Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

51

ва њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца “у особито оделење дворца. | ___- Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што оси мој дом удостојио почасти да му на подове стреосеш прах с обуће твоје. Силна ли је милост падишаххова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може ммачем све покорити или упропастити, рече Гвозденновић, дубоко се клањајући пред преобученим ТурТЧИНОМ. |

- — Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим'сбеј. Ја ти носим поздравље од честитога цара да поумогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и ужрвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану птрохте.

Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом џпоследње његове мисије у Дренопољу пристао на по»верљив предлог великог везира, да му он може од вре"мена до времена послати свога човека по извештаје. „Шоме човеку је Гвозденовић имао том приликом и да "одговори на питања султанова, која би му тај вегзиров човек усмено саопштио. Први пут је тада било ода тај везирски и султански човек дође Г возденовићу. 74 ма колико да је кућа Гвозденовића велика и насзикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умепшан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде ода се брзо разбере у начину како да прими новога опоста. С тога одлучи да га не води у дворану међу отосте, него да га прими од њих засебице.

Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву софру гразних понуда за послужење, и јела, и вина, и меодовине. Одлучивши се да новога госта не води међу оостале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с мно-

"им клањањем, исприча новоме госту какав му је празилик тога дана. Он му рече какве је госте, њега ради, Бна кули оставио и објасни за што га не прима другозвачије. Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом