Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

вам учинио. Будите уверени, ја се од тога нимало не

браним. Све ћу учинити што ви желите, и мило Бе ми бити да вам помогнем у чем желите. Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.

зумевали. Њихово пријатељство и Њихове многоброј-

- не везе нису тога "ради. ништа претрпеле. По том су

Говорили о трговачким пословима и о ситницама у | блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким Дубровачким колонијама у Вучитрну н у

га причекају.

Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести Од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и У војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво првадање неће примити. Најтачније се морају вршити све заповести. Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или У непослушности. Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што тре све војничке старешине џи војнике. Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и т. д.

Деспот упита калуђера како су сад турске старепине наспрам цркава и Манастира, свештеника пи народа.

— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то У ствари нису. Криво им је што