Коло

6

Данас се у Африии воде велшсе борбе. Рат у пуотињи добио је сасвим друкчији облик од оног како се то замишљало у разним генералштабовима пре избијаља сукоба. Тенкови прелазе преко пешчаних дина ко од шале. а подморнице пркосе заштитним мрежама на улазу у Суец афричке луке. Овај важан објекат непрекидно је у центру пажње. .Његов значај најбол >е се види кроз историју његовог грађења, историју, чије су странице препуне крвавог сукоба и дипломатских сплетака. На путу из Средоземног Мора и Индиског океана стојао је некада насути теенац, који се протезао између Вгипта и Синаје. Теснац је био дуг 171 км. То земљиште је требало ироконати и начинити мореуз. Тиме би с« скратио водени пут из Европе у Азију за три петине. Кад је ка.нал остварен, први бРод је за1 .ловио 1869 године. Годину да.на касније велике државе створиле су „Конвенцију за обезбеђење слободног искоришћаваља Суецког капала". Први члан те Уредбе предвиђао је да каНал не сме бити затворен ни у ратно ни у мирно доб?..... Али ускоро видело да је то празна реч. Шеснаест година доцније канал је први пут ускраћен ратној флоти једне потписнице Дариградске конвенције. Други пут је затаорен за време прошлог Светског рата. По трећи пут у својој историји, канал је блокиран и данас... Суецки канал је прокопан углавном из економских разлога. А ипак, политика је умешала своје нрсте. За успомену изградње везана еу крвопролића, најезде, завојевања и нромене у Египту. У Старо доба постојала је у Вгинту јака држава, заснована на господарству фараона и робовању милиона. Пртш историчар канала из тог доба, Грк Херод каже да је фараон Сети Први, године 1340 пре Христа почео вотање мнала »оји ће везати Делту

Нила са Црвеним Морем, ниже од да- Дареос Први, 490 године пре Христа. нашљег Суеца. На том послу фараон је Пропашћу Египта, проиао је и канал. држао кнутом 120.000 људи. Посао су У доба Рима на обнови је радио цар наставили иаследници, а доврпшо га је Адриап, али је канал поново затриан

Просмоа Свстша Савс па Ко.шрчсоом унивсрзитсту.

(Фото: „Коло" 0. Г.)

када је свемоћта Калифа Абу Џафирел Мансур на њему искалио свој гњев. Док је трговина цветала у оквиру Средоземнога мора канал је спавао мртвим. етом. Тек кад су Млечани продрли До Индије покренуто је и питање копања канала. Међутим тај план Венеције покварила је у то време моћна Португалија јер су њени транспорти зарађивали врло лено иреноеећи на камилама робу до палестинских. лука. У време кад је, у Европи бриљирао Луј Четрнаести зрачећи својим нолитичким утицајем на целу Европу сии иемачког народа филозоф ГотфриД Вилх Лајбниц израдио је 1671 године план за ново прокопаван.е канала. Сто година доцннје аустријском цару Јосифу II ноднет је , сличац нројект који је израдио Карл Август Хаји, из Хајденберга. Цар је дростудирао предмет и написао на полеђини: „Ад акта". II Наполеон Бонапарта је после искрцаван.а у Египту наименовао једиу комисију под претседнипггвом Лепереа да се позабави тим нроблемом. Комиеија је иашла да је разлика нивоа два мора оеам метара и рекла да је то „нембгућ посао". Много касиије агилан Лесепс дошао је до неких планова и наставио посао. Око себе је имао богате Финансијере и снаашу заштиту Турске. Али уместо да акције Добије „мали човек", приграбиле су их неправедно велнке банке. Фирма „Мецгер-Векер-Лајтермахер" у Паризу, узела је 20.000 акција. Мехмед Саид Паша узео је у име египатске владе 175.000 акција. Остатак од 25.000 комада нашао је прођу у разним европским земљама. Велика Британија успела је да откупи егииатских 175.000 акција. Поред тога натерала је Лесепса да у управни одбор уведе десет Енглеза. Такеа за све државе предвиђена је да буде иста, нрема тонажи бродова који пролазе... Парадокс је био очигледан: Копан >е канала највише је коштало Егииат, а највише је користи доносило Вританцима. Они су искорисгили спој суверенитет у Егинту и малдат над Палестнном, да би имали у св .ОЈим рукама строгу контролу за Индизу. Данас друштво Суешздг канала има 800.000 акција и сва.ка од Њих стаје по 16.000 Франака. КанаЛ к издашнији од највећпх златних рудника: У мирно: доба кроз: тв тихе воде црође : годишње ово о.ооо лађа са .нросечном тоцажом од за.милиона пето тоиа, То доноси приход одд милија^де и ; 784 миЛиона Фралака у*3л'атј '.' Дићидеида ! по једној акЦији је Н) I Фралака, -64% ' ;.. Управа је пред рат пребројала евој капитал и нашла, да опим игго има, моке V сл-учаЗу ка.тас^рофе 1 да начини нов ккпал. Прошлог рата билб је НекоЛико ннПада на Ову ЗОну,; али без всће датете. У саДашњеМ : рату Ецглезц су прекршили'реч ' и бршге каиал бружапим. снагама. Данашхвн ратпц извјбштаји" шгмињу сваЈгодневВа бммбардован.а. 1 . ЕгинаТски мш г истар ФипаПсија нсдавно: је; изјавио Да се Су.ецки канал налази пред : крахрм,. Цртребан му је. рели, мораторијум. Бродови. не пролазе и, унрава се налази у тешкој ситуацијк. . ' Канал ствахује ва ::бво]у егд84и^.:.- : ЈОВАН ОБИЧАН