Коло
16
КшктеОно
Два снажна мотива испреплели су се у овом новом „Терином" филму: борба једног младог умеггника музичара за слободу уметничког сТварања и зкртве једне мајке која је неизмерно цолела свога сина. Богати музички елементи прате радњу до срећног завршетка. Сопственик великог каменолома гранита Лудвиг Бургсталер брани свом посинку Стефану да се посвети музици. Али млади Бургсталер, стални гост у кући п>ад;1тел>а оргуља Кирхмајера, оде у Салдбург за своЗом пријатељицом Кирхмајеровом ћерком Вероником, да студира конзпрваторијум. Добио је и стипендију. 11астанио се код вајара Стира. Готово материнском љубављу брине се за њега Ана, келнерипа у уметничком локалу код „Контрабаса". Она му и јесте мајка, али се обавезала да ће ту тајну до гроба чувати. Када Марина, лакомислена и кокетна Стирова пријатељица, угрози Стефанов однос према Вероници,
Ана нриговори Стефану због рђавог поступка и запуштања студија, али он грубо одбија њено мешање у свој живот. Ана ћутећи подноси све. Шта више, она узима кривицу на себе кад је на Стефана пала сумња да је узео новап из газдиие касе. Кад је прави лопов, кувар, ухваћен Ана напушта заувек лока ли Салцбург. Дирнут ње1{ом великом жртвом и мајчинским пожртвовањем Бургсталер се измири са Стефаном и отворено му признаје да му је Ана мајка. Међутим, она се изгубила сасвим и нико не може да је пронађе. Тек на отворењу великог концерта на коме се даје прво Стефаново дело, које му отвара пут у живот, Стефан оиет виђа своју мајку и не пушта је више од себе. Ту она први пут чује од њега лепу реч: „Мајко!". Филм је режирао др. Врауер. Главне улоге играју Фраициска Кинц Ану, Ото Вернико Стефановог ноочима Бургсталера, Херман Брикс Стефана, Веронику Елфрида Дациг.
Узабаченсм крају Бемервалда, где Молдава извире и пробија кроз мрачне шуме себи пут до „златнога Прага", живи сељак Јобст са својом ћерком Аном. Девојка гори од чежње да види тај „златни град". Али отац који страхује од опасиссги велике вароши хоће на сваки начин да јој избије из главе ту мисао- Зато и тера кратким поступком од своја куће инжењера Ланвајна који се поч слом налази у селу, јер је он налу* нио^ Ани главу причама о „златном граду". Широм отворених очију она
слуша о животу великог града, љеговом богатству, сјајним ноћима и шароликом свету. Но Ана једном искористи згодну ирилику кад инје био код куће ни отац ни Томас, за кога је требало да се уда и оде у Ираг да се бар два дана тамо наужива. Дође код једие своје тстке која је прими, а њен млчди рођак Тсни много се загледа у девојку. И Ана њега заволи. Међутим, упа и не слути да он спекулише како би дошао до великог имања њепог оца, 5ер не воли свој келнерски занат И Ана остаде у вароши дуже но што је мислила- Отац и Томас су се вратили кући. Отац у наступу праведног гпева, кад је чуо да Ана неће да дође кући због Тонија, разбаштнни своју кћер. Чим је то чуо, Тони напушта Ану и она се наједаном нађе сама без икога овога у „затном граду" па улици. Снопада је очајање, јер се асећа и мајком. После мукотрпних дана, кад јс нрозрела сву безобзирност свог љубавника, она крене својој кући у селоОтац јој се у међувремену ожеиио својсм домаћицом Марушком, која је одавно бацила око на богатог уповца. У свом очајању Ана хоће да изврнш самоубиство дављењем у мочвари. У трагању за њом удави се отац, а АнУ епасе у последњем тренутку. Тсмас, који је л поред свега још увек воли. Ана је окајала своју погрешку и вратнла се са стрампутице куда је залутала својом самовољом и чежњом за новим и дотле непознаТим у њеном селу Филм је реашрао Фајт Харлан. Главне улоге играју Вуген Кленфер, Кристина Седербаум, Лизелота Шрајнер, Паул Клипгер, Курт Мајзел и др.