Коло
2
12а #ендар мога комупјс
НЕДЕЉА 15 ФЕБРУАР. Бадзва, овог мог комшију не оставља хумор... Баш данас на Сретење кад смо се скупили код њега прича нам он : — Ономад, у купеу треће кпасе, плаче једна дебељушаста жена, паланчанка. Мене нешто такнупо, па је питам: „Зашто ппачете?", кад она кроз сузе рече: „Кано да не ппачем ... Требало је пре три станице да сиђем, и ето нисам сишпа..." „Па што нисте сишпи?" „Ама, хтепа сам да сиђем, па како сам доста пуна увек морам да силазим леђима окренута. Тако сам и сад хтела да сиђем на својој станици, а кондуктер је мислио да хоћу да се попнем и угурао ме унутра, а у то је и воз пошао..." ПОНЕДЕЉАК 16 ФЕБРУАР. Познати Беоргађанин (познат због свог троструког развода) ту скоро приредио вечеру за своје отмено друштво. Међу нама буди речено он је те вечере приређивао зато да би пред гостима бриљирао својим универзалним знањем. Поспе вечере, један наш одличан уметник свирао је на својој старој и скупоценој виолини ... Док је Још свирао неко од гостију шапнуо је домађину: — Знате пи да је та виолина Страдивариусов примерак и да је стара најмање две стотине година... Домаћин се знапачки накашљао и додао: — Ништа не мари ... Ја миспим да нико неђе приметити... УТОРАК 17 ФЕБРУАР. — Е, брате, не може човек више да прође улицом! — Зашто комшија ? — Како зашто! Прво нисмо могли да прођемо због снега, а сад не можемо да прођемо због оних што чисте снег... На све стране раде ли раде секирчићи, попате и ашови ... И, тако, пре си од поледице могао да страдаш, а сад од — секирчета ...
Благо њему!
Лекарека комора је објавила да је почела са издавањем. алкохола лекарима с приватном праксом.
— Бре, ала овај има -развијеп у приватну праксу ! ...
СРЕДА 18 ФЕБРУАР. У комшијином родном месту, у једној забаченој паланци, била ових дана седница општинских већника. Скупипи се, замиспите, да решавају како да дочекају лето. Хоће људи раније све да пребрину, тим
гг
Дебатовапо се, пармало, надвикивало, и најзад се већници сложипи и донели овакву одлуку: „Кад је суво в1Јеме има да вуче један коњ, али кад је бпато онда има да се прежу два коња!" ЧЕТВРТАК, 19 ФЕБРУАР. Нема нигде дуваг на па ми пушачи муку мучимо. Многи савијају. А они што од прибора за пушење имају само уста, наваљују на кутију као жути мрави Л. Ономад остао и ја без цигарете каже комшија — па замопио пријатеља у канцепарији да ми да једну да завијем. И он ми пружио кутију. Кад сам је отворио, изнутра на поклопцу видео сам запепљену хартију и на њој чит* ко, скоро капиграфски исписана ова опомена: „Тању мотај — поштено се владај, „Па се другој цигарети — надај!" И савио сам не може бити тању... ПЕТАК 20 ФЕБРУАР.
пре
што их прошлог лета удавила прашина. Радило се о набавци једних кола за попевање улица. И веће решипо једногпасно да се набаве таква копа. И све би било богзна како у реду само да су могпи да се погоде око питања запреге. Једни су били за то да кола за полевање вуче један коњ а други, да их вуку два коња.
Ономад слушапа једна угледна дама с мужем и гостима, пренос симфониског концерта на радиу. Одједном спикер обвио : — Чупи сте незавршену Ха мол сим- ' фонију од Шуберта! Угпедна дама се промешнољи у фотељи и рече: -г- Ову незавршену симфонију чујем већ по пети пут ... Мора да је тај Шуберт страшна пенштина кад још није стигао да је заврши... СУБОТА 21 ФЕБРУАР.
Споречкапи се комшија и комшиница. И усред свађе она му нресну: — А, какав би био твој живот без мене, знаш ли? — Знам! Јевтинији !..
Мћ
ТАЈАНСТВЕНИ НАРОД На континепту Аустралије живи данас свега 60.000 урођеника, праеедеова, којих је некада било много више и који постепено изумиру остављени н даље да животаре у евоме примнтивизму. Извесна аустралијансва племена живе и данае под условима под којима су живели пећински људи у Ввропи ва време леденог доба. Њихова култура показује фрапантну подударност са културама каменог доба, а неки обичаји могли би се упоредити само са начином живота неандерталског и крапинског човека. Али аустралијански урођеници нису само примитивни у духовном погледу. У кроју главе и вилица, затим у многим другим анатомским оеобинама. они показују изванредне црте примитивности, тако да у извесном погледу претстављају још вазда прачовека. Треба, међутим, споменути да су Аустралијанци извршили неколико ааиста гениалних открића. Они су пронашли бумеранг, један нарочито савијен штап који употребљавају у лову на птице. Када бумеранг промаши циљ, он се у луку враћа натраг ловцу. Извесна племена слузке се за објављи-
вање вести, позива за скупљање у лов или за упозоравање на неку нарочиту опасност, сигнализацијом помоћу дима. На овај начин може се вест пренети за два-три сата на даљине од више стотина километара. По томе и многим другим знацима могло би се чак закључити, као што то неки истраживачи тврде, да су Аустралијанци имали некада много вишу цивилизацију, а да су норле тога ушли у најнижи примитивизам у коме се и данас налазе. Бумеранг, сигнализација димом, специјални бацачи за копље, и, нарочито, извесне тајанствене рушевине дубоко у унутрашњости петог континента, престављали би, по њиховом мишљењу једине трагове те некадашње високе цивилизације. ДА ЛИ ЈЕ ПУШЕЊЕ КОРИСНО? Већина пушача дубоко верује да дим од цигарета веома повољно утиче на хигијену уста, јер убија. бациле који се у устима налазе. Италијански научник Тесминари узео је да провери то веровање које је путпачима доСро дошло као оправдање њихове иначе штетне накике. После пажљивог проучавања научник је дошао до закључка да пушачи донекле има.ју право, и да дим од цигарета заиста убија, иако не све, а оно ипак неке
бациле. Врста дувана при томе не игра никакву улогу, најскупљи дуван даје у том погледу исте резултате, као и најјевтинији, па чак исти резултати се могу постићи сагоревањем најобичнијег сена. Од бацила дим убија најнре бациле дифтерије, затим колере као и бациле пиеумоније (запалења плућне марамице). На тај начин пушачи донекле има.ју право у свом тврђењу
КРАЈ СВЕТА Далеко на пучини Тихог Океапа, западно од обала, Јужне Америке, леже .усамљена чувена острва Га.таплгос на којима још и данас постоји чудан животињски свет. Џиновске морске корњхче, по којима су ова острва била слазна у целом свету, већ су потпуно истрибл,ене. Али, на обалама стеновитих осјрва живе и данас џиновски гуштеои, од којих неки достижу дужину од 150 сантиметара и који се хране само морским алгама које избацују таласи на обали. За време осеке, на појединим местама могу се видети хиљаде ових гуштера. Они се уопште не боје човека и не, беже од њега. У плитким епрудовима, међу коралским гребенима, живе и нарочити пужеви који луче ситна иапирна зрна бисера.
Због велике усамљености и емотичности, поморци и истраживачи често називају ова острва „Крај света". НЕОБИЧНО НАСЛЕДСТВО Један заиста интересантал случај догодио се пре неколпко година у Баварској. Један богати сељак к.упио је срећку нирнбаршке градске лутрије. Три дана доцније, баш на да.н вучења тај је сељак изненада умро. Тек иеколико иедеља доцније сазнала је његова породица да је срећка коју је сељак пред смрт купио добила главни згодитак. Оел,акони паследници претраиспли су целу кућу али узалуд — срећке нигде није било. Најзад се неко у породици сетио да ,је покојни сакрио срећку у поста.ви свог најбољег одела... у коме је затим и сахрањен. Тек после дугих Формалности успели су наследници да добију дозволу за ексхумацију поко}ника и да на тај начин дођу до свог необичног наследетва..
Главни уреднвк Мирослап Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографије. Ллексаидир Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредниттво Иоенкареова улица број 81. Телефсн 25.010 Власник и взлавач. Српско издавачко предуаећв А. Д Јован Танпвић Администрација: Дечанска 81, Веоград. Телефон 24.001—10: штампа: .Штампарија Бсоград" А. Д. Дечанска 31.