Коло

Наш ларод умео јо "кроз векове да' сачува еебе, своју неокрњену индивидуалност. Све оно што га чини Орбином. И крв, и обичаји, и традиције, г свест о себи. Али после ових ратова много се у евоту изменило, иа и код иас. Сељак је и на бојишту и у избеглиштву дошао у непосредан додир са туђином, са варошким и западњачким обичајиМа. А код куће, постепено је сељак патријархалне културе настао да се преметне у земљорадника саеременог типа. Па су тако и многи обичаји за-. Вемарени, традиције заборављене. ЈКивот се и онако изменио. комгогаковао, некако је скучен, без оних ранијих ширина пространих и временЈВКИХ. Тешко би било набројати све, обиђаје, све радње које на Божић треба! Да изврши домаћин, домаћица и сваКи од укућаиа. Још је и данас Божић благи дан највеће народне славе и вејвеља и у нашим динарским пдаиин-

оника, и све тако редом до дубоко у ноћ. Човек не може ни да стигне — и кад би хтео — све што треба У Жичи, као и свуда око Мораве, после ратова и у другим домовима прекинули су са многим обичајима. Према једној анкети из 1927 од 100 домова жичких засеока Редова и Зимовника (мање више имућније куће) у 55 кућа није се вршило ни половину обичаЈа који су остали од старине. У сиромашншим засеоцима, у Парлозима),

'еким нледелима и у источној Србији, н у Шумадији. Али се поједини еле1иенти занемарују или заборављају. Док се, на пример, по падинама Жег л>ина, Столова, Конаоника и Голије, евуда тамо иза Кра$>ева, и деоно и лево од Ибра, слави Божић онажо као што је од старине остало, у долини Мораве, где је народ прометнији, материЗално обезбеђенији и ближи нашој па-

'ланачкој цивилиза.цији, шоги су обичаји већ давно избрисани. Тако у Жи■чи, одмах до Краљева, један од нај'Угледнијих домаћина. прекинуо је скоро са свима божнћним обичајима већ пре неких 35 година. У његовој кући ее чесннца не меси, не уводи се во по'ложајник, не долази нолазник, не до»оеи се бадњак. Са.мо ее иде у цркву. Ромоле се Богу, па Бадњи дан вечера-

Трдшњару, у Градима и Реци од 100 домаћина 40 није славило Божић како се у старини славио. После 1931 све се више занемарују обичаји, па су ретжн и они који иду по бадњак и који месе чесницу. Нагло се дакле заборављају стара знања и стара веровања. Цивилизација продире ч разара све оно што припада култури прадедова. Нарочито после ратова, од 1912 даље, не само у Жичи и околини већ и у планинским пределима. Народ је забораВио обичаје својих отаца. Село се запарложило, изметнуло. Па није чудо што су варошани сасвим занемарили старе добре навике. И сада се слави слава, светкује се Божић, али све некако друкчије и са ма.ње воље, љубави и разумевања. Божић, на пример, називају Вожић-батом, као да је то некажво мало дете, а оно и не знају да Божић иде улицом и да лупа на свачија врата, да бата на врата. сваког домаћина. Те неком носи здрвље и весеље, неком пара. и свакојаког блага. Али ето док Божић по улици бата, наши варошани су од глагола батати направили имвнипу. Тажо су исто покварили многе обичаје. Уместо бадњака увели су читава стабла или гране са* сухим лишћем. Јер више нема огњишта већ шпорета. Који су обичаји око бадњака? Обично се бадњак сече до подне. По бадњак иде домаћин или неко од мушких укућана. Ко иде по бадњак мора да наташе капуља.чу или да овије као неку чалму око главе, шал или слично. И јаку треба да подигне да му се лице не би видело. На рука.ма има рукавице у којима је ненгто овса. Добро наоштрену секиру ноеи у десној руци. У

ју а на Божић ручају боље него у о^ичне дане — и то је све. Прекинуо је јер не верује у све „оне врачбине". Алн Нарочито стога штс се на Божић и домаћин и укућапи уморе као никад у тодаши: сад тр1и пс бадњак, сад идп у Цркву, еад иди код стоке и код пчеласад посипај Сламу, еад примај полааса-

Месту. Некодико дана пре Болсића оио место где је бадњак очисти ее од корова и ситнијих других дрвета. Кад дође пред дрво прекрсти се и назове бадњаку: „Добро јутру и помози , Боже!", па сам себи одговара: „Бог ти помогао!" Затим каже бадњаку: „Честитам ти бадљи дан (или бадње вече, ако је после подне)" и при томе га посипа оним овсом из рукавица и сам себи одгова.ра: „Добро дошао, да Бог да! Дошао са радом, срећом и берићетом, животом и здрављем." Све као да је дрво рекло. Прекрсги се, узме секиру и онако у рукавицама почне да сече бадњак. Узима прву љуоку што отпадне и носи је кући планинки. Бадњак се сече само е једне стране, и то дотле док се стабло скоро не пресече, Пре него што ће дрво да падне удари се јако еекиром одозго на доле и отцепи се дрво што више, ажо може све до земље. Таг ко на бадњаку остане изљуштак са нања. Ако пре тога дрво само падне вас ља сећи;и други бадњак. Бадњак треба да падне према југу и при паду да га не задрже пране неког другог стабла. Кад се бадњаж отсече, окреше се и спреми. Тада Дрмаћин крстећи се узима, онај бадњаков колач и ломе га пре ко пања. гато је остао од бадњаковог дрвета. Један део понесе собом или га ту одмах поједе, а једаж оставља на, нањ са нешто жита. и говори: „Ово оставл>ам тицама да се оне хране, да се и оне радују Божићу". Оно што је у торби остало од жита д& се #>чло кокошкама и њиме се посипа нолаженик.

њачица се оставља иапољу, уз врата на деену страну, а уноеи је сутардан положа.јник. Бадњак н бадњачица ставе се одмах на ватру, бадњак е десне стране ба.дњачице. Њтеђу н>их ст друга мања дрва. Кад се бадњаж ставља на ватру погуркује ое мало три нута да би те године ишло еве у напредак. Затим се узима шљивова лрана и њоме мал» чарка по огњишту. На ону љуоку бадњакову, што је са бадњаком остала ка.д се дрво еекло, стави ое мало еоли, меда, масти или кајмака и мало хлеба. Сва) чељад из куће стане у два реда, са десне стране бадњака, па. се двоје и двоје љубе преко бадњака лилсући со и мед и помало кушајући онај хлеб и у глао говоре: „0вако да нам се љубе кра.ве са теладима, овце с јагањцима, кобиле са ждребадима, деца са. родитељима, кока са пилићима. И таво издаеђају сву/ срећу куће и стоке, како ко уме. Најпре домаћин лизне мало меда и кајмажа, за њим домаћица, па се ошда љубе преко бадњака. За њима остала чељад све двоје и двоје. ЈБубе се зато да ее чељад узајамно пази, воли и поштује преко целе те године. БаДњак и бадњачица треба за ону ноћ да прегоре. Бадњачица прегори прва јер је тања, али се то не огласи. Чим бадња® прегори, на макар било и два сата п,ре сванућа, узме се пушка, изиђе иопред куће и пуца. У многим местима се више не пуца кад бадњак прегори. Власти су забрањивале, па се сад

торбу стави мало жнта! н нарочито умешен хлебчић, - . зв. бадњаков колач који треба. да је по могућности од пшеничног 'ра.шн?. При полаеку се ломаћип крсти, а домаћица га испраћа са: „Орећнн ти пут-и С'Р°ћ 1 пН' ти «",л!мк!" За бадња-к»ад одреди зг (.рво ни велико ни мало, и да је на осамљеном

Многи уз бадњак секу и бадљачицу. Бадњачица је нешто тања и мања. Кад се бадњак креше осташи се једна или неколико грана, па се и оне мало окрешу и носе се заједно са бадњаком кућн. Бадњак се никажо не еме вући, већ се на ра.мену носи и лагано пред кућу опусти. И бадњак и бадњачица и оне друге мање бадњакове гране прислоне се уз кућу, а пред она врата која сунце греје. Бадњак ее уноеи увече. Уноеи га опај који га је отсекао. Исто онако као што се ноеио из забрана: према себи, нанред као уперено , копље и то увек у рукавицама. Засебно ее уноси бадњачица а засебно оне бадњакове' гране. Онај који упоси бадњак стане на врата и кааге: „Добро вече и честито вам Бадње вече!" Сва чељад стоји до врата и ћути или у глас одговара: „Бог ти иомогао". Домаћада, или друга нека жена која се ту дееи, носипа га жптом и одгова.ра: „Добро дошао, да си жив и здрав: Вог ти номогао!" Како која уме онако и говори. Жито посипа из сита у коме је чесница, да би била сита година. У ситу је од свег жита по иеколико. Пооипа се само десном руком. Домаћин, или онај који уноси бадњак, гледа да у кућу закорачи прво десном ногом. Бадња® стави на већ наложену вагру, па уз поздрав „Ајд, збогом остајте!" излази по бадњачицу. Укућани га испрате са „Срећан пут". Бадњачица се уноси исто онако као и бадљак. Неко уноси оне бадаакове гране заједцо са бадљачицом. У неким крајевима бад-

изобичајило. Бадњак бачика (планин ка) дочека на руке, да не би нао у пепео. Пажљиво шшмакнењегова.^ва угарка и састави их да и даље гори. Али има и много других обичаја. Тако се једна бадњакова главња однесе у пчеле па се остави негде на земљу по-

ред кошнипа. То се ради да би пчеле напредовале. Бадњакову главнцу односе и у воћњак, па. отаве између грана какве воћке да би воће боље родило те годиае. И тако слично.