Коло

Жена је улагала 2000 година да би се облачила као данас.» Стезник, мидер, је стезао још стру* Јелинки и Римљанки. У средњем вв« ку гкене су носиле неку врсту пово« ске, слично тканици. Стечник са риб« љом кости, такав какав је данас, по-' јавио се најпре у Венецији, а затш* је уведен у да:нашшем средишту моде у Парнзу. Подвезице. Жене Средњега века т* погребЛ)авале су пређе и конче нричвршћене изнад колена. Био је т0 често скупоцен накит. Вуна. Прве вунене материје иза*« кали су Египћани. ЛЗЗУ* 1 -- У бнтичко доба намучнт, ткашшу носили су, као први, Индуси. У Европи спомиље се памучн«; одећа тек у XII веку. Лан. Први лан ткали су Египћани. У Европи се почео култивисати х ткатн тек у Средњем веку. Свила. У Кини и Јапану свила Јв позната од вајкада. Што се Европв тиче, крајем XII века основана ј« у Француској прва мануфактурн* свила. Вештачка свила. Новина! Употреб* вештачке свиле распрострла се окв 1920 године. Муслин. Дошао је из Индије, а У Европи почео да ое фабрижује теж % XVIII веку. Кадифа, велур. Све до XVI века ова тканина је била јако скупа и резервисана искључиво за краљевскв личпости. Штамлане, импримиране тканинв су у Европи почеле да се израђујг концем XVII века и то по једном аптичком египћанском упуту. Тил. Овај изум почиње из 1768, али се не развија све до проналаска специјалпог чунка за ткање који ј* омогућио механичку фабрикацију. Муф. Са првим крзненим муфом Т рукама појавила се у Иаризу жена једпог високог функционера, али св мода распрострла пешто касније, за владе Луја XV у XVII веку. Сунцобран. Сунцобраном су ое сл^« асили Кинези, Асирци и Египћани. Торбица (ташна). У средњем вект 1 просјаци су носили торбицу о појасу за иснрошену милостињу. Била је то нека врста врећица, претеча „рида« кила" наших прабаба. Обућа. Примитиван човек је иша« бос, затим је носио ђонове од дрвета* па од коже, причвршћене везама. Рим је већ знао за „котурно" и , штифлетне". Грци нису знали за потпетице, већ су им котурне има« ле висока стопала, нешто сличНо мсн дерној „ортопедској" ципели. Ово <?• Софоклу необично свидело и дао их ј > глумцима при извођењу својих тра како би се чинили што випга. Афоризми Великој будућности често сметаЈу маленкости у нрошлости. Мушкарци се боре за велику нств« ну, а жене за малу лаж. Љубав има своју оопствену матемви тику: два срца чине једно. ' Последња жеља мужа папучара би« ва често његовом првом жељом. И најтлупља жена тражи да човеа* ради ње изгуби памет. На питање судбине често одговарај случај. , Када би нам се други људи свиђа« ли бар за половину волико се ми се« би свиђамо — човек би живео у јед« ном од најбољих светова. Кад би људи били добри зн|ли 6Х да живе. Кад би знали да ж^ЈЈе билм би добри. //«• п ТЕЈ

л.ипог чланка. Лола Монтез изапвал* је писца на двобој. 1 Новинар је дошао, наоружан прописно пиштољем, али кад је видео да ће за противника имати жену, која је уз то још и чувена играчица, предомислио ое. Вероватно да се због овог каваљерства покајао, јер га је пред свима играчима ишибала ко^ба^ чсм. називајући га „нрљавом кукавицом". Од тада Лолу Монтез, звали с- Чола са бичем..."

СЛУЧАЈ МАРКИЗЕ НЕСЛ Маркиза Несл важила је као једпа од најлепших дама на двору у Версаљу. Нервозна и брза као~ тигрица била је увек у центру пажње мушкараца- Из редова удварача бирала је сама најегзстичније витезе, да би их после кратког времена без милости одгурнулаЗбог једног љубавника из Дижона дошла је у сукоб са контесом од Полињака. Млади витез, који је мало схватао сд целе ствари, био је запрепашћен кад је сазнао да су једног сивог јутра обе племићке са двора

Двобој чупањем за косу у ]едном версаљском Оудоиру.

стровали с.ви дневни листови 1913 године, збо:г несвакидашљих услша борбе. Даме, које оу на двобој изашле због једне пудлице, бориле су се у боксерским рукавицама, униформисане у беле блузе и црне сукње. Меч је завлшен нерешено, у приоуотву секунданата и лекара који је цело време — дремао... „ЛОЛА СА БИЧЕМ" У Немачкој }е по својим двобојнма пиштољем и флоретом била чувена играчица Лола Монтез (1818—1861). Њен најзанимљивији сусрет био је са јадним новинарем у Калифорнији. Свађа је отпочела због једног увред-

Има још много жена које су прибегавале дуелу, измишљајући често и таква сретства, пред којима људска машта заостаје. * И данас се још међу извесним бројем жена одржао овај борбени дух. Истина оне се више не боре пиштољима, сабљама или флоретима, ништи се убијају. Али зато често улазе у ринт да се боре у боксерским рукавицама. То се најчешће догађа у Америци. И оне се боре са таквим еланом и вештином, са таквом издржљивошћу и заносом да често једна од њпх остаје на патосу ринга до 10...

Студенткиња Марија Кнехт у двобоју. Док један побеђсни противник прима лекарску помоћ, други је таман скинут са дневног реда. У позадини стоје преплагиени младићи, који су поражени пред разбеснелом девојком.

отишле у један будоар, где су чупањем за косу одлучиле, која има више права на љубав. Победила је маркиза де Несл, која је касније постала и љубавница славног заводника Херцсга од Ришељеа.

Ако завиримкг у апале оНк>г доба кад су двобоји били обична ствар, запрепа/стићемо се пред чињеницом да ау и жене излазлле једна другој на метдан. Бориле се жестоко. на живот и смјгг , држећи у руци ове врсте оружја, почев од уобичајеиог флорета до омртоносног пиштоља. У одбрани своје части илл права, често су и гикуле. Данас више не можемо замислихи културног довека да н»з!зи °шГ'двобој п»- бЖундантнма и лекарима. Увређена част добија задовољење пред разним судовима, а увреда се у најгорем случај^у свети шамарањем ијш штапом. А некад су људи имали друкчије, витешке појмове о друштвеном односу и иачину расправљања опора Мора ое признати да су за ту ствар жене имале и више духа, уносећн у дуеле редовно и неку врсту пикантерије или о»игиналности...

ранила. Карикатуриста ожхг времена нацртао је ову неустрашиву жану како свшава „крвави посао" са једашм партнером и зове остале: „Ко је на реду, гооподо..." БОКС-МЕЧ КАО ДВОБОЈ Од интересантних женоких дво^боЈа треба споменути и о брачти _ Д&У-а ЈКанОТе Мартије и меФевр. Овај двобој живо су реги-

ДВОБОЈ У ЖЕНСКОМ ОДЕЛУ Сензациј^ своје врсте изазивао јв па свим странама чувени аванртписта 18 века, Маркиз Д Еон. Он је имао обичај да излази на двобој са својим противиицима у женском " оделу. Сукња, шешир и остали делови женске одеће нису м 1 ' сметали да вешто рукује мачем. Многе противнике иослао је на онај свет, тражећи да ое људи не смеју његовим нак.1тоностима према женским манирима. Историчари се слажу да је маркиз Д Еон доцније претрпео и праву промену полиих особииа. Једном ц риддком М&ркиз је, због 5ЈафВ^'^обацивања, изаавао на двобој једног ритера. Борио се са њим пред широким кругом гледалаца, међу којима је био и Принц од Велса.

„КО ЈЕ НА РЕДУ, ГОСПОДО?.-." Историја двобоја флоретом прича и о једној чудној студепткињи Марији Кнехт, кооа је двобојима бранила своја Феминистичка убеђења- Она је дуолирала врло честс, а баратала јч сабљом толико спретно, да су је се мупгкарци бојали као ђавола. Према записнику, који оу потписали разни секундашти. Марија Кнехт је успела да победи шест протпвника. Ниједнот није убила, само их је

Аваптуриста Маркиз д' Еон, у једном дуелу пред принцезом од Велса, 11а себи, по обичају, има женско одело.

«