Коло

ишт

Владета Драгутиновић

Колико су живели знаменити људи

гледа, једна од оних жена налик на циркуске артискиње што држе кловнове и празну бурад у зубима. На глави је имала читаво гнездо косе ... Поклонио сам је најснисходљивије. Као пред владиком... И, упитах смерно за собу. Жена из циркуса прострели ме искоса погледом, одмери ме од прокислог шешира до мокрих нета. и рече: — Да, господиие! Видела сам вас Док сте се пели уз степенице... Ја видим из своје собе свакога, чим се појави ..! Изволите замном! Од. њеног громког гласа звониле степепице као звопа за велико блаходарење. Уђох за њом. у скромпо намештену собу. Један отмени самац не би можда ту становао. али један студент права. који од ствари има само изношени кофер. процепани амрел и теглу слатка од дуња. који је прокисао до костију тражећи пет пуних дана стан, и који је чуо да му цена одговара, — тај студент је рекао да ће се одмах уселити. Још исте вечери . — Шта сте и како се зовете? —

Почнимо прво с владарима: Цареви: Марк Аурелије 61 годинуФридрих ВарбаРоса 67, Карло Велики 72, Краљица Марија Стјуарт 45- Анри IV 38, Наполеон 52, Франц Јозеф 84. Политичари, војсковође и напе: Немачки војсковођа Молтк.е 91 годину. Гарибалди 77, енглески адмирал Нелзон 47, папа Сикстус V 80, БониФације VIII и Пије I 86. Бизмарк 83 године. Чувеии аустриски канцелар Меторних 86, претседник Линколн 56 година. Кавур 51. Славии музичари: Верди 86 година, Амброаз Тома. композитор чувене опере „ МиТбон" 85, Спонтини 77, Росиии 76, Гуно, Лист, Глук- и Мајербер 72. ВагнеР- Палестрина и Пучини 67. Бах 65. Брамс 64, Бетовен 57, Лили 54, Доницети 51, Шоиен 46, Мо.царт 35,, Белини 34 и Шуберт 31 голину живота. после папнсаних његових 600 етида, квартета, комада за клавир н оркестар. Шу-

берт је несумњиво поред Моцарта један од најплодннјих људских геннја, за тако кРатко време живота. Ако бисмо мало боље загледали историју великих писаца и песника, видели бисмо да су они живели: Славни песник Бајрон живео је 35 годипа. Шилер, немачки пес.ник и трагичар 46, Торквато Таео 51, великитра гичар, једни од иајвећих генија свих времена Шекспир 52 год„ Аристотел и Расин 60, Архимед, Цицерон, Мартин Лутеп. Рубеис 66 година. Милтон, Жан-ЛЈак Русо, Леонардо да Винчи по 67 годииа, Велики песиик Петрарка 70 година, велики вајар Бенвенуто Челпни 71 годину, велики природњак Дарвин 73, велики немачки песник Гете 77 година. француски трагичар Кориеј и италијански велики <1>изичар и астроном Галилеј 73 годииа. амерички Физичар Франклин 84 године, један од највећих сликара не само талијанске Ренссансе него уопште, Тицијан, 99 година.

ћеш биће скандалаТ а после стара песма тражи нов стан. — Е. баш хоћу .., Хоћу да дођем! — тресну ножицама моја једина љубав — моја будућа жена. (У бризи око стана нисам вам ни рекао да сам био верен). — Али, разуми .., — Обућићу мушко одело, с прошлогодишњег маскенбала, Чекај ме у четири! То иЗГовори И оде. Њена златна коса изгуби се у оној маси света на улици пре него што сам могао још коју реч да јој кажем... — Сјајно. душице! Изврсно ...! Не би те ни најславнији детектив свих времена препозЈгао! — рекох у >четири сата гЕојој будућој, уводећи је у собу коју је она поштопото хтела да види Али у том тренутку. неко снажпо поче ' да треска у врата. После треска проломи се глас корпулентпе .газдарице: — Ко вам је у соби? — Госпођо, какав је то начин, и зар се такб ... — Питам ко је у собн! — Како ко је? Па. мој друг... Мој друг студент Милан ... — Милан! Е кад је Милан, напоље из стана. Сместа, док нисам позвала полицију... Меие ли сте нашли . Збуљен, запрепашћен, забезекНут, писам ни опазио Да се моја радозпала будућа онесвестила. Отворио сам врата, а оида потрчао да је полијем водом. док је немилосрдна газдарица упала и горопадно накострешена заустила, ваљда нетито тешко да кажс Срећом, није била толико зла. Имала је душе, Кад је видела моју једину опесвешћену, и кад је чула „шта ми пада" чак ми помогла да је повратимо ... Полевала је и тапшала рукама... И говорила: — Није то ништа... И ја сам била» млада ... Биће све добро. Моја једина се повратила. Насмешила се у газдаричином наручју. И, замислите, газдарица се насмешила и на њу .. Одушевљен, бескрајно захвалан, нисам знао шта ћу од силне радости, па у том узбуђењу дохватих теглу са матком од дуња. и поклоних је газдарици... * ., Дрзволила - је, да - ме посећујр,, мбја будућа. Чак ј'е послужила оним мојим слатком од дуња. а онда јој рекла: ' — "Чуддте се како сам вас познал.ч? 'ВДосто .4 . Г Мнслила сам прво да с!Г» мушКараИ, а онда сам одједном иидела каво се тај мушкарац, кармини шо пред вратима .7, ' ' ' •XВидите. ипак се све добро свршило... Остао сам у стану са својим изношеиим кофером, процепаним амрелом и својом будућом. место тегле са слатком од дуња ... Киша нека пада колико хоће, а горопадна .таздарица не личи ми више на држав^ог тужиоца ... ! Нити на артисткиау што држи у зубима кловнове и празну бурад..

Фини и дпскретни интерпретатор свих модерних фигура, а нарочито љубавника, Владета Драгутиновић данас сасвим доброволзно жели да уђе у „старији кадар". Он се и као редитељ и као одличан уметник сав посветио данашњем позоришном подмла.тку и труди се да код њега изради оно што је готово најдрагоцеиије: дикцију. Мало је код нас глумаца, — може Се готово рећи да се на прсту једне ру1№ могу избројати, — који као он знају да говоре. Поред тога он гледа да их навикне да се по позорници крећу као по својој кући. Иначе ..Драгу" тврди да свог

нриватног живота вишс уопште не^ ма и да му је сав живот сада у позоришту. Он од јутра до мрака седи у канпеларијама управе ако већ није на пробама. Једном речи, ако неко жели да мало завири у душу тог интелигентног глумца, мораће да, помисли да је комплнкованији од многе жене. Јер ко би могао да верује да човек који толико чита. толико зна и толико познаје живот као Владета Драгутиновић нема више свог приватног живота ... Јелка Вујић Госпођица Јелка Вујић је већ данас врло позната и омиљена уметпица код наше позоришне публике. Она је, иначе, тек од прошле године чланица наше куће. У Осечком позоришту отпочела је карнјеру још као дете. У Београду смо првнпут имали пршшке да је видимо у „72" од Лангера. где ■ је играла Марту. Потом је играла и у „Цветној Шпадији" која је код нас наишла на (гако добар пријем... 8атим долазе друге улоге. кло „Пврчак

(Онимци: А. Симић) на огњишту", Офелија у „Хамлегу", и друге. - Ове године има главну улогу у „Елги" од Хауптмана. Једна прилична реткост за нас, госпођица Вујић је и врло добра сп-ортискиња. Некада је активно учествовала у нашем спорту и позната је као хазенкиња. Играла је центар Фора у осечком „Грађанском". Своје слободно време. — ван позоришта које обожава — посвећује књигама и музипи, од које највипте воли орнјенталну. Признала нам је и једну своју мапу: за домаћинство нема баш никаквог смисла.. ^

ет дана већ лије киша н просто ми кости пробија. Лутам улицама,. пвокоћем, и колутам очима лево и десно. .. Тражим стан за савда. Студент , сам права и сиромашан . као Црквенн миш. Од, стварн имам један изношени кофер, проценани амрел и тсглу слатка од дуња. То сам нонео из паланке... И кад сам изгубио сваку наду. спазих случајно на једној кући објаву! Писало на њој: „Стан за отменог самца. Упитати: врата број 2" Што се тиче отмености нисам бри-

упита ме нова газдарица. Учинило ми се као да ме сам држпвни тужилан испитује. — Студент права, Петровић! Изволите исправе... — У реду ... Само вас упозоравам да не трошите много струју и ... — 0, госпођо .., Верујте, увек спавам у мраку.. .! — ... и нсенске посете не дозвоља-' вам! доврши газДарица гласом команДир'а. Ово последње паде ми некако тешко. Иисам Дон-Л^уан. Напротив, али ...

СТАН ЗА 0ТМЕНОГСАМЦА о

Чух добовање кнше по прозорским окнима и пристадох на све услове. Ма.ло доцније уселих свој пртљаг из паланке... * — Слушај љубави моја. Не можеш доћи код мене. Та проклета жена види свакога, чим се појави. Ако до-

нуо. По нрироди сам врло отмен, а то што сам сиромашан неће ваљда. бити нека сметња... Уосталом окушаћу срећу... Попео сам се уз степенице.; Пружио сам руку према звониету на вратима, кад одједном, она се отворише. Сама. На прагу се појавила једна корпулентна гкена, до зла Бога строгог из-