Коло

16

ТАЈНЕ АФРИИКИХ ВРАЧЕВ4

прекрили хоризонт. Из даљине је тутњала грмљавина. Када су се налазили отприлике на пола пута, почеле су да промичу прве капи крупне афричке кигпе- Водић је секао да се у близини налази једна велика пећина и да ће моћи да се ту склоне док киша не прође. Скинули су седла а коње су привезали за једно дрво Ушли су у полутамну пећину која се губила негде у унутрашњости планине. Наложили су ватру од сувог грања које су нашли у пећини и спремили се да стрпљиво сачекају док олуја пређе и док се путеви поново осуше. Напољу је урлало невреме. Одједном, бљеснула је муња. Изгледало је као да је гром ударио право у иланнну у чијој су се пећини трговац и његов водић склонили. За њим су одјекнули други и трећи тресак грома, оштро и заглушујуће. После тога, као голем млаз воде, сручила се киша. Кише, које настану после жестоких олуја обично не трају дуго. парочито не у Африпи али ова провала облака као да није намеравала ускоро да стане. Урођеник је из^адио ћебе и мирио рекао да ће морати да проведу овде пео дан. а можда и ноћ... Увидевгаи да је водић у праву тргован се завио у своје ћебе и убрзо заспао. Када се нробудио било је већ допкан Напољу су блистале звезде, а у пећини је постајало све гладније. Пећина је била празна. Тргован је био сам. Ватра ее гасила. Само још један пламичак титрао је уморно, очајно залепршао последњом снагом, и угасио се. Један танак облачић дима лебдео је као сива трака у ваздуху. Одједном неки чудан шум као трчање безбројних босих ногу допрло је до њега. Трговап је истрчао из пећине. Погледао је у правцу одакле се чуло тутњање ногу и запрепашћено се тргнуо. На јасној месечини видео је како чопор бабуина. дивљачки искежених зуби јури према њему. Ои се бапи на земљу и извуче револвер. Погледом је

инстинктивно потразкио свог водића. У близиии није било. никога. Још мало иа ће га бабуини прегазити и растргнути. Било их је толико да није имао нимало наде да ће моћи да се одбраии од њиховог напада. У тренутку када' је хтео да опали у густо збијене редове нападача, опазио је једну урођеиичку жеиу која је јашшга на леђима једног огрбмног бабуина. У једној руии је витлала хсопљем, а у другој чуперком људске косе. Ово га толико изненади да је заборавио да пуца. Одједиом жена викну и бабуиии се зауставише. Љихова узбуђена дрека је полако замирала. Немирно су се вртели на месту као да нестрпљиво очекују час да се баце на своју жртву. Горуће очи жене упиле су се у трговчев поглед. Њен глас се подигао изнад пригушеие дреке бабуина и ои је јасно чуо речи на -зулукаферском језику: — Ни за ку лаа'ла... ни за ку лаа' ла... (Ти ћеш заспати... ти ћеш заспати...) Њен глае није био ни оштар ни дубок, али је у себи имао неки нарочити. заповеднички тон. Тргован је разумео њене речи. Опе су га толико апчиниле да је чак заборавио на опасиост која му је претила ту иред њим. Глас се подигао. Наваљивао је... — Ни за ку лаа'ла.. . Нека необична безоеећајност обузела је трговца. Његове руке постале су толико тешке да није могао да их подигне. На челу је осећао пеки чудиоват притисак. Свест му је иолако тоНула у мрак, .. Одједном, тргован се нагло иробудио. У његову успавану свест поново је нродрла заповест на језику Зулукафера. — Вуга! (Пробуди се!) Колико је дуго спавао — и да ли је уопште био заспа-0 — он није зиао! Недалеко од себе угледао .је свог водића како скупља граичице за ватру.

Сем њега није било никога; иикаква урођеничка жена нити чопор бабуина. ТргОвац је помало почео да сумн >а да је то све био само сан. Мећутим, на влажној земљи и пео ку пред њим јаспо су се видели многи трагови бабуинских ногу! Разрогачепих очију од страха водич је показивао на свеже трагове. За њега је то било иепријатно изнеиађење. Просто се укочио од страха јер уопптте није видео никакве бабуине иако се стално налазио у близипи пећиие. Идућег дана они су стигли у пасеље у којем се налазила ПТенчи. Поглавица их је дочекао. увео у своју колибу и понудио хладним киселим уроћеиичким „пивом". Ним су се иашли у колиби Вал Винкл је рекао свом водићу да без околтппења објасни поглавитш зашто су уствари дошли. Иако је поглавица бно уиаиред обаветптен о свему. ипак је био пбтребан тт.егов пристанак па да се дође пред ПТензи. После дугог преговарања трговац је успео да за неколико огледалаца и ђииђува издејетвује разговор. Поглавипа .је одвео трговпа п тт.еговог водића ттред врачарину колибу. Сели су пред теитка врата. Из колибе је олјекпуло језиво завијање које се подиоало од вриска, треиерило тт исто тако иагло нестпјало. То је Шензи разговарала с духовима.. . Лесетак мииута доцније врата колибе нагло су се отворила. Трговац се заггрепптпћено тргнуо. Пред тт.им је стајала жена коју је оног језивог даиа видео како јптпп тга огромном бабуттиу! Опа р е завртела у лудачкој игри. Трзала се и ломила. У екетази. сва запенутиена опа је вритптећи, и на прекиде, иепричал?) како је иошла својим духом јашући на бабуину у сусрет белом госту и како га је. огтчинила. доказујући му тиме своју моћ и свелрчаттство да су јој прзнате тајие к.рја бели људи пикада пеће моћи да сазиају...

Да ли верујете у духове и врачби* не,, и вешти.це и вампнре? Овакако ћете рећи да не верујете и покушаћете да уопште не обратите пажњу на онај ситни глао страха, којн је заостао У људској потсвести још од намтивека... Вн сте реалиста! Ево вам зато, ,1сдлог од многих истинитих али и необичних дожпвл.аја из афричке ђунгле па га. сами објасните. .. Холандски трговап Ван Винкл, трговао је по земл.н црначког племена Зулукафера. Иутовпо је аутомобилом, на коњу и псгаке. Залазио је и у најзабаченија села, трговао, а успут, ироучавао и обичаје, живот и веровања

урођеника. Живео је у урођеиичким колибама, пио кисело урођеничтсо „ииво" и посматрао њихове сликовите иг.ре и свечаности. Поттекад, када би стекао наклоност иоглавипе, успевао је да разговара и ' с његовим врачевима, , Врачање је законом забрањено. Зато урођеници врло нерадо разговарају о томе. Али када се увере да бели човек није ухода постају слободнији. 8,а једну ђинђуву, или мали бакшитп, нричаће вам о својим врачекима који могу да чине чуда помоћу „црне мађије", да својим чинима на даљину убијају здраве људе, или лече болеске, запрепашћујућом лакоћом. А, ноћу, могу да се виде врачеви како јапту на бабуинима! Међутим, рећи ће вам и то: да су сви ирави врачеви нестали. Да, сви су они нестали — сви сем једнога. А тај једини преостали, прави врач, био је — лсена, рекао је Ван Винклу један стари урођеиик из Нкапдале. Она се звала Шензи, и наследила Је своју моћ од старог М'кулеле од чијих су чаролија стрепела сва ближа и даља племена... Носле напорног јахања на коњу трговап .је с-тигао у село, где су му рекли да може да нађе ТПензи. ТТослао је једног урођсничког дечка из своје нратње да јој' јави да жели да говори с њом. Али дечак се убрзо вратио натраг, веом!| уплашен. Рекли су му да Шенви неће да ирими никога. Мало доции,је трговап је дознао да је она пошла у суседно еело. Отишао је тамо Али, она је већ била отишла када је Ван Винкл стигао. Очајаи због неуспелог покутпаја да дође у везу са ТПензи, Ван Виикл је пошао да посети шеФа поште у Квутени верујући дн ће он мођи да му помотне, јер је потнтар уживао приличаи углед међу Зулукаферима. Поштар је послао ТТТепзи ^вог гласника После два дана гласник се вратио. НТензи је пристала да говори с трговнем — али само зато што је н>ен нријатељ замолио да му учини ту услугу. Идућег дана. трговац је нппустио Квутени. Попттар м.у је дао водића да га приведе Шензи. Дан је био леп и пријатан, и они су креиули на пут коњима, Међутим, око иодне. пебо се натмурило. Прни, претећи облапи убрзо су