Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

38

постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризне има блага и да је набављено све што дому треба стране. На њему (је било да. одреди меропашким : Ћама својих села које ће кад двору носити дрва, ке ће луч, које ће поћи да понесу из трга из Беле Црк из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавг На њему је било да одреди између својих отрока (Р бова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и дворишту, под главним заповестима његове жене, г спође Круне. На Г возденовићу је било да свеколиј то особље, а било га је не мало, особито зко је двору било гостију, држи у редун у послушности св: јом гвозденом руком. На њему је, на послетку, биј главно старање о бојним и о осталим коњима н о еј Гелама, којих је имао неколико у своме пространо властелинству.

Вођење дома, с дужностима гостољубља и распе редом послова у самој кући, било је на његовој женр

да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је п цео дан пуне руке посла, у млађе доба око куће н окс деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, окс куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.

Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ У мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођинн редовни ПОСЛОВИ. Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских Јутара, ваљало се госпођи постаРати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било. У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене. Момци су трчали да свако јутро по Реду обаве све што треба, макар какво време освануло. Од зиме су се људи више бра-