Коло

13

КМОД<С*ЕДОН1В4

лушај Стевка, тако ти мене уздахнуо њен г. Арса — умесн мц нешто, онако по твојски.., Знаш да сам се зажелео, тако, рецимо пеке игте, с месом шга са.сир-ом... Али онако да се разлиста она кора. па као ове старе свеске романа „Марино Магн-шели" што си некад читала ... — Црни Арсо, куд ти паде напамет „Марино Маринели"?! — као изнеиадила се госпа С.тевка, хотећи, оччгледно. тим изненађењем да прикрије како расте, што њен г. Арса тако говори о њеној. пити на листиће... Госпа Стевка је доиста била сјајпа лсмаћица, и њеиа теста. а нарочито шсне пите биле су за причу .. Исткна, и њеи г. Арса, је био за причу, као гурманчина и мераклија на „добар залогај" ... — А, од чега би као хтео питу? — Па. од чега ти хоћеш, жено ... Нећу да се мешам у твој укус, а ако баш наваљујеш, право да ти кажем полео бих највише ниту с месом ... Сир је и онако млад и није масаи. а месо ми обећао за сутра прика Миловаи — једно пола киле, па таман... Добра и пажљива супруга, госпа Стевка одмах иристала на то. и сутрадан кад је г. Арса донео месо. засукала рукаве ... Из склогвеног џакчета на,суво место. извадила брашно нулерину за развијање, а месо самлела и метнула да се иопржи. И док је она развијала тесто на стслу, обилазећи га," за сва.ку јуфку но неколико пута, г. Арса би тек наврнуо; као случајио у кујну и шеретски би јој рекао: — Е, жено, што имаш руку, као уметМк .. Како само исггањиш то тесто па како га развучеш... Да имамо плот у авлији и тамо би могла ,да га растежеш... Има да буде пита — ипо! Госпа Сте-вка расла, по обичају.' од комплимепата, и чисто због стидљивости рекла би: — Море иди матори ... Шта увеличнвага ... Иита ко пита ... А тесто се развлачи зато што смо то брашно плаћали по тридесет пет динара на „Црној берзи" ... — Ама, знам, али опет... Узми да ја дазвијам то тесто, било би као иловача или као кит за прозоре ... Треба ту рука... Док су то разговарали госпа Стевка одиже поклопаи на шерпи у којој се готогшло сецкаио месо, да дода мало соли и бибера, а онај мирис испуни за час целу кујну ... Г'. Арс.и пљусну вода на уста... Не могаде а да не каже: — Ух, ух, жено, па то има песма да буде...

То пре подне г. Арси је, тако му ее бар чинило. бестрага отегло ... Једва да види кад је пита с месом. сва румена изишла из рерне, и кад је госпа Стевка почела да сече на комаде.

придржавајући прстима листиће да се нс разлете ... Кад су сели за сто госпа Стевка запитала: — Матори. хоћеш ли питу као Форшпајз. с тим да почнемо, или ћеш пбсле, да засладиш ... — Жеио, с тим ћу и да почнем и да после засладим, као тетка Гордана што има обичај... И — шта да вам дал>е терам водицу на уста — сео г. Арса па распалио по пити.., Кад, је био негде код деветог парчета, упаде у трпезарију, сав задихаи кум Милован ... Збуњен и унезверен. Г. Арса га пресретну: — 0. куме, баш добро .,. Седи, да ручамо' заједно, и дгЈ видиш ову мајстсрску питу.. То је просто песма... — Седите куме Хајде! прихватила и госпа Стевка ... Кум се узврпољио. Бранио се и некако промуцао: — Не могу. богами, ништа да окусим. Дошао сам само да кажем кум Арси реч две па морам да идем.. Извините, кумо, за Иасак само. Нагаа посла... Г. Арса. кад не поможе навал>иван.е. устаде од стола онако с везаном салветом око врата. и да искористи чатс и ту прилику, узе у руку још једно парче пите, па изиђоше, у претсобље. — Шта је куме... Шта се десило? упита г. Арса. и одгризе пола п^рчета. — Куме. молимте да ме извиниш... Нисам крив тако ми части... И немој молим те куми ништа да кажецг... Неће ме, жена, никад вигае погледати... Жваћући с апетитом питу, г. Арса прекиде га: — Ама. добро, нећу јој ништа рећи. само кажи, брате, шта се то десило ... — Ево гата... Знаш оно пола киЛ'3 меса што сам ти дао ... — Знам. па шта ... — Е. впдиш, онај лотгов гато ми је донео, није ми рекао да је то месо... — Двеста тридесет кило? ■— Ама није... Кам' да је то...

— Па шта је онда? — Није ми казао, лопужа, да је то месо — магареће!... — А-а-а! — дрекну г. Арса и залогај пите испаде му на патос. — Магареће ! Ето ... *—Иа, добро. Миловане, што ми то

не јави раније... Него сад. кад сам пола пите смазао.... — Па, сад сам и ја сазнао, и пожурио... Рачунам да ти јавим док не почнеш да једеш ... Г. Арса хукну, и сручи се на најближу столицу ...

Кад је кум отитпао, г. Арса се вратио за сто. На госпа Стевкино питаље шта му је, ништ^ није одговорио. Прожвакао као од беде још неколико залогаја и устао. Тада га госпа Стевка упитада: — Зар нећеш још које парче пите, да засладиш? — Шта да засладим ... Калви да заслалим .. . Нећу ... Госпа Стевтга се, сирота, згранула. Питала се у чуду шта му одједном би ... Увече г. Арса се направио да му није добро и рече да ће само теј од нане, да не увреди госпа Стевку ... А. она. јадна, не слутећи ништа. спремила му теј. и дајући му га. чисто лгу нротепа: .— Питу ћу да ти оставим за сутра... * Ни крива ни дужпа, госпа Стевка је отплакала питу. Отплакала је зато што јој г. Арса сутра казао: — Не могу веруј ми,.. Нешто ти овога нута није испала најбоља . .. та твоја иита .. М. Дим.

Најмлађа клизачица

(.Сшшаж: 0. Грдијан) Иако јој је тек пет година ова мала златна девојчица, мала Маца, неуморно тренира на клизалишту. И не само то, љупкој најмлађој клизачици ово је већ трећа зима како се, сасвим озбиљно, посвећује том зимском спорту.