Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

41

есвоје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни опојас и огртао се богатом хаздијом. Његова жена, го“ пспођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у агвоје најлепше и најсвечаније рухо. С таквом се свеенаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога стана често служио еписком топлички из Беле Цркве. Велики властелин Витомир Гвозденовић оројао се зимеђу најзнатније и највиђеније људе У ондашњој; ОСрбији. У време о коме говоримо — 1491. — могао је гнимати близу педесет година. Најстарији му је син Коврјадин био претурио двадесет година. "Млађа му ћерка М Миља примицала се својој двадесетој години, и била “је у напун века за удају. Још је било у Гвозденовића пп два сина и једна девојчица од пет година. Сам |возпл деновић био је врло крепак човек, у најбољем здравпољу. Он је држао много на оно што се о њему мисли у н народу, и старао се, свима средствима, да изазове што 5 боље оцене. Као велики старешина војнички, он је био о оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив. Држећи у својој. а руци сва душевна расположење, и задовољство и љут тину, он је показивао од свега само онолико колико је = налазио да треба да покаже, никада онолико колико > би било у ствари. Исто то је било и спрам сељака и > осталих потчињених. Од њих је он тражио оно што = њему треба. За остало није се бринуо нимало. За мале > ствари није никада подизао вику, нити их изискивао > " баш до краја. У њега није било ни речи прекора за · људе из његова подручја ко ји су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини. Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао. Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују. С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гв03деновић врло добар човек, благ за народ и ми-