Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

штили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром. "Пожила се ватра, да се људи могу огрејати, па да: попет после зебу. У две три собе у двору озидане су =зелике пећи од глине с лончићима за врло велику тиму, за болеснике и за малу децу. о = Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би шђило да све очисти и у ред доведе. Го се радило ресловно с почетком часног поста. На чисти понедеоник. з:е вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса. вВа тим је следовало и остало, еда би се од свуда озисетили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти. Кад би настало време сејању, и опет је имало дотета што је падало на госпођу Круну. Њено је било оповрће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе : 0 врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и вна другим местима где су сејани купус, краставци, нлиње и лубенице, роткве и остало. На госпођи Круни. зје било спремање о уљарима и пчелама. На згодним отлестима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, опоред липика у гори, међу воћем и њивама, ! воздеоновић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које “су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, вда би потпуно вршиле једину своју дужност да не"тују пчеле и да се брину о производњи меда и воска. „Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је "онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас. "Отуда оно у народној песми: „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је пбила Гвозденовићева, меда је много требало. Исто гетако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у уотосподским кућама и у црквама. Осим тога восак се =тазвозио као скупа трговачка роба за иностранство. -Нарочитим робињама била је дужност да се брину о уоевоску и о свећама потребним за кућу и за баштинску аудркву покрај куле. 3 Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи аУКруни је било да нареди да се воће бере и прибира,