Коло

шш Како се за време рата може болесницима справљати дијетална храна Д ијеталну храну није лако справ[Г®! љати ни у мирно доба, када све стоји на располо-жењу, а некмо ли за времо. р,ата, када снлом прплика, ностоје ограничења. Прво' треба знати да за време већине, нарочито акутиих болести, болесник треба да једе мање неГо што је јео као здрав. Обично он сам одбија много, или уопште да једе и онда је то уточико лакше снровести. Али има случајева (што :је. свакако добар зиак!). када болесник, надр. и у грозници, 'тражи да једе. Његова, околина, ч«сто пута сваг сдећна због тога, радо му даје што тражи. Међутим то је погрешно. За време акутног оболеша, т.ј. за време оне болести која је почела изненада, развијала се брзо и која не траје дуго, као напр. анпша, заааљеЧ.е нлућа, запаљење бу<5рега'.,иад., .60лесник не с^мо јцто не. мора,, .,нег,о', н не треба много да једе. у таквим случајевдма много је боље да он једе мање, него ли више. Друкчије стоји ствар за болеснике који болују од неке хроничие, т.ј, дуготрајне болести Њима. се већ мора. поде,сити дијета и то или да исхрана буде обилна и. што хранљивија, као шго је то потребно н.пр. за туберкулозне болесннке, илн да буде нарочито подешена за дотичног болеспика (напр. срчаног или бубрежног болесника), Болесиик од акутие болести треба да узима обично доста течности (нарочито ако има високу температуру и доста се зноји) и врло лако сварљиву храну, т.ј. ону која^не садржи много беланчевина и скоро никако масти, Због тога за такве болеснике у првом реду долазе у обзир воћни сокови (лимун, малина, ја.бука, деђеио грожђе и др.). Опи садрже течности, шећера и много витамина С (це) тј. баш оног витамина који највише потпомаже одбранбене снаге организма против инфекције. Два или три дана болесиик од неке акутне болести може да живи само од воћних сокова. Али ако болест и дуже траје, онда мора да почне боље да се храни, јер у оргаиизму који се сталио троши — а у болести више него обично — морају беланчевине да буду надокнађене. Довољно и то лако сварљиве белаичевине има у млеку. Због тога се оно препоручује за децу и болеснике. Али ако је тешко набавити млека, оида оно мора да буде замењено неким млечним производом (кајмак или млади сир). По себи се разуме да количина дата болесиику мора бити, нарочито у почетку, мала. Уопште при свакој дијеталној исхрани важи опште и врло вазкно правило: треба давати хране чешће, али по мање. Затим се болеснику може дати вариво (ба.рен кромпир, пире од кромпира, шаргарепа на води или на маслу) и тесто (резанци, макарони, „флекице") компот (пајбоље од свежих .јабука иако су оне данас доста скупе!) и воће (лимун, поморанџе, мандарине). Воће треба да је саставни део сваке болеспичке дијете, јер оно, осим тога што је пријатно и освежава, садржи шећера и витамина. * Хроничии, измршавели и изнуреии болесници, који треба да се поправе, морају јести што хранљивију храну. Болесници од срца и са повећаним крвним притиском треба иа првом месту да употребљују што мање кухињске соли у исхрани, јер услед тога неће ни много пити течности која је за њих шкодљива. Поврћа, теста и воћа могу да једу> па чак и месо Бубрежни болесници треба да избегавају месо и јаја, као и кухињску со. Они треба углавиом да се хране млеком или млечним производима, поврћем, тестом, слаткишима (доста компота, некмеза, слатка) и воћем, Болесници од акутног запаљен.а бубрега треба — према упутству лекара — неколико дана да држе потпуну дијету, т.ј. иишта да ие једу, нити да пију. Др. с.

//ауАо а

БРОДОВИ КОЈИ СЕ НЕ ЉУЉАЈУ ЗА ВРЕМЕ БУРЕ ЋМ талијаисхси трансокеански брод 1» в „Конте д]| Савоја" има у своме трупу једну џиновску стабилизадиону читру која се стално покреће и не дозЈзољава ла се брод нагиње. Чак и аа време тешких бура на Атланском Океану, каДа таласи достижу џиновске размере. овај број плови мирно. Немачки поморски конструктори пронашли су сасвим нов начин за ублажавање тешког љул>аља бродова при јачим бурама. Уместо стабилизационе чигре која захвата велики простор и достиже огромну тежину, пројектован је један сложен систем водених резервоара међусобно повезаних иа више места. Пребаиивањем воде из једног резервоара у други помера се и само тежиште брода. Кретање воде и њено струјање из једиог у други резервоар врши нарочити жомиресор. који аутоматски ради. Захваљујући сталном пребагјиван>у воде. брод се непрекидно одржава у нормалном положају или се сасвим слабо љуља иако су таласи веома велики. ДУЖИНА ДАНА СВЕ ЈЕ ВЕЋА Ј ^кстрономи су иесуми>иво утврдили да дужина дана све више раете. То долази услед тога што брзина Земљине ротације стално опада. Иако је успоравање неприметно — оно износи само 17,15 секундн у току једиог века — ипак за 2000 година оио достиже 1 час, 50 минута н 32 секуиде. Са успоравањем брзине Земљиие ротације. повећава се дужииа дана и ноћи, тако да ће, отириике иосле

9500 година, дан и ноћ бити двоструко дужи него што су сада. Ако се ово скоро једва приметио уопоравање настави и даље, могу наступити далекосежне последице по живот будућих покољења. За време двоструко или троструко дуже ноћи кето што је сада, на-ступиће интезивно хлађење, док ће за време дугачких дана, поготову летњих, температуре бити врло високе, чак иеподношљиве. ЕСКИМСКЕ ШКОЛЕ §Ј а крајњем северу, који је сада скоро потшуно замро у тешкој зимској ноћи, пространим пределима завејаним у снег господаре страшне вејавице и буре, док кроз ноћ, која већ траје месецима, бљеште одсјаји чудне поларне светлости. У тим далеким кр,ајевима иза иоларног круга. у изванредио тешким ириликама и страшним климатским условима, живе малобројна племена Гренландских ескима. Њихов број стално се смањује. и овај најмањи 'народ па свету на путу је да брзо ишчезне. Додир Ескима са ^цивилизацијом био је доиекле и катастрофалал за ове људе ибларних крајев.а. Ишчезавање ЕЈскима могло би се зауставити само ако се њихова примитивна иасеља иодигну културно. У вези са тим иодизањем било је решено да се Ескими науче и привикну на иови иачин живота. иарочито на гајење бизамског говечета које одлично уснева иа Гренлаиду. Збот тога су даиетси мисионари подигли у Јужиом Греиланду две ескимске тколе. и измислили спедиалиу азбуку која Је сасвим пристуиачна Ескимима. На тој азбуци штампа

Обрада једиог дивног зрна ћилибара Плава земља налази се данас испод површине Балтичког Мора и из ње таласи испирају и избацују ћилибар. То је донекле сасвим схватљиво. пошто ћилибар има специФичну тежииу врло блиску специфичној тезкини воде, а неки пут је оиа чак и ман.а, Једно време за вађење ћилибара из Балтичког Мора употребљавани су и гњурци. У Источној Пруској, нарочито у Кенигсбергу, још од Оредњег века познати су мајстори-резбари који израђују различите украсе од ћилибара. То занатство цвета и данас, и чак претставља једиу врло напредну и широм целог света познату грану пр.и мењене уметности која је прославила стадое кеиигсбершке мајсторе.

На скијама кроз завсјане сеоске путеве.., (Оиимци: Анице 0 Огалојчић) Брусиица

се 1 ]едаВ лис*, ескимске новиие, можда иајегзотичнији часопис који уонште постоји на свету.

Јсдан кутак српског сеЈШ Бруспице (код Горњег Милановца) под снегом.

РУДНИЦИ ЂИЛИБАРА емачка обала Северног Мо:ра, а нарочито балтичко приморје Источне Пруске, од давнина су чувени по једном интересантном минералу који је добио име „злато севсра", То је ћилибар. Грчки филозоф и научник Талес из Милета знао је да се трењем ћилибар моиге иаелектрисати, а по називу „електрон", како су Грци називали ћилибар, добио је и електрлцитет своје име. Плиније Млађи, као и његов стриц Плииије Старији, помињу на више места ћилибар са обала Северне Евроие. Дивно жуто грумење, често са сјајем који потсећа на неки драги камен, избацују за време јачих бура таласи Балтичког Мора и котрљају га до плитке обале где остаје да лсзки заједно са отргнутим морским алгама. После тешких и олујних северозападних ветрова. када пучина изгледа као истопљено узаврело олово, на обалама ое могу скупити 2—3 хиљаде килограма иајфинијег ћилибара. Он лежи међу гранама и у жбуњу искиданих морских алга, или га са плитког дна иЗвлаче иарочитим грабуљама. На тај, начии скупи се годишње 25000—15000. килограма „самландског злата". како ћилиба.р називају по. области Салмаиду где га највише има. Ћилибар је, уствари, стара окамењена смола четинара, и води порекло из једне велике и иростране шуме која се некада ширлла на месту где данас лежи Балтичко Море. Кроз ту шуму пролазиле су реке. Оне су односиле чак до мора балване, гране и трупце, и са њима заједно смолу четинара. Дрво је одавно иструлило и ишчезло, а смола. која је заостала, окаменила се. У ћилибару се налазе многобројпи инсекти, често одлично очуваии, оа првобитиом бојом тако да дају утисак као да леже успавани у жутом грумењу. У неким комадима нађени су мрави, пауци, разни цветови, лшнће. У једном већем грумену очуван је и цео гуштер, затим шарено перје птица. На основу ових животиња и бил.ака обухваћених ћилибарском смолом која се доцпи.је нотлуно скамснила, детаљно је реконструисана стара шума ћилибара која се ширила иреко овог дела Европе пре много милиона година. Код Пламникена у Самланду, близу Кенигсберга у Источној Пруекој. налази се и огроман рудник ћилибара у коме се површинским радовима ва,ди годишње преко 400.000 килограма ћилибара. Сам рудник дугачак је око 1200 метара а дубок 25 метара, тако да његово дно лежи 14 метара испод површине Балтичког Мора. Ћилибар се вади из тажозване „плаве земл.е" која садржи просечно 1—2 килограма ћилибара по тони.