Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

4

= тесто звонимо, као да то зависи од нас. Криво им је = што често служимо. Неповољни су им хришћански празници и скупови. -

_— Па чим показују ту своју злу вољу, упита ПОСТО -

— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кал ко у њих каква посла има. Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да _ око обреда своје вере сувише дангубимо.

__А што им је неповољна хришћанска оданост

војој светој вери, напомену деспот, кад су они сами _ својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани»

— На то они не помишљају. Једнако нас коре, што · -калимо за својом владавином. У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан. Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше. Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Ботом > Ви једнако мислите на деспота. Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао. И онда ће Србију наново обратити / пашалуке, као што ју је онда био обратио.

— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања. Е

— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја. Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам. Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење. Осим тога недавно нам незнано погибе Шветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени. Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.

Деспоту се намрачи лице. Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке