Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

40

суши, или у меду кува и оставља у нарочитим ло цима и ћуповима. Тај се посао продужавао преко ц "лога лета, до позне јесени. Ред се почињао трешњам вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавр дуњама и шљивама. Ове су се последње на више н чина обрађивале. Па крушке и друго воће које се м тало у бурићима у туршију, или од којега се пекм« кувао н остављао за зиму, завршавали су овај ред.

Осим овога велика је врста тешких послова в: зана била с млекарником, са сиром и маслом, које с

5ласи доносили с планине. Ту је ишла брига о домаће мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице. с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које с киселило. Одатле су се црпле многе посластице оно временог властелинског стола.

Па свакидашња храна свеколикога тога света раз нога реда, који је у двору живео или слушао! Старањ свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс посебно старање за властелински и за сељачки сто | двору. Свако јутро је ваљало наредитн шта бе се спре мати за оба стола, еда би се нахранила и господа г многобројна послуга њихова. Све је то било такође на госпођи Круни н на њеном женском особљу, које је гона, за своју службу нарочито одбнрала из меропаш“ Ких и из отрочких кућа. Они отроци који су умешни били и који су се домаћој службн свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или ПН приликом великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.

Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници. Том прилнком би служила домаћа баштинска црква, н кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства. А прослава крсног имена домаћиновог,

"Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом. Властелин би на тај дан облачно