Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

је за чудо, да се ниси бољем чему домислио кад си мислио збијати шале,“ Млади му поп рече: „Господару! То је било по невољи. Кад ме је отац женио, није за мене оне цуре узео, коју сам ја бегенисао, већ ме је присилио, те сам узео немилу њему по во. љи. Но ево имаскоро већ година. како сам, богу хвала, удовац, а радо сам се састајао са мојим првим ашиковањем, а нисам знао друкчије како ћу, већ повампирим некога Стојка. за њега се још за живота мислило и говорило, да је друговао са вилама и са вештицама.“ На те га речи упита кнез Милош: „Па што се ниси по други пут женио као остали људи, кад ти цуру волеш, а она тебе бегенише 2“ „Е, господару,“ рече млади поп, „неда ми митрополит, да се по други пут женим.“ Кнез Милош опет га у пита: „А је ви ли ти море питао зато мМИтрополитаг“ Поп му кажг, да није, већ да је по проти поручивао, кад је ишао митроподиту, и да му је прота тај глас донео. На то кнез Милош таки зовну митрополита преда се и упита га, „еда ли се не смеду удови попови женити као и остали људи и ко је то луд закратиог“ Митрополит му каза: „да свештеник не може имати до само једну жену по уредбама каноничким“. На то му кнез Милош одма одговори рекавши му: „та Бог вас, вели, људи видио, није 0-

= 9