Коло

18

( /2&гши> { ТШШАШ

Шта трвба и шта не треба чинити да се очува здравље...

Правилно одржавање свих функ* ција човечијег оргаиизма што се здрављем иазива, зависи У многоме и од околине у којој се он налази. Познато је да велики број спољних чинилаца утичу п вољно н "и неповољно на здравље. Међу овима врло важно место заузимају и временске ппилике. Стога постоји користан и штетан утицај зиме или лета, хладноће или топлоте на комггли« • човечији механизам. * Обично се сматра да човек зими нан зебе од хладноће. Међутим хладан ваздух сам по себи не може да га изач зове. То се најбоље види из чињенич це што много света спава како лети, тако и зими при отвореним прозорима, а да при томе не само никада не назебу, него напротив одлично се осећају и много су отпорнији против назеба од других који се чувају хладнс }. Осим тога најтежи туберкулозни болесници л зке и по најхладнијем времену при отвореним прозорима или на тераси, истина добро покривени, али тако да на њих снег напгда. То не само да им не шкоди, већ доприноси њиховом излечењу. Из овога се види да хладан ваздух који човек удише, нарочито ако дише кроз нос. не може да изазове назеб. При томе треба водити рачуна о томе да особа буде добро покривена, а пра свега да буде у сталној темиератури. Назеб се најлакше добија при промени температуре, кад неко из загрејане или прегрејане просторије уђе за краће или дуже време у хладан простор недовољно обучен. Према томв м::ого је мање изгледа да ће човек озебсти ако се, ма и дуже времена налази недовољно обучен у хладној средини, али стално. него ли ако меља средину и долази из више у нижу температуру. То је разумљиво, јер када се организам налази у сталној, ма и нижој температури, он се прилагоди, неспособан је да се бори против ттетног дејства клица које се налазе 7 носно-ждрелној дупљи и због тога настаје заиаљење слузокоже тих органа, тј. назеб са свима својим пепријатним последицама. * Рђава је и штетна навика много с» утопљавати, макар и зими. Прво, организам се разнежи и није више 7 стању да се бори против хладноће. Поред тога тиме се не постиже никаква заштита против промене температуре. Напротив,, тако разнежен организам још је мање у стању да се њој прилагоди, те према томе и лакше „назебе". С тога се данас толико и препоручује очвршћавање организма на хладноћу. А оно се постиже не прекомерним утопљавањем зими, гимнастиком и спортовима на чистом ваздуху, трљањем хладном водом, како лети, тако и зими и увек спавањем при отвореним прозорима. * Погрешно се мисли да се акутно реуматично запалење зглобова, названо реуматизам, добива услед недовољног утопљавања. Напротив људи који су очврсли на зиму мање болују од њега од оних који се само утопљавају. Осим тога реуматизам није „назеб" зглобова, него је инфекција, која истина почиње катаралним појавама као код назеба. Према томе> спречавањем назеба, спречава се и реуматизам. Др. С. к

Како ти се свиђа мој вереник ? упита Ивона Брасаделова Женевјеву Крансленову. ј — Веома је пријатан... |— Је ли то све? ' <— Отмен је, врло лепо говори, треввен је. И изглела тако добар! — Сушта је доброта. А.ли како ти изгледа по спољашности ?.. Буди искрена. «— То знам, а:и ипак..« ! *- Висок јв... витак је... А усне? а нос? а лобања?... 'Али има интересантних ружноћа. је ли? Ја сам се мало по мало навикла на њега, па Је сад готово и не онажам. Ја сад видим само његову душу... Нарочито ме дира то птто је Едуард тако благ и скроман. као да је нетттто скривио... У очима «гу ух л; видим неку тугу... Али кад бу;де увррен да га волим. онда ће добт више гтоуздања и постаће веЈсео. — Дакле, то је сврнтетга ствар? Ти ћеш бити госпођа Амејева? ■— Кроз месеп пана. — Ходи да те загрлим, мила моја! Ја сам веома задовољпа! — Завидиш ли ми? — Ох! дабогме! Завидим ти на одважности! Женевјеви необазриво измаче ова последња реченипа. Ивона заћута. Сви су били нежни и љубазни према њој, као према детету које треба навести да узме неки непршатан лек. На дан венчања једна стара рођака приптапну јој на уво- „Имала си право! Ја сам у-шала од љубоморе пород свога мужа који је г шо леп!" Од првога дана Едуард нонизно постале сенка те светтогти: своје жене. Од ПОСЛУШНе И бп1>-ртг.пве ЦРЂОЈКР посталв владарка Живела јв знако како Је хтела облачила се раскошно и китила се скунопеним накитима; била је окружена пвећем. лепвм сликама н сјајним намештајем. Са диваи!. на којима је сањала. прелазила је у раскогона кола која су је возила у околину и на забаве.

— Јеси ли срећна? питао Ју Је муж. — Како да нисам?! уздисала је она. Међутим она се осетила заиста несрећном, тек када се Женевјева удала за лепога Стенвила и када јој јв са уздахом регкла: — Све жене трче за њим! — Ти ми личиш на богату жену која се тужи неодевеној сиротипи како јој је огртач тежак! одговори јоЈ Ивона. Ја бих много дала да могу да патим мало кас што ти патиш. — Да. кад би се то могло само мало патити ... Женевјева избриса сузе. па додаде: — Хоћете ли ићи у суботу на забаву с маскама? — Наравно ... Морају ли и мушки и женске бити костимирани? — Морају. И маска јв обавезна ДО један сат по поноћи. Ту ће бити свега и свачега! Ја се нећу одмаћи од свога мужа. — А од мене се неће мој муж одмаћи. Кад у суботу дођоше на забаву, Ивона се запрепасти: нико иа њу не сбрати пажњу. Својом лепотом и раскошношћу, она је обичпо обраћала на себе пажњу целога света; и шапат дивљења који се тада око ње чуо, долазио јоЈ је до ушију као пријатна музика. Међутим, сад је била само Једна од многих маскираних жена. наслоњена па руку великога маскирано* човека Њен муж. Едуард, човек необично лепог кроЈа тела. био Је сад први пут диван под магком која му је покривала лице и кокетно нахереним шеширићем — Хајдемо свако за себе, предложи Ивона и пусти га испред себе. Он пође с поуздањем коЈе се код њега никад није видело После неколико корака приђе му једна женица. Он покуша да је одбије смејући се: — Иза мене иде моЈа жена! — Шта ме се тиче твоја жена! Ја сам уверена да си ти мој идеал. На-

шла сам те, и више те не пуштам!.. Пре свега ти имаш диван глас. Реци ми да ли ме волиш... Женица подиже своју маску, и Ивона претрну кад виде њено дивно лице. — Шта велиш? Јесам ли лепа? Видећи да се та жена не одваЈа од Едуарда, Ивона приђе и рече дрхтавим гласом: — Извините! Хоћеш ли самоном, Едуарде? — Дакле, зове се Едуард? узвикну женица весело... Наћу ћу те, Едуарде... И изгубн се у гомили. — То Је ужасно, рече Ивона. Ја то не могу да трпим: доста ми је! Је ли теби овде пријатно? — Занимљиво Је кад човек неко време може да не буде оно што је... — Мени овде није место! — Добро. Да прођемо Још један пут па да идемо кући. Сад су улоге биле измењене. Пео свет је обраћао пажњу на Здуарда. Ивона Је стајала по страни. Она се тада сети старе рођаке која Је имала лепог мужа. због кога Је целога века патила. Љутито Је пошла излазу, али тада је неко ухвати за лакат. То Је био Едуард. Једва је успео да умакне од веселе групе жена које су га окружавале да би се придружио Ивони. — Хајдемо! Не могу више да издржим! рече она. Изиђоше у трем, где није било Јако топло, па онда уђоше у облачионицу. — Ах! узвикну она, да сам још мало остала. угушила бих се! Ивона приђе огледалу. скиде маску и осмехну се сва срећна видећи опет своЈе лепо липе. — Похитај! Што оклеваш? рече опа мужу. Видећеш како је пријатно кад се човек ослободи свега тога. Едуард се погледа у огледалу, подиже полако своју маску, погледа се опет, сави рамена и рече: !— Авај!...