Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

начинили себи топове од чворновитих дебелих трешања утврдивши их са јаким карикама од жељеза. Ови су топови увек били наперени према селу Футогу у Бачкој преко ре ке Дунава лежећем и черевићка стража увек их је чувала. На погледу селу Черевићу са оне стране дунава били су на стражи Немпи из Футога. Једаред св јаве ти Немци чере вићанима, и кад им се они одзову, запитају их Немци ; „имаш ли онај турски рац "7 — „А да да имамо“. одговоре им черевићани. „4 имаш ли таш (топ)2“ запитају опет Немци. На то питање не хтедоше им черевићани ништа одговорити, већ један од њих рече своме другу: „пали трешњевачу.“ Овај даде огањ трешњевачи, заори се пуцњава, и кад тане стаде крати гране од врба на оној страни Дунава сви Немци са страже разбегоше се.

224,

У томе врпскоме покрету, који трајаше 1848. и 1849. год. беше у Срему сигурности повереник Димитрије (Орељ, официр пе. троваринске пуковније у мировини, и за времена његовог службовања било је у Срему сигурност личности и имања потпуна; он је особито конабио старе зликовце још из времена старс вармеђашке управе; од његовог имена јако су зазирали неваљали људи; и