Коло

од МилЛЗуииЋевиЋа

Мама је болесна. Тешко. Можда неће ви прежииети. То је рдзлог )ош више што сам брижпа, што тугујем... Колитсо је страшан мој удес... Вриге и трзавице због очевог распусног жи-

Жалило се моје чедно девојче, али, није имао коме! Вио сам без срца. Сит љене младости и лепоте, тражио сам друге. Тражио и — налазио, а аој еам и даље писао незкна писма, и уверавао је да са,мо она постоји за мене и ниједна друга! Лагао сам ... Ружно, одвратно, па ипак свако писмо завршавао сам речима: „Твој верпи Сања!" И, морало је, пеизбежно, да дође онб што је и дошло. Моја дволичност, пеискрепост. моје прспаре. моја безочност, отерали су је у — гроб 1 А, да овековечим своју лалс, као убина, који ликује над својом жргвом. исписао сам златннм словима на хладиом спо-

меиик.у њепе вечи» к.уће оне исте речи: „Твој верни Саља"... Рекох: као убииа који ликује... Да! Ја сам убина Убио сам један млади живот — један живот који је сав припадао мени. само меии. који ми је све жртиовао и самог себе ... Осећам колико сам недостојан, колико са.м изобличио опе свеге речи верности. па ипак. долазим па њеп гроб И палим воштаницу. Отстојим, дрско, неколебљиво, док не догори ... II поново одем. . Сада увиђам да сам ,је доиста волео, да патим. све више, све болније ... Али чем.у? Све је прохујало, смрвл,еио, уништено . Лок читам Ова пиема све више осећам свој грех, све више тражим опроштај мог горког кајаља... И, можда, чуј ме Цицкоше мој једини, иије далеко дал када ћу послушати глас своје савести, глас о који сам се толико пута оглушио... А, знаш ли шта ми он шапуће? ГЛта ми улива у д.ушу, ево већ толиких бесапих поћи. што их проводим над твојим писмима? Шапуће ми да је к.уцнуо час да оне речи „Твој верни Саља" уклесане у споменик над твојом хумком пОтврлим нскреном верношћ.у. јер сам ти био веран — кал тебе више није бнло... да их потврдим истином !

По стоти .пут, можда, прелиставам те хартиЈе, а сета ми се лагаио увлачи у душу... Волео сам је.... Много... Необуздано ... Негда ми се чипило да је само један дан не видим, да нећу дочекати други да свапе ... А, данас? Грозно!... Само кад помислим да љену тако дивну младост ^окрива хладни камен, сура ледена илоча што нас је за сва'"'ч паетакила што је покопала под собом тако једно топло срце... које је куцало гнмо за меие, као што је моје куцало само за — љу! Али, ето, и дапас жизим без ље! 8нам да се никада више нећемо вицети, да су прохујали дапи, многи и многи дани, како је нисам видез, па сваљују дапи, као да ништа иије било... Прелиставам, с љеним, и своја гисма и иад њима проживљујем дапе младости, дане среће и неповратне шубави... Колико су ми драги ти пожутели вистнћи... „Драги мој верни Сања, Замишљепа сам много. Не иише.ш ии, а ја занемарујем испите ... Мори ии душу туга и неизвесност... Од *ега? не, знам ни еама...

вота, а затим љегова ненадна ?мрт .. Сад опет бриге, патљс ... Ти си безбрижан... Не хајеш за твог Цицкоша, и забавл.аш се ко зна с ким ... На моју младост, Сања мој, зручито се мпого. Исувише. Осећам да нјп 7штам, да ми је организам већ нагзижеп, да трули, да пропадам лагано... Дођи. -Сања ... Твоје присуство олакшаће ми живот... Бескрајно те воли твој мали Цицкош, који миого, много пати . .." Како ме је молила. Преклињала! Па, ипак, остао сам равиодушан! Нисам се ии осврпуо на вапај тог младог паћеничког срца, а зпао сам шта би му једна моја реч зпачида... Знао сам да сам јо.ј био све. Да, све! Нисам је разумео. А, зашто? Зато што сам мислио да јој притиска душу љубомора и ништа друго. Оиа је била чисто и чедно девојче. А ја? ... 'Гек сада, када се све збило када је све свршено, увиђам колико је било искрености у свакој љенОј речи којом ми се жалила на своје горке часове ... Прелиставам љепа писма, а љене патње, ко.је тек сада схватам. све ми се више упијају у душу ...

Ублажење болова!

јг Свака Пирамидон таблета је Ваш добар пријатељ она Вам помаже код нелагодности и болова

Једног рапог јутра нашли су га, мртвог, у локви крви на гробу његове сахрањепе љубави .. На уснама превученим танким млазом крвн. лебдео је осмех. који као ,да је шапутао речи: „Твој верии Са ња"... У своме опроштајном писму молио је да га поЛопају до оие којој се, ипак. врагио...

Ш [ВДУЕР Г — јаблете У к у ддмо ПРАВЕ СА БАЈЕР-о.км КРСТОМ1 Ргд&сјр«гцст|>. Со. бр. 9Ј Л ју д» Ј#33

Образована жена као супруга и мајка Последљих година врло много се развило образовање жена. Док је још пре светског рата 1914 па до 1918, жена која је имала матуру била велика реткост, данас то више није ни близу. Нећемо се упуштати у социјалне момеите који су довели до ове појаве, само ћемо бацити један поглед како со изражава интслигепција жене у породини, односно у средини која је жени најприродпија и иајближа. Међу нама има хиљаде и хиљаде жепа, исто толико супруга и мајки, које су завршиле уииверзитет с намсром да остану самосталне. Било да је то по вољи љихових родитеља, било њих самих, ове девојке одрасле су беа потребног одгоја и упућиваља у породични живот и вођеље домаћинства. Скоро све матуранткиље. без изузетка, једва да су умеле скувати и најпростији ручак, а о вођељу целокупиог домаћииства да и не говоримо. Затим.је наншло време кад су морале да саме зарађују или су отитле иа студије, и тако за посао у кући опет нису имале времепа. Али дошао је „он"! Познанотво, веридба и удаја. Вило је гготребно одмах и брзо стећи искуство. И зачудо, наше матуранткиље заиста су се брзо снашле у новој улози Многе од њих остале су још извесно вроме у служби, да би је доцније. бнло добровољпо или принудпо иапустиле. Дошла су деца и нове бриге. Сада их обичпо сретамо са колицима или са депом коју воде за руку. Разговарамо с љима, посматрамо их. и долазимо до убеђеља да се образовање код ових младих супруга и младих мајки није изгубило. Долазимо у љихове домове и посматрамо, како васпитавају своју децу. Наше дивљење за интелигентиу жену и мајку расте Видите по њеном начину одевања, у ситнинама свакндањег живота и на сваком кораку, шта значи виши духовни ступаЉ. Мислимо на љихову децу и на доба када ће за њих мајке бити ауторитет за многе ствари, које су раније спадале само у интересну сферу опа. Док су се раније године одликовале наглим скоковима ка вишем обрааовању будућих мајки и супруга, дотле се даиас јављају покушаји да се жена врати своме првобитном задатку, Под тим се обично подразумева, да се жени ускрати студирање на универзитетнма. А то би. напротив. била једиа крајпост врло штетИа. Никада неће бити на штету, ако је баш жеиа и мајка добила више образовање у школи. Узалудно се понекал указује на то да за жену пије Физика, дескриптива или математика Заборавља се да учеље има своју стра-. ну и формалну, да се у Физини пе ради само о пауци већ о вежбаљу смисла. да се у математипи не ради само о квадратном корену, већ о вежбању за доношење суда, о брзини и умној биетрини. Ова страна образовања се без потребе запоставља иако је исто толико важна као и стварна страна. У школи се не ради само о образовању већ и о општем васпитању. Закључићемо: сви наши велики људи сложили су се у томе. да је образована жепа и мајка пајбоља залога вишег културног нивоа једног народа. који расте у њеним рукама и пол њеним надзором.