Коло

ПРОБЛЕМ БРОЈ 2 Д. Бота

Бели вуче и даје црноме мат у два потеза. Решење проблема број 1 (X. Д. Бернара): 1) Те1—а1.

АЉЕХИНОВЕ ПРАЗНОВЕРИЦЕ &а утакмицама појединл вештаци (ч&сто показују своје ћуди, што за организаторе и воћство турнира мозке 1да буде врло неиријатно као извор разних сувоба. Неки пут захтеви поаодлннх мајстора имају извесну позадипу, као например, када желе да зауаму тако место да им партнера бије .светлост у очи или да га поставе код самих врата, када захтевају од воћства да забране противнику да пуши итд. То већ није ћуд већ покушај да Рб противнику смета 'при игри. Неки мајстор имао је обичај да се пред сваиу вазкнпју партију истрља белим луком не би ли и на тај начин поквај>ио протнвнику расположење за игру. Познато је опет да је један од бивших светскнх првака искључиво за време турнирске партије пупгио најсмрдљивије цигаре. Да су већ стари мајстори знали и умели то да користе. показује уџбеник нгаалског мајстора Луцене из 1495 године. У том делу Луцена, поред осталог. даје и ове савете за уопешно играње шаха: — Ако играте увече при светлости једие свеће. ставите је са своје леве стране да би ман.е сметала вашем виду. Дању ставите свог противиика тако да му бије светлост у очи, а то ће за вас бити велико преимућство! И садашњи оветски првак др. А. АЈљехин има своје ћуди, али оне немају за циљ сметање противника. Кажо изгледа. оонивају се оне на сујеверју. Овај велики вештак верује, пре овега, да му поједине животиње доиосе срећу Тако је дуго уживао у једном сијамском мачору и држао га за време утакмица поред себе као пеку амајлију. И заиста, све до првог меча оа Еввом, успевао је на турнирима да спаоава и најтеже ситуације и да остане непобеђен. Али тада су лукави Холанђани подвалили Аљехину, па му поклонили још једну сијамску мачку. Не зна се да ли је та мачка донела тада Аљехину катастрофу услед тога. што је његов мачор заборавио због овоје нове љубави на шаховску таблу и на тај начин изгубио своје чаробно дејсгво као амајлија. Тек ,је !Аљехин. који је поред сијамског мачора имао сад још и мачку. изгубио први меч па светско првепство оа Евеом Огорчени Аљехин најурио је тада мачора с мачком заједпо. Шахисти су. међутим. били дубоко убећетги да је тај пораз дошао кал последипа Аљехинове наклоности к алкохолу. Али Аљехин није могао да живи без нове амајлије. Овога пута била је то крава, купљена у Холандији, коју Је Назвао Апа-Марија. Уместо алкохола, нио је њено млеко и вукао краву свуда ообом. И гле чуда! У реваншном

мечу Аљехии је тукао, управо прегазво Евеа и поновно освојио светски шампионат. Отада се Аљехин не одваја од краве Ане-Марије и чврсто верује да му је она донела срећу у шаху. ШАХ ИЛИ ТАНГО На турниру за првенство шахисткип>а било је узбудљивих призора. Неке учеснице су се радовале претстојећоЈ победи, а неке пуштале и по коју сузу у изгубљеној позицији. Једна учеснина тужно је посматрала шаховску таблу Њена противница, која је имала читаву краљицу више, чекајући одговор на сво.ј потез победоносно је шетала по сали. Један мајстор, који је дошао да посматра утакмицу, прилази табли. - — Шта да играм мајсторе? — пита га јадница посматрајући беспомоћно пропалу ситуацију. Мајстор је још једном погледао позицију, а затим одмерио њену витку, високу и лепу појаву. Из друге сале, где се играло, чули су се звуци музике. Тада ,је одговорио: — Играјте танго! МАЈСТОРОВЕ ЦИПЕЛЕ Позната ,је у шаху анегдота о папучама Арапина Огаме, који је — мислећи на њих, у страху да му их не украду — губио са султаном партије. Нешто слично се десило пре више година и .једном београдском шаховском вештаку, само је он мислио на овоје ципеле онда, када су му већ нестале. Путовао је исти мајстор на неку утакмицу. Одлично је дочекан, с успехом гостовао и кренуо натраг, Заморен од игре и аеспаваља, како је у купеу било доста места, иопружио се да продрема. Скинуо .је ципеле и убрзо заспао снивајући коње. топове, ловце и друге шаховске фигуре. Када се пред Београдом пробудио, његовим ципелама трага није било. Мајстор у шаху очевидно се намерио на неког мајстора доуге струке! Све трагање уз помоћ кондугстера и других путника било је узалудно. Мајстор је морао ,у чарапама. на чуђење пролазника, да отрчи кроз перон и узме прва кола. И код куће су му се изненадили када је ушао без ципела, али им је он објаснио: — Знате, нисам хтео да прљам ћилим, па сам их изуо и оставио у нретсобљу!

СТРОГ ЧОВЕК Директор једне банке био је позпат својим службеницима као веома строг, али нравичан човек. Он је становао у својој вили ,у околини вароши и сваког је_ јутра редовно долазио на дужно: . јутрањим возом а нечерњим се враћао кући. Једног јутра кад је директор као обичио стигао у банку зауставио га је на улазу један дугогодишњи банчин службеник који је вршио дужност ноћног чувара. Узбуђено је испричао он директору како је те ноћи сањао, и тс двапута, један те исти сан да је воз којим се обично аиррктор у вечр враћао кући претрпео катастрофу. Чувар је преклиљао директора да овога пута не иде тим возом. Директор се прво насмејао али је чуварево узб.уђење ипак утицало на њега, те је па крају обећао да ће тог дана ићи неким другим возом. Тако је и учинио — али је на путу сазнао да је онај први воз заиста задесила катастрофа. Идућег јутра позвао је директор чувара у свој кабииет, захвалио му се и исплатио велику новчану награду, али је одмах затим ставио њему до знаља да ,је од тог тренутка отпуштен из службе.

Заптто ]е директор отпустио ноТтог чувара који му је спасао живот? Одговор у идућем броју. ДА ЛИ ЈЕ ТАЧАН РАЧУН? Један господин дошао је у чаоовцичарску радњу у намери да купи једап џепни сат. Прво се одлучио да узме један златан сат за 2000 дин., али се затим предомислио и купио сребрии сат, који је стајао оамо 1000 дин. На излазу се ипак још једном предомислио и вратио .аграг. — Узећ.у ипак опај златпи — ревао је он газди. — Изволите наплатити. Хиљаду динара већ сте примили, остаје дакле још једна хиљада ... — Сасвим тачно — одвратио је газда, пакујући сат. — А овај сребрни сат свакако ћете примити натраг као Једну хиљаду динара, пошто је толика његова вредност? — Дабогме хоћу — сложио се газда. примајући сребрни сат. Господин је узео златан сат и 0тишао. Да ли је та.ј рачун тачан? Одговор у идућем броју. ЈОШ ЈЕДАН ШАЉИВ ЗАДАТАК... У једиој корпи има 5 јабука. Да ли је могуће да од б присутних лица овако добије по 1 јабуку а да у корпи ипак остане једна јабука? Одговор у идућем броју.

Г*а малонапрезања ^ СетиЂете се^џЈ

/д

2/ .

122

гз

[|ј

Срамо^ан 16) ВоЈадисар. 20) Нота^ 21) Острво између Лигурског и Ти« рснског Мора. 22) Лен. 24) Новчана јединица у разним земљама и разли* чите вредности. 25) Презиме фраицуч ског писца. 26) Прибор за пређу. Вертикалпо: 1) Новац. 2) Неваљав човек. 3) Игра. 4) Надање. б) Бесквасии хлебови за иричест у ркт. цркви. 6) Девојка. 7) ТЗаво. 9) Састанак. 14)' гомила. 15) Приход од имања. 17). Црвен. 18) Слуз. 19) Цвеће. 20) IIовршииска мера. 23) Управник баио" випе

ПИТАЊА 1) Ко је први открио да се од шећерне репе може добити шећер? 2) У којој сразмери стоји тежина наше крви нрема тезкини целог нашег тела? 3) Како се мења хемиски састав у вези са надморском висииом, удаљеношћу од мора и уопште климом? 4) Шта је то Пантеон? 5) Која птица никад не лети али у случају потребе може да замепи воља или магарца? 6) Зашто се чувеии у медицини лек „Дигиталис" тако зове? 7) Који се бог старих Римљана сматрао заштитником лопова? 8) Шта је то астрологија? 9) Шта је то френологија (однооно — кранологија)? 10) Да ли је корал биљка или животиња? 11) Шта је то фетишизам? 12) Да ли су стари Грци имали бога ћутаља? 13) Шта је то у ствари папирце? 14) У ком случају се мушкарац пађе увређеп кад га упоређују са једпим пол.у-богом старих Грги? 15) Шта значи реч „апатија"? 16) Каква је то „планинска болест"? 17),Шта је то „хемофилија"? 18) Који је филозоф античког доба порицао реалност покрета? 19) Ко су то „Титани". 20) Шта је то динамо?

Хоризопталпо: 1) Прво дете. 7) Брод. 8) Плава боја. 10) Плаиина између Европе и Азије. 11) Та?ше. 12) Треће слово латинске азбуке. 13)

ИЗ 1-ОГ БР01А

РАЗМИСЛИТЕ МАЛО Одговор на Сељаци и кромпир. г Трећи сељак оставио је 8 кромпира — по 4 за сваког — значи да је н сам појео 4. Други је према томе о« ставио 12 а појео 6, док је први (н ставио 18 а појео 9. Свега је било дакле 27 кромпира. Први је већ појео целу своју порцију, док други има право на 3 а трећи на 5 од преоста-: лих кромпира. Одговор на Кројач и његов штоф. Кроз 7 дана (јер последња 2 метрЛ не треба да сече). Одговор на Један шаљив задатак, Онда кад се ваш сат коначно зауч стави. Одг аор на 4 путника. Могуће је 360 комбипација. Одговор на Лађе на путу. 14 лађа, а 15-у ће затећи у В у тренутку поласка на пут. СА МАЛО НАПРЕЗАЊА 1. Цариград. 2, Кад је полупречник једиак беоконачности. 3. Од смоле каменог угља. 4- Смола преисториских растиња. 5. Зато што се један део топлотв троши на растапање шећера. 6. Сократ. 7. Саргасово море у Атлантском океану које је ограничено морским струјама различитих праваца. 8. Геометријом грчког научника Евклида. 9. Луј XI. 10. Севиљски берберин. 11. Може под водом. 12. Римски филозоф — цар Марко« Аурелије. 13. Бетовен. 14. Ни писци ни птице не могу жи* вети без пера. 15. Преступне године — онда ме* сец. фебруар има један дан више. 16. Вештачки. 17. У безваздушиом простору звук се уопште не може ширити. 18. Писмо помоћу слика (мисирски јероглифи). 19. Зенон. 20. Ако дикломата каже „да" то значи „можда", ако он каже „можда" то значи „не", ако каже „не" то значи да шгје уоцште дипломата. Ако жена каже „не" то значи „можда", ако зкена каже „можда" то значи „да", ако жена каже „да" то иије уопште жена. УКРШТЕНЕ РЕЧИ Хоризоптално: 1) Солфатара. 6) Мо кро. 9) Комесар. 10) Порција. 11) Хрчак. 12) Дедукција. 14) Шема. 15) Ве рфел (Франц:). 17) Антили. 19) Леонора. 20) Теглим. 22) Уцвели. 24) Де рм. 26) Фасцикула. 27) Креие. 28) Кварити. 29) Окрњити. 30) Ерера (Фе рнаидо). 31) Интернира. Всртикално: 1) Страховит. 2) Лиси чар. 3) Азмак. 4) Аркаде. 5) Аспида. 6) Мароканац. 7) Кривити. 8) Одана. 13) Емануел. 14) Шлем. 16) Елиминира. 17) Арум. 18) Ифигенија. 21) Гуслање. 23) Еремити. 24) Дубити. 25) Радост. 26) Фркне. 27) Курир.