Коло

Пиетро Капропп седео је и непомично зурио у црпу, олујну ноћ. Његова велика, луксузна вила на врху блиског брежуљк* била је ипак нзложена ударцима певремеиа. Крупне капљице кпше шибале су о старе камепе зидове и цедиле с« низ прозорска окна у непрекидном млазу. Тешки. непрозирни плашт олу.је пре-: крилио је светлости градића V долини, која су иначе сваке ноћи весело жмиркала на ■ господара велике виле : на брегу Пиетро Капропп је знао да је . то последк>а олуја коју посматра из своје виле. Кроз пеколико даиа и кућа и већина љеговог богатства отнћиће из н>еговпх руку Он ће постати релативно сиромашан. Али то као да није много забриљавало постаријег, седог господнна, Баш напротив, он је био савршеио срећан н можда сад први пут у животу. Одједпом израз његово( лица . се променио. Устао је са столице и припгао ближе прозору. Нацољу. у олуји, појавиле су се две траке светлости које су се гешко лробијале кроз кишу. Један а.утомобил лагано се пељао уз стрми пуг Н Ј ка нејасна нелагодност какву већ годиннма није зсегио обухватила је Пиетра Капроииа. Ко то долази овако доцкан — и.пп оваквој ноћи? Он је већ стајао на улазним вратима када се такси довукао до њих и стао. Један човек са кофером у руци потрчао је уз степенице. Жута светлост обасјала је лице донгљака. Капрони пребледе. Заљуљао се на ногама. — Гарети? прогпапутао |е. — Тамничар Гарети?

— Не, више нисам тамничар, —; рекао је високи дошљак. — После твога бекства у затвору је п>аеддна истрага. Иако нису успели да докажу да сам и ја био у.чешан у твоје бекство, ипак су ме отпустнли. Капрони је ^ервозно прешао језнком преко својих бледих усана. — ПГта хоћеш од мене? Гарети је брзо погледао окс себе. -т-.Има ли јопт некога овзе? ,— Само — само моја домаћнца, рекао је Квпрони. — Добро. Оида ћемо мало да поразговарамо. Мораћега да м? примиш па преиоћигате. Такси сам послао натраг у град. Неколико минута дзцшпе два човека седела су у Капроииевој с°би г>а рад. Гарети је испружио своје лугдчке ноге. — Често сам ралмпгаљао шта ли се догодило с тобом, Капроии . Имао .сам срећу да јуче виднм твоју с,тш;у у иовинама. Тн си прилпчно добро .уснео у живрту, је ли? Ко би се надао о,л јелпог одбеглог робијаша ко-ји је бпо осуђеп иа, доживотну робију... С.таран је грчевито стегао -иаслон столицр. на којој је селео. — ГОта хоћеш од мене? Гарети је извукао једну излизану, масну дуваикрсу од коже из иепа свог изиогаеиог одела. — Реци ми да ли је истина све оно тнто сам читао у нОвииама? упигао је. Да ти поклаљаш ову кућу и већи део свога богатства неким добротвориим установама? — Тако је. — Онда ми изгледа да сам дошао овамо баш у правн час.

На старчевом лицу појавио се израз страха. — Колико тражиш? — То ми се већ, више свиђа. Ја некако нисам био нарочито срећне руке у животу. Оних сто хиљада лира које си ми дао зато што сам ти помогао да умакнеш нису ми дуго трајали. Када ,је њих нестало живео сам. ириличио бедно. Ника-да ми није пошло за руком да. згрћем новац као ти. Али то је све прошло. Огсада ћу ја да живим као бубрег у лоју. Гарети ое нагнуо напред. Похлепно је жмиркао очима. — Хоћ.у све, Каггрони. Ову кућу, твој новац — све што си ти намеравао да поклониш другима ... Старац је завртео својом седом главом. Ствар није тако проста, рекао је скоро молећиво. — Већ пуних ,јед!уиест година бавим се само ' једпом мишљу — да окајем своју младост. Да иа. неки начин поправим неправде које сам учннио. Новац који сада имам зарадио са.м на пословима -— поштено. Моја једина жел.а је да учипим нешто .заиста добро пре него што умрем. Ова вила биће преправљена у лепу болннцу за дену. Гарети се намрштио. — Значи, хоћеш да те вратим у затвор, да се поново иађега иза решетака !? Пиетро Капрони је клонуо у својој наслоњачи. На љеговом челу појавиле су се крупне граигке зноја. — Мораш ми дати времена' рекао је дрхтећим гласом. — Морам да промислии о свему. Гарети се насмеши Био је савршено увереи у своју победу. — У реду. Да.јем ти до јутра. И мени ,је потребно да се добро испавам. Уморан сам као пас .. Пошто је Гаретиа отпратио на спаваље, Пиетро Капрони се вратио у своју соб.у за раД. Спусгио се на столицу и пок.ушао да ск.упи снагу да се ујутро с.уцротстави Гаретиу. Али да ли би он. могао да се врати међу оие хладне зидове? У ћелиј.у? Иза ренгетака?. Не. то никако .. Онда, одједном, Пиетро Капрони је иагаао излаз. Решеље. Смрт — опа ће га ослоболнтн Гаретиа. Али не развучена, лагана смрт иза тамничких зидова него брза, мнлосрдна. Изврптиће счмоубиСтво — и то одмах! Да, то је било најбоље решење У свом тестаменту, који је већ бно на.прављен, он је рас.поделио своје богатство каО што је желео Тако ће оиемогућитн Гаретиу да се дочсиа н>еговог богатства, ослободиће га се за увек и цеће морати да сруши добро дело које Је вамеоавао да остварн. Забринутост и неотлучиост нестали су са старчевог Лица. Погледом је миловао предмете у соби. Опранттао се с шима пре поласка на п.ут с којег нема повратка Одједном је застао. Неки страни предмет лежао је на самом крају љеговиг стола. П ружио је руку и подЈтгао га. То је била. дуванкеса — Гаретиерц Павпти Тампнчар

НАШИМ ЧИТАОЦИМА Из читапачких кругова стигпа су нам многа писма. Радује нас што се из тога да закључити да нашој публици недостаје „Дом и свет", који је нарочито у последње време почео стицати све већи број читапаца Зато данас иступамо да бранимо своју ствар. Наше „Коло" је угпедапо свет, да би верном нругу наших пријатеља могло више да пружи но што смо то бипи у стању до сада, и да бисмо тако задобипи још већи број пријатеља. Ми желимо, исто као и до сада „Дом и свет", да унесемо цео свет у дом и да забавимо наше читаоце шареним колом извештаја и слика. У томе треба у првоме реду да нам буде од помоћи нови формат који редакцијском раду пружа сасвим друге, повољније могућности. Редакција је проширена новим сарадницима тако да се можемо надати да ћемо убудуће бити у стању да пружимо понешто за свакога: актуепне репортаже, добар роман, повећану рубрику за жене, а пре свега биће за нас врпс важан задатак да негујемо теме у којима ће се третирати ствари из нашег животног простора, са Бапкана Тако су бивши „Дом и Свет" и ново „Копо" једно другоме пружипи руке, да би у заједничком раду дапи проширеном кругу читапаца један нови ипустровани пист који ће спободно моћи да се упореди и са већим пистовима ове врсте из иностранства, апи ће усто још имати и предност да потпуно одговори захтевима српске средине у којој је и постао. Уредништво.

мора* да ју је заборавао када.је пошао да спава. Из једне фијоке свога сгола Капрони је извадио један мали револвер и кутију метака. Док је пунио револвер зазвонио је телефон. Капрони је левом р.уком подигао слушалицу. Јавила се нолициска ста-; ница нз долине. —■ Шофер једиог таксиа дошао је и јавио нам да је ваш мост иреко Дубоке Провалије г1ол>уљан бујицом, рекао ,је глас иреко телефона. — Ми смо на овом крају затворили ваш приватаи пут. Мост још стоји. али више тшкако не би могао да издрлш тежииу једног аутомобила. Било би само.убисгво покутпати прелаз. Капроии је сиустио слушалицу. Узеће аутомобил и креиуће ииз брдо у невреме. Доћи ће на слаби мост који се пруагао преко Дубоке Провалије. Затим смртоносан пад у дубину од двадесет метара за.једно са по.љуљаним мостом. Да, то ће бити много боље него да својрј домаћици задаје иепотребан иосао и бриге, Изишао је кроз предњи улаз. али се запреиастио када је зашао за угао куће. \ Светлост је горела у гаражи. Неко је очигледно био код аутомобила! Старац ,је један тренутак укочеПо стајао на месту. Затим је потрчао у сусрет аутомобилу који је бати кренуо из гараже — Стој! Стој! виКао је. Али аутомобил је иовећао брзину, Капрони Је> морао да скочи устрану да га не би ирназила кола која су пројурила покрај њега Изнад грмљавине мотора одјекнуо је смех. У гаражи Капрони је иашао једну цедуљицу иаписану па брзу р.уку: „Овог пута ти није упалило Капрони! Пре неколико мииута ситпао сам по моју дуваикесу. Врата твоје радне соб<» била су отворена. Видео сам. те како пуниш револвер. Дакле тако си намеравао да ме се ослободштг — да ме убијрш на спаваљу! .„Сигурно јв сигурно. Сутра ћу се вратити, али за ноћас ћу се нослужУти твојим ко.лима да се одвезем до неког хотела у долини. Гарети". •>ОСЗШУИСЗАЧЕМУ-> Сваком је од нас иозната обична мува, та,ј досадан инсекат који задаје толике бриге домаћицама, нарочито ако доспе, рецимо, у таљир са супом. Међутим — да ли с.те кал загледали тог инсекта мало пажљивије? Знатв, ли, наиример, колико очију има м.ува? Н^јмање 4000 (и словима четири хиљаде). Можда сте некад приметили на глави једне муве са обе стране нека испупчења. Ако се то испупчоње стави под мнкроскоп. покаже се да је оно састављено од 2000 очију ол којих је свако спојено са главиим оптичким нервом. Истина, научиици ни сада .јоит нису слсвим начисто чему служе тих 4000 очију, пошто сем њих мува има нас редини главе и три обична. ока распоређеиа у виду троугла. Само се по себи иамеће питање — шта јо.ј вреде толико очи кал и поред љих мува не види паукову мржу у коју та.ко лако увек унадне. Ако сте икад загледали једпу муву, приметили сте зацело, да она врло често трља ножицама своје тело као да га чисти од блата. Могло би се помислнти да је ова љуба.в према чистоћи мало пеобична код једног инсекта који се нпјчсшће иађе батн у прљавигтшти. Међутнм то је за муву пнтаље живота или смрти Мува, као и многи други инсекти, дитпе кроз специјалпе отворе на свом телу. Затвори ли нечистоћа те отворе муви прети оцасност да се угунги. Зато она и несме да зан -мари свој.у „тоалету". Главни уредиик Мироспав Стевановић Уредштк Мића Димитријевић За фотОграфије: Александар Симић Цртач Ђорђе Лобачев УреднИштво: Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010. Власник и издавач - Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић Администрација: Дечанска 31 Београд. Телефони: 24001 10 штампЗ: „Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31.

ЂиноШдоиш: