Коло
2
петпу ... Од пре три дана свако јутро кукуриче пола сата раније..." И пепз извуче испод капута живог петпа.
НЕДЕЉА 1 ФЕБРУАРА ШБесан мој комши^-4 ? ја на академике! На Д&М оне што су узели Да обоГаТе СРПЕКИ ш I А језик. — Молим вас, комРП шија. Узмите само 'ј> спучај са шпоретом. Лепа, брате, бипа српска реч: шпорет! Е, али некоме тамо академику сметало па узео и покрстио шпорет у; штедњан! И, сад га ова моја зове штедњак. А какав штедњак?! Кад је шпорет био штедњак! Прво и прво, гута дрва као пуд, па онда гута и рерна, и све остапо .. Најпуксузнији артикп куће крстипи именом: штедњак. Кад ми она моја, помене реч: штедњак, мени се чини као да говори о некој шпаркаси за домаћу штедњу Али. кад каже: „подпожила сам штедњак" тек онда разумем. Подпожила је, значи, све што смо успепи да уштедимо.
Иациопална служба за обнову земље позвала је годишта од 1915 до 1925
ЧЕТВРТАК 5 ФЕБРУАРА. И ви се зацепо ^ понекад посвађате у^Ж са својом лепшом 1<$Ј поповином. Не сум- "V" ^гЈР|||М њам у то. Уосталом, (ч. ЈА Жшшј' 1 да нема тога . Не бисмо се ни вопели... / " СЈЈ Посвађа се, покат- УС& кад и мој комшија. Речит он, а речита и госпа комшиница, па лако букне објашњење... Е, увек, кадгод би дошло до већег изпива жучи, госпа комшиница би се појавила у црнини. Спочетка нико у комшилуку није знао о чему се ради па су згранути питапи: — Шта је, ако за Бога знате, госпођо . . . За ким сте у жапости? — За мужем? — Ију! Шта кажете... — А, није за њим. Не жапим њега, него оног мог првог мужа. Он је б-ио човек ипо ...
ПОНЕДЕЉАК 2 ФЕБРУАРА Прича комшија ^ у док тако ћаскамо поред његовог фурунчета нацаканог ^ угљем — неке успоћ*гч\ мене из мла д° сти Л — Знате пи шта ^ се мени десило кад сам просио ову моју бољу поповину? — Не! Откуд бисмо знали... — Дођем ја код таста, Бог да му душу прости, и кажем му лепо: „Молим вас за руку ваше ћерке". — А, имате пи пара? запитао ме таст. ' • И, знате шта сам му одговорио? Рекао сам му просто: — Пардон, ми се не разумемо, изгпеда ... Ја не мислим да купим вашу ћерку. већ да је узмем за жену... И тако ми је дао ...
ПЕТАК 6 ФЕБРУАРА Постоји у Београду један познати у- 0^ лет+<ички брачни пар. /-(&}-< И он и онаумет- ( г /Х ници. Али, за дивно чудо нити она /""ч Xцени његову умет- .=ј П |Р| ност, нити он цени V њену. ' Пре неко вече седимо сви заједно у кафани. Велико друштво. Усред разговора, уметник, одједном, не знам шта му би, рече: — Верујте, глупост је наспедна, као што је наспедна и интепигенција . .. На то упаде његова супруга: — Мислим, да би могао с мало више пажње да говориш о свбјим родитељима... УТОРАК 3 ФЕБРУАРА. Црна ова моја комшиница... Ономад //л' см ° с ® искидали с ( I њом од сме 1 а Бипа се разболепа, па ј " — =■ комшија, као бриП жан супруг позвао \| лекара. И, дошао он, прегледао је и казао: — Богами, госпођо, изгпеда да је код вас на путу једна мала ангина! Комшиница, која никад није боповапа, згранупа се: " Ију! Каква мала Ангина ... Доста ми је ово четворо деце што имам. Шта ће ми пето ... И, уосталом, шта би свет казао...
СУБОТА 7 ФЕБРУАРА. Два писца, два опробана, протерују се ... Налазе један Р^пЗу/1/ другом нене замер- _ Гп" ке ... И у том лро- /м |\ теривању један ће I Тгп рећи: _4Л II _д_н — Дечко који до- ц бије првипут дугачке пантапоне, срећан је као девојка кад добије прво љубавно писмо ... — Е, гле мопим те ... А, где си ти то видео дечака да љуби своје панталоне или да их чува у недрима?
Јао, слатка, па то кад би поз вали жепе, и ми бисмо све морале да
се завимо
Узмите, мопим вас, само његов случај Прича нам човек, и само што не заппаче. Каже: — Дошао, прекјуче један господин. Ушао у" радњу и пита још с врата: „Јесте пи ви часовничар? Јесам, нажем му ја „А, да ли сте добар мајстор? То јест, може ли човек да се ослони на ваше стручно знање"? Па, надам се да можете... „Е, кад је тако, онда мопим вас, мајсторе, да видите шта је овом мом
СРЕДА 4 ФЕБРУАРА
У нашем комши- |[(Т)|_пуку имамо и једног Ј| пј И симпатичног стана- Јој^* /уТ"пГ) ра: сајџију. Миран ^ и добар човек, а ' ~ р изнад свега одпичан "'ЈР^1^ ===Г мајстор. Е, апи код ј Ц" нас мапо се цени ^ способност Чак напротив нађе се увек неко да и с тим тера шегу.
» Кмшар мога кшаЈе
КИШОБРАН И ЊЕГОВА ИСТОРИЈА Кишобрал је кинеског порекла. Из Кине је прешао у Индију и, изгледа, у Трчку. Како историја каже, Питагора је приликом учења китобралом штитио главу од суНца. Код Римљана, кишобран су употребљавали племићи а био је такође саставни део опреме римских удавача. Међу даровима које је Антоније поклонио КЈЈаљиДи Клеопатри налазио се и један суицобран. Из Индије и. Африке доспео је сунцобран у Бвропу преко Португалије, а у 17 веку у земље Оредње Европе. Киш.обрани наших предака били су гломазни, компликовани и преко три кплограма тешки. За време француске револуције кишобран је био знак незадовољника. Гбдине 1788 био је у моди бели кишобран, 1789 црвени а 1804 плави. ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕДНОГ ПСА Власник једног врта у Јужној 11талији приметио је да му врло често пестаје по нека шаргарепа и,з котарице у коју он скупља поврће. Власпик
је одлучио да ухвати лопова. Оставивши у врту корпу нуну поврћа >н се сакрио негде у близини. Усроро се из једне штале која се налазила у непосредној близини врта џојавио њесов пас — чувар Пас је пришао корпи, дохватио зубима једну шаргарепу и упутио се натраг у шталу. Изненађени власник пошао је за њим и спазио какс пас улази у шталу и даје шаргарепу коју је украо једном коњу. Похпто је власник остао и лаље скривен пас је постепено пренео сву шаргарепу из корпе у шталу. ,За- : нимљиво је да је пас доносио шаргарепу само једном коњу иако се њих у штали палазило неколико, и то баш коњу који је био тих дана болестан. КЛУБ КРАТКОВИДИХ У Паризу је пред рат основан један клуб чији чланови могу бити само кратковиди људи. Да би постигао ту високу част кандидат има лекарским уверењем или на неки други начин да докаже да је заиста кратковид. Клуб има два оделења: мушко и женскв. У женском оделењу за претседпицу је једногпасно иЗабраиа једна оперска певаиица, која тако слабо види да је иа позорпици приморана да броји кораке како би стигла до, места каје јој је према улози у том
тренутку одређеио. Њој се више пута дешавало да при крају комада падне у наручје свом најљућем непријатзљу пошто би га заменила са својим љубавником, или да пуца иа свог пријатеља. Употреба наочара, н цвикера. правилима тог клуба најстрожије је забрањена. НЕОБИЧАН ТЕСТАМЕНАТ Удовица једног богатог трговца ћилимовима оставила је после своје смрти заиста необичан тестаменат. Поклонила је — и поред своје миогобројне породице — целокупну своју имовину од неколико милиона динара једном склоништу за псе Друштва за заштиту животиња.. Али тај дар склоииште је могло да прими само под условом да једном у години на дан смјјти њихове дародавке пси не доби.ју храну, т.ј. да цео тај дан посте. Многобројни рођаци који су полагали право на то наследство обратили с.у се Суду тврдећи да је поко.јна тај тест ^Менат потписала у тренутном наступу душевног поремећаја. ТАЈНА ВЕЛИКИХ ПРИТИСАКА Ваздушпи притисак чрвек скоро и не осећа Ма да се добија утисак да ваздушни омотач изнад нас нема ди-
какву тежину, ипак сваки човек носи, разуме се неосећајући то, џиновски ваздушни стуб чији притисак одговара тсзкини три слона. Још зиачајиији притисак воденог стуба додносе, не примећујући то уопште, дубокоморске рибе. Према теориским прорачунаваљима, у средишним деловима земље владај.у страхопити притисци од 2 до 3 милиона атмосфера. Због тога и високих температура које тамо владају, геофизичар Аренд сматра да у централним деловима земље постоји још праматерија неиздвојена у елементе. У специалним апаратима за ултрапритиске вршеии су мпогобројпи опити и утврђено је да се физички процеси .знатао мењају. Тако, на пример, под веома великим притисцима лед може достићи температуру од 100 стспени а да се при томе не топи.
Главни уредиик Мирослав * Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографије Ллександар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредниппво. Поеикареова улица број 31 Телефсн 25.010 , Влаеник и издавач. Српско издавачко предузеће А. Д Јован Тановић Админиетрација: Дечанека 31. Бе<^грал Телефон 24 001-10: штамна: „Шта.м. парија Београд 4 А. Д. Дечанска 81