Коло

Кмдар \»ога иаттт

НЕДЕЉА, 22 ФЕБРУАР — Кажу: „Ко рано рани — две среће граби!" — вајка се мој комшија. И једно време сам ранио, па нед ми се десипо да уграбим две среће, отада спавам што дуже могу... — Какве две среће. комшија? навапили ми да питамо. — Па ево, молим вас... Сецим ја једне ноћи у кафани с пријатељима (то је бипо још првих година брака) и негде пред зору кренем, а стапно ми се врзма по гпави та народна изрека о раном раниоцу... И, збиља, уграбио сам две среће. На прозору ме чекапа жена и свастика да сруче на мене море грдњи што у зору долазим кући... ПОНЕДЕЉАК 23 ФЕБРУАР Био, ономад, комшија у сељачком суду, па прича. — Парниче се два сељака већ годинама. И никако да се некако споразуму и нагоде... Дојадипо то претседавајућем, па им казао: „Спушајте људи, докле ће да се парничите... Зашто се не споразумете... Топико терање око једне ситнице... Навалићете на себе више судских и адвокатских трошкова него што вреди цео тај ваш спор... Зато, пепо, да се споразумете ... Дајем вам један сат времена, ла изиђите и као људи договорите се... И, парничари изишпи. Поспе једног сата вратили се. Претседник их питао: „Но, јесте пи се споразумели најзад?" „Јесмо, госн судија ! ". „Ето видите, тако брате. А, како сте се споразумепи?" „Па. тако, да онај који изгуби спор, плати све трошкове"... УТОРАК 24 ФЕБРУАР Опет комшија прича : — Познајем једног чиновника, и ту скоро сретнем га и питам где сад ради, кад он. избаци као из рукава: „Код Дириса!" Ја га. наравно окупио: — Е, баш ми је мило... Главно је да се ради... А, како се ви снабдевате ? — Као и ви! — Како као и ја. Па ја се снабдевам код вас, код Дириса! — А, ја на „Црној берзи!".

Трагедија пушача

— Оде .. пикавац!

СРЕДА 25 ФЕБРУАР Ономад комшија добио неки позив од једног надлештва. Хитно да дође. И отишао. кад тамо ни он ни служитељ ни чиновници никако нису могли да дешифрују коме треба да се јави с

био гретседник впаде био тако један окружни начепник који се нечитно потлксивао. Долазили извештаји његови Владану и увек исти, нечитан, потпис. Напослетну досадило то Претгеднику па дрмнуо начелника телеграфски да цође у Београд. Кад је овај дојурио, чак из неке паланке бестрага, примио га Владан и рекао му: „Знаш, позвао сам те само да те питам како гласи овај потпис". Отада начелник је неможе пепше цифрао свој потпис, тако да га је и неук могао да прочита ... ЧЕТВРТАК 26 ФЕБРУАР Веровали или не, али својим рођеним ушима чуо сам једну дамицу, кивну на свог шефа, ко зна зашто, како прети: — Е, заинат ћу да одем пред његогову кућу да се оклизнем и да паднем. ..

тим позивом. |ер

онај чиновник мало више врцнуо РУком кад се потписивао да ваљда ни сам није могао да прочита своје име... И комшија се вратио пошто је издангубио толико време и ништа није учинио. Идућег дана ипан је некако пронашао тог чиновника с нечи.љивим пстписсм. Свршио посао, а кад је требало да пође он му испричао ово — Давно, док је Владан Ђорђевић

ПЕТАК 27 ФЕБРУАР Позвали једног кућевпасника у Кварт и саопштили му да очисти снег с крова А, он — мрзовољан кад је у питању ред и наредба — прекрстио се пред старешином и рекао: — А, зашто скрова? Ко још иде по крововима па да му прети опасност да се не оклизне ... И, ако, комшија не претерује, тај кућевласник није очистио снег, него пепо посуо снег на нрову пепелом.. Доследан у свом инату „да се прави пуд". СУБОТА 28 ФЕБРУАР

Има једна кафана у Београду, у коју кад уђете, одмах вас салете да дате капут у гардеробу (која се, наравно плаћа) Узалуд се ви браните да се кафана не греје, и да вам је хпадно ... И, шта пи ће тек да раде, петос, пита се комшија. Зацело ће тражити од гостију да се свуку у костим ипи у гаћице за нупање... М —ћ.

■>осзшуисзАчгш> ЧЕТИРИ СТВАРИ НАЈЕДНОМ Што је Гај Јулије Цезар могао истовремепо аа диктира иеколико писама и још да прима граћане сматрало се у своје време као чудо Немачки песник Ер Даниел Шуберт (1739—1791) имао је још веће способности У неком друштву довршио је у исто време једну песму компоновао је диктирао једно писмо и с једним гостом расправљао о кјбижевности То је трајало пола сата Тала је прочитао своје писмо отсвирао и отпевао своју пе->му ТАЈАНСТВЕНИ БРОЈ 142.857 Ако се број 142.857 помножи са 2. 3. 4 5 6. добићемо резултате који са сви састоје од истих б1>ојева кош су само различито смештени у добивепим бројевима : 285.714 428 571. 571428 714.285 И 857 142 Ппмножи ло ли број 142.857 са 7. добивамо брвј 999.999 а са 8 бро.1 1,142 85« Акс се овом милионском броју први 5ро.ј дода задњем. добићемо опет

број 142 857 Међутпм још увек нисмо на крају - чудноватих својстава овога броја Ако помножимо тај број са 15 добићемо број 2 142 855 Дод»мо ли сада опет последњем броју п]1ви '21 добићемо опет број 142 857 ЧИШЂЕЊЕ СНЕГА Један Фински инжењер понудио је општинн свога града један нов патент за уклањање снега са градскиз улипа Према идеји тог инжењера потребно би било да се по улипама дуж тротоара г -аграле доста дубоки каиали покривени решеткама кроз који би слободио м'Тао пролазити спег који ће одозго да се бапа Приликом чишћења улипа снег умеето да се товари на кола и да се извози ван вароши као што се то данас чипи имао би да се. бапа У те канале V тим капалима међутим била би инеталиоана нарочита пев кроз коју би стално про лазила врућа пара по принпипу пен тралног грејања Лолазећи у долиг са врућом певи снег би се топип и отипао даље к.ао обична воДа Зајед[10 сп рчил-1 отипплд и тт!1рп кпјм р? охладила излазећи из цеви кроз спе-

циално удешене отворе. Инжењер је мишљења да би се трошкови око инсталапије тих канала и цеви као и трошкови око вагревања исплатили с обзиром на велике издатке које има општина приликом уклањања снега по садашњем систему. НОС КОЈИ СЕ СМЕЈЕ Једном младићу који је приликом аутомобилске несреће изгубио нос био је путем операције направљен вештачки нос -За ту операцију хирург је иеекао потребно парче коже са једним делом мишића из младичевог чела Операција је потпуно успела Нос је додуше испао мало већи него онај први али се изненада показало да он има јогп једну и то доста озбиљну ману Наиме чим би младић почео дл се смеје смејао се и његов нос. тј на њему су <~е појављивале боре које су се кретале Објашњење ове необичне појаве лежи како изгледа у томе што је хирург приликом операпије пресадио и један део живца челног мигаића који игра видну улогу у покретима при смеху.

ПОКРЕТНА СНАГА НИТОВА Један Француски научиик који се опепијално бавио проучавањем китова написао је један занпмљив прпказ о пачину крегања те огромне животиње п о покретној снази ко.;а се том приликом развија. Да би својим истраживањима дао још више прецизности обратио се он једном поморском пнжељеоу те су н.нх двојр."« дошли до следећих резултата. — Кит дугачак 20 метара. тежак 80 тона. чији рен има дужину од 6 метара нрелази на сат 12 морских мнља. тј. око 22—24 километара. Покретна енерги.ја која му је за то потребтга једнака је 145 коњскггх снага

Главни уредник Мироглан Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографиЈе Ллекеанлар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредништно Ппенкареоеа улиаа бро( 31 Телефон 25.010 Власник и излавач. Српско издавачко предузеће А Д Јовап Таиопић А дмпнистрација Дечанока 31. Бепград. Телефон 24 001 -10 штампа: ,1Птам. иарија Бсоград' А. Д. Дечанска 81.