Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

а р

лошу: „кнеже, виде ли главу главашеву "Сад је ред па твоју.“ На то му кнез Милош одговори: „вере ми, ја сам моју одавно метнуо у торбу; ову што ми видиш на рамену није моја но туђа.“ = = #

Једаред кад се мноштво турских великаша скупило било код Сулејман-паше у Ђео граду, рекне овај свима, показујући прстом на кнез Милоша: „видите ла тог сувог кнеза, мог посинка, како је сад миран ч кротак, ал гато сам ја опет морао више пута бегати од њега, тако, да сломијем врат, па најпосле пребио ми је раме у боју код Равња.“ Окренувши се за тим Милошу рече: „ти си ми ово ујео,“ показујући му сломљено раме. На што му кнез Милош одговори: „позлати Ћу ти га, честити палио.“

Кад је Милош ухватио згодно време, да се може 'ударати на Гурке, оде на Цвети 1815. године у цркву у Таково, где се била скупила множина народа, и сваком се на лицу могла читати жива жеља: рат! рат! Кнез Милош, уступајући вољи народа прими се старешинетва, навуче хаљине своје, које је као карађорђев војвода носио и изиђе међу своје ратнике, држао је у једној руци заставу и давши је Сими ПШаштрмцу рекне својим људима: „Јо мене, ето вас, рат Турци-