Коло

И благодареКи тој око.ттогти оп Јо успео да осујети Лучијину свадбу. Идућег јутра био је у околини Вероне лов који је заказао Кансињорио и у коме су учествовали цео двор, Лучиа и кнез од Аубурга. Пре сунчевог изласка, Кортезиа се преббукао У одело простог водића и тако успео да се неприметно привуче ловцима очекујући да принцеза, коју је обавестио о томе једним писмом, пође да поеети оближљи манастир. Чим су се двоје заљубљених нашли, одмах су измењали ваклетву вечне љубави. После два дана, било је отвараље коњичког турнира у оквиру овечаности дрестојеће свадбе. Кансињорио је желео да кпез од Аубурга покаже пред народом своје јунаштво. И заиста прва два дала су кнез од Аубурга и његови пратиопи имали успеха. Многа господа покушала су да се с њим боре, али су били" побеђени. Тек трећег дана се на арени појавио непознати коњаиик који је на штиту носио плави вео. Кад је Лучиа приметила и у њему познала свог изабраника, замало се није онесвестила. Развила се борба. Ускоро је непозиати коњаник поетао надмоћан. Победа је већ била потпуно у рукама каваљера са плавим велом, кад се Кансињорио уплашио за судбину свога Фаворита и наредио да се прекине дв> бој. И док су слуге износиле рањеног кнеза са поља борбе открили оу да је непознати противник љути непријатељ Кансињориа. Бесан, он га је затворио у тамницу заједно са његовим пријатељем Алигиеријем. Кнез се тешко рањен вратио у своју земљу, а Лучиа, која је тако била

— Дођавола, каква је ово свињарија!... вавапио је путник и стао Дл тражи кондуктера. Када га је најзад нашао почео ,је тако страшно да се дере да је дотрчао чак и други копдуктер. Он је одмах рекао своме колеги: — Слушај, ја не бих трпео да се неко толико издире. И то још на по.слу... То је увреда слулсбеног лица. — 0, није то ништа! Требало је само да чујеш онога што сам га у Вииковцима избацио пз воза одговорио је кондуктер спокојно. СЛАВА СВКЕ САКАЛА Када је познати и омиљени филмоки глумац Секе Сакал снимио двој први филм у Берлину био је необичло поносан. Одлучио је да својим колегама из отаџбине покаже каква је оп зиачајна лнчност. И зато је свога прнјатеља новинара повео собом у студио Уфа-филма. Симпатичии комичар водао га је свуда, показивао му све занимљивости тог вештачког града, провео га чак и кроз просторије дирекције и најзад пре поласка отишли су да виде снимање неког новог филма. — Дакле, рекао је Сакал на крају своме пријатељу — видео си већ са коликим ме поттовањем свуда иредусрећу. Па-зи сада. са колико ће ме страхопоштовања ословити портир. И окрете се портиру који се непрекидио клањао: —■ Јели ме; когод тражио? Има ли поште за мене? — Не. господине Мозер није пнко, — одговбро је понизно овај.

У1ШШП1КАВЖР

ослобођена нежељепог просиоца успела је да ослободи Серега и Алигиериа; баш у тренут.ку кад се Кансињорио спремао да их обадвојицу преда џе-: лату. Међутим је Карара. кнез од Надове, да би осветио увреду нанесену његовом сииу на турпиру, објавио рат Вероии. Победа је већ била на страни бораца из Падове који су заробивши и самог сина Кансињоријевог, Антонија, маршовали према Верони. На« једном се на пољу појавило појачање Веронцима које је предводио неки храбри коњаник. Ово је одмах променило ток битке. Веронци су успели да победе падуанце, ослободили Антонија из ропства. убили њиховог кнеза и натерали његовог наследника у, бекство. Тај когваник је био, зацело већ погађате, Кортезиа од Серега, који је, чим ,је успео да побегне, сакуиио са Алигиеријем евоје љуте, повео их у Вицеицу и у носледњем тренутку ттојавно се као појачање на страни Ве« роиаца. Те исте вечери је у Верони Капсињорио дочекао триумфаторе. Анто* н ио је показао на Серега који ЈО др< жао лице сакривено штитом пазивајући га победником. Тада се уцењени каваљер окрен.уо Кансињориу и рекао: — Принче, Ви сте хтели главу Кортезие од Серега Ево вам је даје он сам.

упозна певача. Овај је дошао у налату Пити заднхан јер је мало био задоцнио. У претсобљу је замолио за допуштење да у очекивању пријема задржи на мави шешир иошто се. плашио назеба. Мало доцн ије позваО га је Леополд и он је у брзини узео први шешир који му је био под руком и ушао у салу. Вндећи да се велики -војвода смеје за!питао је за узрок. ■— Радо ћу вам га открити, рекао је Леополд II. али тји прво објасните који је шешир ваш. Она.ј Који имате на глави или онај што држите у руци. — Висости, одговорио је збуњепи певач. имате право да ,се смејете тим прс нгго су деа П1спп;па баш сувннша за онога који је без главе.

ЛУЈ XVIII И ЊЕГОВ МИНИСТАР Л.уј XVIII позвао је једном у аудијенцију неког свог министра. Овај, чим је сео за сто. извадио је из џепа своју табакеру и марамицу. — Сасвим сте опустошили своје џепове, приметио је краљ наљућен таквом слободом и нецеремонијалношћу. —; Зар би било боље да сам их напунно, Ваше Величаиство? одговорио је министар.

БИЛО ЈЕ ДОЦКАН

Једном је Пучиии у разговору са својим другом приметио: — Требало ми је скоро двадесет го-. дина да дођем до закључака да пемам никаквих музичких способностж. — И шта, да ли си оставио музику! — запитао га је тада друг. — Не, јер је било доцкан... ,ја саМ онда већ био знаменитост.

ВРЕМЕ И ВЕЧНОСТ

Али зашто није храбри и лепи каваљер рекао своје име? То је био Конте Кортезиа од Серега кога је Кансињори смртно мрзио, уценио његову главу и протерао из Вероие. Оделивши се од свога деде Кангранда, кога Данте опева као главнога италијанскога приица, Кансињори је владао врло сурОво. Био је чак затворио у пећину и уморио глађу свога млађег брата Албоина да би осигурао престо својој деци Антонију и рартоломеју. Зато се и Кортези одметнуо са неколиво племића и сад се склонио код свога младог пријатеља Пије^ра. Алигиери. потомка чувеног несџика. Тога дана је Серего ишао на скуггштииу са својим једномишљеницима, Али после тога сусрета Кортезиа је променио мишљење. И док је иринцеза улазила у лепи замак Суаве, дворац свога оца, он се вратио Алигиерију и изјавио му је да је уверен да ће лепа принцеза бити жртва неког амбициозног очевог подухвата... Кансињорио је заиста. био обећао своју кћер моћном кнезу од Аубурга са којим је хтео да се спријатељи из политичких разлога. Девојка није хтела ни да чује да се уда за човека кога није ни познавала, али није зпала, како да се одупре очевој жељи. Кансињорио је међутим био упоран и венчање је било заказано неколико дана после догађаја на потоку Алпоие. Кнез је бећ био у Верони и за свадбу су се вршиле велике припреме. Лучиа се осетила изгубљена. Са Серегом то није био случај.. Помоћу једног свога штитоноше и једне Лучијине дворкиње успео је, скривајући своје име, да јој шапне речи љубави и да јој дарује плави вео који је носила око главе на дан несреће. И ако му је био забрањен пристун у град, Кортезиа је преко својих ухода, који су били чак и у тајној полицији, знао све што се у граду дешава. И, тада је стзди Кансињорио. мозкда први пут у своме животу, замолио за опроштај. После неког времена Кортезиа се ожепио принцезом, постао поглавар и водио многе победо* носне ратове.

У Бечу улази неки путник у спаваћа кола брзог воза. Одмах је потражио кондуктера, дао му бапкноту од сто динара и рекао: — Слушајте, кад стигнемо у Винковце морате ме пробудити; ја ту морам да сиђем по сваку цену. Имам да свршим врло важан посао а ја спавам као топ. Зато ме. пошто пото морате пробудити; па макар ме избацили из воза. ВрлО је вероватно да ћу се чак и бранити, псовати и бити груб према вама, јер кад спавам не

дам се никако пробудити. Али ви се на то ие обзирите. просто ме, кажем вам, избаците из воза! Кондуктер га је уверио да ће све урадити по његово.ј жељи и путник је мирно спавао. Када се најзад сам пробудио воз је баш тутњао преко земунскога моста и Београд се блистао на јутарњем сунцу.

РАСЕЈАНИ ПЕВАЧ

Неки брбљивац, који је миелио да је врло духовит, упитао је једиом у; друштву гласовитога писца Лихтенберга' — Да ли би ми могли објаснити разлику између појмова време и вечност? Лихтенберг га одмери краткнм по* гледом и одговори: — То није тако једноставно драги мој. Ка.д бих хтео само да узмем времена. да протумачим појам времена, требао бих читаву вечпост док бн ви то схватили.

Унредвечерје једнога лепог априлског дана, отприлике негде око 1370 године, један каваљер јахао је у својој раскошној униФорми која је блистала у последЊим отсјајима сунца... Пратио га је само његов штитоноша, гкивоиисним путем између Бероне и Виценце, који на једном месту сече брзи поток Алпоне. Ту је случајно спасао од сигурие смрти једну девојку — пгинцезу, коју разбеснели кољ умало није бацио са

седла V поток. Поеда.вгпи девојку њеној „„аТП.п која *8 гжорс гти?®, витез је продужио пут не рекавши ни своје име. Ои је, међутим, знао .кога је спасао: то је била принцеза Лучиа, кћи Кансиљориа главног племића из Вероне. Витез се дуго дивио црнокосој девојци која је лежала на трави, а отишао је чим је принцеза отворила очи и упутила му поглед пун срдачне благодарности.

КАД КОНДУКТЕР ПОБРКА ПУТНИКЕ

1857 у позоришту у Фиренци певао је један. славан тенор. Претстави је био присутан и велики војвода Леополд II који је пожелео да лично