. Он је некада оставио бегством земљу свога готодара. Али га је господар нашао и к себи повратио, васпоривши му нос у име казне, да би поплашио друге ва тако не чине. Њега су у мутњама око 1428. Гурци га околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и ад се, много година по том, царица Мара довела а султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, иткупили и пустили. Сад је био срећан и слободан чобек и држао је неку радњу у Нишу. Спрам њега“ је гбедео један туцак или Пруска С халком око врата. Туах је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на стога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те ва откуп састави. Повелика халка од туча била му је теакована око врата. Кад откуп набави, испроси или увастави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и Дет га. Иначе тако иде по свету, и свак види по »еговој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да маставља откупе, али да је роб. Остали из друштва "нили су трговци из Ниша, а с њима су седела и два гори сељака из околине, њихови рођаци. Њихови друаеови питаху их о тадашњој летини. Они се одзиваху га је све лобро понело и да ће нарочито воћа доста пвитти, али се тужаху на работу и на господаре. „Најпољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо;

а своје стигнемо ли, не стигнемо. Ако је властели“ тсова њива приспела за косидбу, сви морамо ипи | је осрсимо, а нашој како Бог да. Она тек мора доћи кас-

(није. Ах Боже, има ли земље, у којој оваке а лзема > узв викаше један сељак огорчено.

· _„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом. ме знаш шта говориш. Помисли како је кад је влаотелин туђин и вере погане, као што је Турчин. То сам

ћ гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.' Пе виа шта је мука људска ко оно очима гледао није као

а што сам“, рече онај с распореним носом! као с пегвим ауторитетом.

| _— Истина је, додаде туцак из Скопља. ИМ ја сам