Коло

На глаткоЈ површинн азурно плавог лагуна огледао се мали моторни једрељак. Тешка спарина тропског подиева притисла је мало корално острвце. У једној од шиљатих бамбусових колиба покривених палминим лишћем које су дахтале. у дубокој сенци шуме витких палми, седели су два човека. Капетан малог једрењака у лагуну који је трговао с урођеницима, и Хајнрих Петерс, који је закључивао посао са старим Папонгом, врачем нлемена Дајака. Ноде острвца Абоабо, из групе Соломоиских Оетрва, богате су бисерним шкољкама, али трговци ретко долазе у његову малу луку. Корални спрудови су сувише опасни. А и само острвце налази се далеко, као једна ситна тачкица која се губи у бескрајној пучини Тихог Океана, на крају дугачког низа који се протеже као расути ђерда.ни испод самог екватора. Урођеници острва су ћутљиви, тајанетвени, подмукли и широкогруди као и џуигла у чијој су сепци угледали светлост дана и са којом се целог свог живота боре. Њих непрестано В1 >еба смрт у загрљају џиновских питона. од уједа краља кобре, црног паука или чак и комарца. Ловећи рибу иоћу у свом слабом чамцу они знају да су испод њнх притајени џиновски крокбдили. Ронећи по бисерне шкољке, може да им се догоди да осталу на дну у загрљају огромиих полипа или ухваћени од саме шкољке коју су успели да отворе...

Иапетан Петерс и његови људи спавали су на своме броду. Одједном их је пробудила посмртна песма Дајака ко.ја је допирала са свих страна. Било је веома важно да се сазна да ли се то односило на њих. С револвером у руци капетан је изишао на палубу. Из тамне ивице џунгле нису полетела копља. Петерс и један његов морнар пошли су чамцем на обалу. Стари Папонг дочекао нх је на обали и руком им дао знак да пођу за шим. Пошли су уском стазом у џунглу. На широкој чистини пламтела је ватра. Око ње седели су ратНици са копљима и крисовима преко крила. Из њихових грла мукдо је одјекивала иосмртна песма Дајака. — Пре неколнко месеци мој најмлаћи син Бонгтонг изазвао је поглавнцу Мансура на двобој јер је сам желео да постане поглавица племена. Мансур је прихватио јер би га ратници ндавали женом да је одбио. Али као ноглавица, Мансур је имао право да своја два брата Абданга и Алима пошаље у борбу и Бонгтонг је морао прво да нобедн њих па тек онда да се сукоби с ноглавицом. — Овај двобој је на живот и смрт и у њему нема мнлости. Ако један од •бораца осети да губи и почне да бежи гледаоци га гурну натраг у круг. Један од бораца мора да остане на бојишту. " Држећи копље у руци Алима је прјш ушао у круг. Бонггонг је нмао исто оружје. Судбнна је била брза. Бонгтонг спусти копље да би заварао свог противника, и Алима баци копл.е на љега. Али Бонгтонг је скочио у страну, ухватио Алимово конље и пробо га њиме. После уобичајеиог одмора, у круг јо ушао Абданг са оштрим крисом у руци, и Бонгтонг извуче свој крис из корица. Опрезно су се обилазили

Важно за свакога! Купујем све што имате и најбоље плаћам. Накит, злато, сребро, брилијанте, зиаманте, као и све античке ствари. Хитно донети Пово-отвореној антикварској радњи „ОЛИМПИЈА". Кр. Алексанлра 44. Недељко Т. Никотић.

пеко време. Онда су се одједном ухватили у коштац. Сваки је левом руком ухватио зглоб противникове десие руке Ово мерење снаге потрајало је извесно време. Затим је Бонпонг изненада испустио свој крис и обема рукама ухватио противника за десну руку прцсиливши и њега да испустн оружје. Следећег тренутка Бонггонг је ухватио Абданга око појаса и почео да му лагано ломи леђа. Последњим, очајничким наггором Абданга је успео да се отргне и почео да бежи. То је била кобна погрешка. Гледаоци су стојали чврсто збијени као живи зид. Абдапга се окренуо и срушио прободен својим сопственим крисом. После друге паузе ушао је Мансур. У дееној руци држао је дугачки, оштар боло. Његова лева шака била је стегнута у песницу, али Бонгтонг је веровао да зна шта се у њој налази. Док се одмарао Бонггонг је приметио црвепе плодове једпе папрене биљке и метнуо је неколико у уста. Почео је да их жваће. Узајмивши Боло

лагуна. Етем је остао под водом. Плашећи се да га је ухватио полип, сва петорица исукали су ножеве и поново варонили. На десет метара дубине нашли су Етема. Огромна бисерна шкољка стегла му је руку као челичним клештама. Помоћу конопаца најзад су успели да га извуку на површииу заједпо са шкољком. Али Етем је већ давно био мртав. Ова џиновска шкољка била је дугачка седамдесет и два сантиметра, широка чстрдесет и пст салтиметра а тежина је осамдесет килограма. Када су је отворили у њој су нашли диван, велики бисер, највећи бисер који је икада изваћен у овим водама. Сујеверни урођеници веровали су да је »в.о још један доказ више да се Бонгтопг налази под заштитом богова који су одузели жииот и последњем брату бившег поглавице а уједно дала младом Боштоигу пајвећи бисер ових вода. Млади поглавица се већ дуго времеиа састајао крадом са Титом, нај-

од дедног гледаоца он Је кренуо у сусрет свом поглавици. Опрезно су се обилазили. Сваки је тражио приЛику да зада изненадан ударац противнику. Тада је оштрица Мансуриног оружја полетела брже од кобрине главе и Бонггонг је осетио додир челика на својој левој руци. Крикнувши од бола Бонгтонг је устукнуо и Мансур је притрчао да га дотуче. Али прво је застао да баци песак који је држао у левој шаци Бонгтонгу у лице. Међутим ово је било кобно за њега'. Бонггонг се усправио и швунуо му у лице паприку коју је до тада жвакао. Заслепљен, Мансур је стао ухвативши се руком за очи. У истом тренутку пао је прободен Бонгтоновим оружјем. Бонгтонг је постао поглавица племена. Сада је ан заузимао почасно место за време племенских свечаности и предводио ратнике у лов на рибу или дивљач. Срећа као да му је била нарочито наклоњена. Обилан риболов учинио је да је у племену завладала велика радост. Шесторица најбољих ропилаца доноспли су са морског дна читаво богатство шкољки које ће доцпије трампити за пожеве, удице, сикире и оштрице ва копља. Један од те гаесторипе био је Бонгтонг а други Етем млађи брат бившег поглавипе. Једног дана после роњења, појавило се свега пет глава на повртини

лепшом девојком свог племена. Али није смео ту своју љубав да изнесе пред племе док не испуни традиционални обичај који је захтевао да поглавипа прво изведе неко изнанредно јуиачко дело, или својој будућој другарици живота донесе иеки нарочити поклон који ће се својом лепотом или вредношћу истицати изнад свих осталих. Богови су му поклопили шкољку и бисер какав дотада није виђен на њиховом или оближљим острвима! Млади поглавица је тешко обуздавао своју радост. Али морао је да буде мрк и озбиљан. Са свих страна одјекивала је посмртна песма Етему. Један ратник је нашао смрт, и његов поглавица не сме да мисли на себе нити да се радује. Десетак дана Доцније, пред сакупљеним племеном, Бонгтонг је објавИо своју л.убав ирема Тити и нредао јој велики бисер и шкољку. Свечаност је трајала неколико дана. Двоје заљубљених уживали су у сг,ој'ој срећи. Али судбина им није била склона. Једнога дана док су срећни младенци чамцем ловили рибу недалеко од обале, Тита је испустила свој нож у воду. Брзо као муња Бонгтонг је скочио за љим. У пеколико снажних вамаха достигао га је и ухватио. Али када је изронио па површину догодила се несрећа. Заљубљени младић п,ије приметио крокодила који му Ј "е долетео с леђа и шчепао га чељустима ва врат Бонггонг Ј "е дивље крикнуо и нестао под окрвављепом ■ површином воде. На Титину врнску дотрчали су људи нлемена. али је било доцкан... Ратниии Бонгтоновог племена уложили су надчовечанске нааоре да

проиађу тело свог поглавице у муљу где га је крокодил затрпао да би нструлело и омекшало према његовом укусу. Трагали су и успели... Али племе није сахранило свог поглавицу. Традиција је захтевала да се. пре тога свечано одруби глава „убици" који га је мучки напао с леђа. Успели су да' пронађу склониште животиље и позвали су Петерса да им помогне да ухвате кродсодила. На ивици воде направили су платФорму од палминих стабала. Исте ноћи поставили су мамац за животињу... Петерс је причврстис^ малу џепну лампу за цев своје пушве ... Трговац и петорипа наоружаних ратника чекали су у мраку, Из шуме су одјекивали гласови ноћних животиња. Петерс се тргнуо. Био је задремао. ПлатФорма се покренула... Упаливши лампу угледао је огромног крокодила наднесеПог над мамцем од меса. Нанишанио је право међу очи агивотиње. Одјекнуо је нуцаљ и животиља се одбацила у ваздух. Површина воде прекрила се крвавом пеном. Огромна животиља је снажно ударила репом око себе у грчевитој самртној борби. Идућег дана одржала се свечаносг освете, Цело племе је било окупљено око огромне животиље која је мернла седам метара дужине, али само ратници узели су активног учешћа. Стојећи усправно, завезан за стуб. мртви млади поглавица је стакленим очима гледао у свог „убацу" који је био опружен пред његовим ногама. Одјекнула је „песма освете" Дајака коју су смели да певају само ра.тници. Час тиха и сетна, као да жали за покојником, час див^а и разјарена, тражећи освету, крв, главу убице. Затим су ратници скочили и направили круг око крокодила почели да играј.у певајући песму ловаца на елаве. Играј.ући скакали су нреко крокодилског врата. У сред екока и у потп.уиој хармоиији са ритмом песме сваки је забадао своје конље у врат животиље. За све то време Тита, чпја је дунга грцала од болај. стмада је крај свог мртвог драгана и вриштала од осветољубиве радости при сваком убоду копљем. То је била гвена дужиост према човеку којега је волела. Када је и поеледњи човек забо своје конл.е у врат животиље ратници су се поређалн у круг око свог мртвог поглавице. Бонгтонгов отац ушао је у круг са новом новцатом сикиром која никадп није окусила крв. У такту нове тужба лице, песме ловаца на главе, он је гшчео да удара по дебелом врату крокодила. Када је замро и последњи глас песме он Ј 'е отсекао главу животиље. Храбри дух младог поглавице могао је сада да почива на миру. Дан пре одласка трговца са острва дошла му је Тита која је повучено туговала у колиби свога оца и донела му бисер који је добила од Бонгтонга. — Кроз неколико дана и ја ћу поћи да се придружим Бопгтонгу. Дајем ти овај бисер нека пође далеко рдавде где је посејао несрећу. Имаш Ли неку вест за њега, твог доброг пријатеља? — Узми ово, — одговорио је Петерс пружајући ј"ој злокобни нож који је оног несрећног дана ислустила из чамца. Једап о дтрговачких морнара извадио га је, а он му је укуцао лепе корице од седефа. — Он ће га чувати у Земљи Духова, — прошапутала је Тита. Несумн.иво да се Тита давно придружила Бонгтонгу. Та судбина била је исписана у њеним тужним, тамним очима...

Т А I Н А вапгег здравл.а и доброг раотоложоња лежи у ручној маоажи л.и ( ца и тела. Ефшсасно и бозштетагб једино мае<ажа чјин«! груди чврстима, тело еластичним, изглед овелоим! Тело без замора — л.ице боз бора! — Масажа и лечи: гбјазност, гл-авобол>у, хрон. затвор, реуматизам, нервна и многа друга обоЈБепђа — Масажа је сретство културног света. Дођитв — ил.и нас позовтгге. ~ Вићете препорођени. ЗАВОД ЗА МАСАЖУ Квез Мижаилова 24. други спрат Услужии телсфон 27-977.

6134.

.-■!