Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

стеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, окрђ глим скупоценим огртачем, и пасао свој мач. Иначе с за цркву није нимало интересовао. Његова жена, вла дика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећ) такође своју свечану антерију и мећући на се сво,

златом искићени зубун и СВОЈ накит. Али је она више

_ са домаћим свештеником старала се како о хришћан“ ском васпитању своје деце, тако и о потребама 'баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Г возденовићеву. Властелнству. Она би Г 803деновићу напомињала те дужности без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за Њих марио.

У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику. Као и други трезвени љуДи онога времена, Г Возденовић је после боја на Златици, 1443., после Сегединског Мира 1444. после погибије краља Владислава на Варни, 1444. и после

Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа. Њему се Јинило да је све везано за жиБот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.

тога он нарочито није био уз оне, који су још ра-

Баш зато што је према сво јој вери био мање више Равнодушан, није Нимало марио за Западњаке, који су МУ њиховим биготизмом и великом оданошћу к својој вери били одвратни. Он је Хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика тур-