Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

| Бд

33

се био предусретан од људи и од власти. Ион сеу главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума пи клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу. Поносници, како су се у оно време звале кирипије, били су сви оружани стрелама, мачем и

"штитом. Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подуга-

чак, и у сукнене мрке пеленгире. На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око

1 - голеница сукнене доколенице, око стаса угасито црвен

_ појас. Сваки је имао у рукама тврду потешку соху,

са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици. У сукобима соха је, према при-

лици, служила и као оружје. Били су сви из Мораче,

пастири морачкога манастира. Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубро-

: вачке власти да караван чува, да сваки аманет исправ-

но преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и

г не прегоне. Капетан је и овде најпре отворио пут де-

споту за пролазак, а после се бринуо да смести људе п коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан. Стан је био велика четвртаста или четврта-

· сто-дугуаста зграда с пространим двориштем. На сре-

дини је зграде било огњиште с великом наложеном ватром. То је био као салон, јер ту су се људи грејали, пили себи што уз ватру спремали, или се сушили, а

· около су биле као широке галерије узвишене па метар

и више. С доње стране су били коњи, а горе на гале-

_рији, више коња, били су њихови пратиоци. Они су ту

растоваривали сваки свога коња, па товар остављали

себи више главе, а они би легали између товара и

коња по заосталом месту галерије. Кад сутра караванКалуђер и хојдук | 3