Коло

4/<ШКУ<К7

•ж ' ш осде вечере, о којој су пиле / I доста ликера и биле послуј ш агеие кавом, њих две пријатељице, Малвина, и Вилма, н>ена гошћа, повукле су се на малу баштенску терасу, завалиле у наслоњаче и уиустиле у разговор. — Кажи ти мени, срце моје, — рећи ће Малвииа, пошто је нспитивачки погледа, је ли истииа да се и ти разводиш? — Цела истина, — одговори Вилма тихим гласом. — То је, видиш, веома лепо! Једне исте године смо се родиле, једног и истог месеца смо се удале и сада нас У једно и исто време најурују наши мужеви! — Судбина, — уздахну Вилма. . — Чудна си, одиста, жена. Као да ти тобоЈК ниси изневернла свога мужа. — Малвина! — Слушај: да ли би ти могла да бар за пет минута будеш искрена? — Зашто ме то питаш? -— Зато што те никада, нраво да ти кажем, нисам сматрала за искрену. Чак ни онда када смо биле заједно у заводу. Такве нежне голубице, као што си ти, родиле су се с лажју у души. — Ти то говориш тако као да никада ниси лагала. — И нисам. Покушавала сам, али то ми није никако полазило за руком. Гнушам се тога као каквог прљавог рубља; мањр из моралних него мол«да из естетских разлога. Него ја сам хтела да те нешто упитам. — Је ли истина да се твој муж од тебе разводи због Оскара Добоша? Вилма иорумене. Прилично дуго борила се са собом самом. Ал-и ( циничка отвореност њене пријатељице утицала је на гбу толико силно да јој она, најзад, каза нстину. — Да, због њега. — Знала сам то одмах... Уопште, тај магарац има једниствене среће. ■ Јер теби је познато, срце моје, да се и -мој муж од мене разводи због тога истог Оскарг), Добоша Вилма, у ирви мах, прихвати ту новост потпуно мирне душе, а потом, ношто се мало поразмислила, одмахну руком, као да се запрепастила. — Вио је до гуше заљубљен у менв. — Волео те је, је ли? — Ох, до лудила. Била се силно распричала, и оио што пикада не би казала своме исповеднику, иричала је сада то.ј накрспоЈ пријатељици. под утицајем ликера који обема беше завртео мозак. — Да, мој муж волео ме је исувише, и управо то .је била наша несрећа... Премда м.у нисам давала ни најмањег повода, од нрвог дана нашега брака био је љубоморап као... Отело, неирестано је сумњао... Најпре ме је унижавао својим вечиим ухође1ћем, •затнм ме Је вре!)ао и ја сам, напослчтку почела очај-авати. Није ми доп.уштао да се мало леише обучем и просто је хтео иресвисиути од једа кад сам почела одлазити у друштво; Једном речи, у свнм мог.ућим комедијама ко.јима ,1е нредмет л>убомо.ра ти не можеш наћи оних одвратиости што их је он почипио..., — На пример? — Обио је све моје ормане. Одлазио на пут да би се увече изненада вратио, подмићивао слуге и слуисавке... — И отварао ти писма, је ли? — И то је чииио! Пре некнх шест месеци дође Добош у нашу кућу. Више ради мога мужа него ради мене. Ти познајеш Оскара! Човек као што је он, с онаквим манирима... — Магарац! Даље, само даље! — Отада сумњињичењнма иије било краЈа. Ако би ношла у позориште, значило је да идем на састанак с Добошом ...

— Да к њему, — рече Вилма тужпо. И пошто 1е неколико тренутака поћутала, додаде: — Тукао ме је ... без разлога ... али имао је и разлога. Према мојим лажима нјг ти не би била друкчија. Малвина се опет извали у наслрњачу. Затим тихо рече: < — Сл.ушај. Вилма! Када би још било у моди да се неверне жене спаљуЈ,У> ја бих из свег срца довлачила Дрва и полагала их на твоју ломачу. — Ти, »ар? И то ми казкеш ти, је ли? — Ја, дакако. Премда сам и сама свога муаса изиеверила с тим истим магарцем... — Али твој муж није био љубоморан... — Те слабости ни.је имао; био је исувише џептлмен. Кад год би запазио да ја попеког млађег човека љ.убазно предусрећем", ои га је одмах позпвао у нашу кућу... — Охо, па то Је било дивно. То Је пажљнв, пежаи, осетљив овек ... А да ли те је волео? —- Веома. -— И није те варао са другом? — То не знам, али не верујем. Увече је редовно пзлазио. Ишао је у [{а-

сину, како је говорио. Можда је адлазио на које друго место. Али Једном, када је запазио да мене мори досада, почео је да остаје код куће. Толико ,је био нежан' и препун најлепших осећања. Такво пожртвовање нисам могла сносити, те сам га молила да и даље одлази у Касину. — Па шта је било даље? — Ништа. Међутим, тако по пеки пут тонула би у премишљања, и једнога дана дошла сам до закључка да је мој живот прав. глатак и прост као железиичгси колосек. Јури се све даље, све даље и даље, н дани промичу љао телеграфски стубови; ја старим и већ знам какав ће бити • крај. Пошто се стигне на крајњу станицу, воз фијукне и Ја на вечна времена прелазим у магацин. То Је све. — Али пије било тако. У међуврвмену наступила је железиичка несрећа. — Да, приредила сам једно искакање из колосека. Просто стога да би у досадно путовање унела мало промене. — Оскар Добот?

— Дакле, и тебе је тај бедник преварио? — Остави, молим те, не претварај се ту. Ти си то одавно знала. И онда, Добош мене пије ни уколико преварио; није ми обећао ништа, нити сам ја од њега ишта и очекивала... Добош није бедник, него магарац који ће се — Бог би га знао како — ускоро прочути као лав. Он је веома смеран магарац који нема способности да буде лав... јер не може како треба да риче... Ако не стекне гласа, имаће за то да захвали случају као оиај бард гато су га погубили заједно са Маријом Стјуарт. Говорећи о Добошу, наљутила се. Али одмах затим стала је да се смеЈ'е. — Слушај, саме смо потпуно! Зашто си ти уопште изневерила свога мужа? Вилма не одговори, него само тужно одмахну главом. —• Вас двоје сте се, је ли, узели из љубави? — Да. — Твој муж поступао је с тобом добро? — Катастрофу ја желим да чујем! 0 томе причај ти мени! — Била сам већ сита и пресита таквога живота, те унутих једно писмо Оскару. Молила сам га да, ради нашега домаћега мира више не долази у нашу кућу... —И на такво пнсмо од стотипе л>уди деведесет и девет одговоре изјавом љубави. — И Добош је одговорио тиме ... Његово писмо било је препуно „л :>убави", „обожаваља" и „самоодрицања" — Ти мп^очас кажеш да је твој муж имао обичај дс отвара твоја нисма? — Отворио је и то! Настала ,је између нас страховита сцена. Узалудно сам му се клела успоменом на моју матер... Био је потпуно пеурачунљив ... Малвина устаде из наслоњаче. — Тукао те је, зар? — упита она и очи јој се засијаше. — Да ... тај бедник! — А ти? — Ја? Гневна, осрамоћена, побегла сам... — Добошу?

— Ти си одиста луда. — После, у своме огорчењу, прнредила сам искакање из колосека, и оио је довело до развода. — Како је твој муж за то дознао? — Казала сам му сама Ј'а. — А он? — И тада је остао савршен џептлемен... „Драга моја", рекао је ои, „ја бих био рад да избегнем скандал. Поћи ће ,нам за руком да нађемо какав било разлог за развод. Приликом уређивања. материјалних питања можеш да рачунаш на моју исправност..." Сутрадан преселио се он у хотел; стан је, као што видиш, остао мени. — И зар ти није жао што си то учинила? — упита је Вилма после краћвг ћутања. — Није ми жао ништа, ништа! Ја сам га изневерила, а он ме није ни ударио. Какав је то човек?! Уосталом, боље је овако него непрестано клизити једним те и истим колосеком... -г- Малвина, — рећи ће Вилма, —» Малвина, ти си заслужила да те људи затрпају камењем!

— Управо он је био бард с ко.јтга сам пристала да будем погубљена ја, наопака Марија Стјуарт. Од свих мојпх обозкавател.а, он је био па.јглу и.ви и иаЈневаспитанији, човек који Је био кадар да изазове и иа.јмирољубиви.јег мужа. — У колико ја Добоша познајем он је човск дивних манира. — Сада јесте, пошто сам га ја васгштала ... Учинила сам све и сва да свога мужа направим љубоморппм. Замишл>ала сам да ће тада све бптп добро ... Када би мој муж био л.убоморан, иомишљада сам, не би носпо онако узкасно старииске оковратнике. Он би Добоша избацио иа улицу, мене би тиранисао, па мозкда тукао... Онда би све било у реду.., — Зар потнто би те тукао? — Да. — И то ти није пошло за руком. —■ Све је било узалудно. Ја бејах страховито кокетна, бестидно кокетиа, али он је остајао и даље миран и пажљив као што је и бпо.