Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

ЗАО а РА

38

то тамо гледао. Не дао нам Бог да туђу веру сл жимо, говораше он с убеђењем. =>

= Па и ми смо то овде гледали док су били Ту ци, рече трговац из Ниша, који се своме властели! новцем откупљивао за работу, коју му је дугова Ето, што ја да му плаћам откуп» Зато што сам се р дно на његовом имању у кући оца мога! Он се вајк: по обичају простих људи, који су увек против свак.

плаћања господару и држави, не мислећи ништа рев: луционарно. Кроз њихова је уста говорио само отпе за плаћање. Кад се њима не би само тражило плаћањ све би им до мора било право. Тако је мислио и сеља којему је тешка била само његова работа, а друго 1 се, све до мора, ништа није тицало.

Јек звона равасу се, по таласастом зеленом ПОЉ) Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кућ; и кренуше да најпре п рођу мало по народу и погледа Ј забаву народну. Они ударише поред наше дружин која се уз вечеру разговарала. Сви поскакаше Н ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, се ћајући се доброчинства царичина, викаше колико г; грло доноси „Живела царица Мара! Живео деспо Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и ра дости, потпуно заслужени, распростираху се од го миле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу : њене родитеље! |

У повратку у град, пут бејаше закрчен великиј

дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео. Људи и коњи тискаху се да уђу и да сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена. Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу. Караван је путовао за Дренопоље. У товарима је сило сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу. Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како