Коло

& ПИШЕ '• Д . ЦНЕЖЕВИТ^

Слушајте младићу, го®орио је директор великог дневног листа удобно заваљен у својој мекој фотељи. Овако више не иде! Ми вас специјално плаћамо за спортске сензације а ви извлачите из старих архива већ заборављене догађаје и о њима пишете читаве стране. Ја мислим да вам је добр-о познато шта је дужност једног спортског репортера... Сензација не мора да буде рецимо само убиство или неки- рекорд. Сваки човек има у себи нечег занимљивог. Свеједно да ли је то позитивно или негативно. На крају право да вам кажем, мени би било жао да иас напустите. Ви још можете млого да стварате. Рааговарао сам већ о вама и с главним уредником и сложили смо се да вам пружимо последљу могућност. Вечерњим возом отпутоваћете на Бели Врх, где се приређују смучарске утакмице ва првенство државе ... — Захваљујем вам, господине директоре. Али ... — Ваша дужност није да нам шаљете сувопарне извештаје са утакмица. У ту сврху путује ваш колега Ристић. Ви треба. како анате и умете, да направите једну репортажу о славној рекордерки Ади. Удесите да се у лекога заљуби или тако нешто. И не заборавите да вам од тога зависи даља каријера! — ааврши директор спојв излагање смешкајући се благонаклоно младом човеку. Милан изађе на улицу. Није чуо ни једал поздрав својих колега. „Дакле тако", помисли. »Комедија је свршена". Њему који је још јуче био најбољи спортски репортер данас се пружа последња могућност да остане у служби — Не. не то не сме да буде! Сунце се већ скривало иза високих шганвна, када је приспео на Вели Врх. Многобројни аадивљени погледи били су упрти у његову стаситу спортску фигуру. Опазио је да сви говоре о њему. Можда носледњи пут пре него што падне потпуно у заборав ! — Охо, стари вук је већ намирисао жртву, дочекаше га узвици колега. Виће ваљда и за нас која мрвица са твоје богате трпезе, Милане ... На вратима туристичког хотела појави се у том тренутку једна млаДа девојка са омучкама преко рамена.

сторија гибралтарске стеие пуна је крви и ужаса. Већ давно су први освајачи и морепловци увидели вначај водене траке, која највише приближава Ввропу Африци. Па ипак. ту се изразито повлачила граница између два света, две културе, афричке и европске. Приликом сеог похода на Рим, гартагински војсковођа Ханибал прошао је туда са својим четама да се што брже дочепа Шпаније и Алпа. Доцније су истим траговима ишли Маври. У митологији се веровало да је Гнбралтар крај света, место где је полубог Херкулес поставио неке стубов* од којнх се даље не може чрочити... Тек кад је прокопан Суецки Ка-

Одлучним и воштим покретима она намести везове и у трен ока отисну се по равној снежној површини. Милан се издвоји од групе, посматрајући замишљено девојку која се елегантно и брзо спуштала, у заокретима, низ падину, да би се убрзо изгубила иза једног брежуљка. То је била Ада! Створење које треба да му пружи последњу прилику да се рехабилитује. Морао је признати да је врло лепа и симпатична. Корачајући полако упутио се хотелу. Време је брзо пролазило. Дани су били светли. сунчани и топли. Утакмице су биле већ одржане а кроз који дан требало је буду подељеие на-

граде. Ада је у својој диспиплини била најбоља и васлужеио победила. Новине су под крупним насловима доносиле извештаје са утакмица, само је Милал лежао усамљен у хотелској соби и размишљао о својој ненаписаној репортажи Најзад, он одлучло дохвати смучке, које су ту већ данима стајале неупотребљене и изађе напоље Пред хотелом стајала је Ада, бранећи се од новинара који су је аасипали питањима. Брзим покретом она

нал, Гибралтар је добио прави впачај стражаре, која контролише сваког путника који са Атлантика уђе у Средозе.мље. На своме путу за Исток, имајући то пред очима, Бнглеска је уложила силне милијарде у ту белу, камену стену, стварајући на тај начин у кичми сваг империјалистичког пута једно јако, заштитно место. Ништа је се није тицало што је то у исто време био нож пободен у срце Шпаније... * Обала гибралтарског мореуза, који је дугачак свега 60 километара, стрма је и висока. Главна стена, на којој су данас начичкани топови са куполама, недавно је постала острво. јер је у позадини прокопан дубоки канал.

се ослободи насртљиваца и појури напред. Милан крену за њом. Вожња кроз дивне пределе завејане дубоким снегом, трајала је доста дуго. Милан је успешно одржавао растојање. Трудио се да јој стално буде за петама. Сасвим случајно, нри једном заокрету, она га примети. Прво је мислила да је то неки залутали смучар. али што је дуже возила била је све сигурнија да је непознати намерно прати. Она појача темпо, али и он то исто учини. На крају јој досади ова игра и застаде. Милаи се полако приближавао, као да је предосетио буру — Шта хоћете од мене, господине? повика бесно, али се убрзо покаја, кад угаеда његово мирно, готово наивно лице... — Ја ... ја ... Извшште, молим вас... Ви тако сјајно возите а и ја бн .. промуцао је ол. Ада се ведро насмеја, показујући двс ниске белих сјајних зуба. — Мени се чини да баш не возите тако рћаво. — Ах, не! То вам сс само тако чини. — Да нисте, случајно, новинар? — Новинар? чудио се искрено. Шта вам пада на памет? А у себи је мислио — „Дођавола и с репортажом, поред овакве девојке". Часови смучања претворили су се иостепено у часове љубави. Разлика је бнла у томе што је ове последње држао Милан Када је стигао телеграм, они су седели у салону и машталн о срећи, као што то већ чине младн људи. У телеграму је пиеало: „Шаљите репортажу стоп. Не заборавите поеледњу могућност стоп директор." — Милане, ниткове. ово ћеш ми скупо платити и због тога те ... — Опрости ми, Адо, али то је била моја последња и једина могућност. — ... и због тога те први и последњи пут питам: Да ли пристајеш да ми будеш муж? — Брачна понуда? једва изговори он од радости. Био је срећан због изненадног обрта. Два часа доцније, добио је директор телефоном најлепшу репортажу коју је икада читао. Убрзо после тога стигао је и телеграм: „Последњу могућност искористио стоп вепчање сутра стоп Милан."'

Енглесжој припада сам1 то парче стене. које с источне стиане загвара зајшв пред Алгесирасом. Иза леђа Гибралтара налази се венац брда Сиера Карбонера и Ла Линеа, позиције које су аа себе утврдили Шпалци. Оно што нема Гибралтар, имају Шпанци: аеродром. На афричкој страни налази се Сеута, такође у шпанским рукама. Као одговор на изазивачки став енглеских топова, отуда су уперени шпански топови од 14 цоли ... За кратко време, колико можете да пристанете бродом у луци, испричаће вам свако дете историју овог краја. Гибралтар уствари носи име арапсжог војсковође Џебел Ал Тарика, ко-

Гибралтар, снимљен иа авиопа за време док је у њееовом пристаиишту била енглеска Домовииска <Длота.

ји Је ту подигао прву тврђаву, упориште за овој прелаз у Шпанију. Шпанци су преузелл ову тврђаву тек године 1462 н држали је два и по века, кад је Филип Пети морао да је препусти због борби на другим странама. Прилику је искористио енглескж генерал Рук. Али, када је јавио Лондолу да се на Гибралтару вије енглеска застава тамо су га исмејавали и изгрдшш што је за безначајну стену трошио снагу и крв својих трупа. Тада се, ето, још није знало да је Гибралтар „златан кључић" Шпанија је неколико пута огорчеио нападала и покушавал^ да поново заузме важну тврђаву. Најкрвавије битке водиле су се године 1779 и 1783, када је Гибралтар сачувао Внглезима, генерал Елиот. Помоћу хиљаде лађица и сплавова Шпанци су нокушали искрцавање, али је цела флотила била запаљена и потопљена... * Доцније су Елглези на југу Гибралтара изградили модерно ратно пристаниште, заштићено и утврђено гнездо за бродове империје. Створеии су и велики докови за онравке, који могу да приме све ратне лађе, изузев дреднота, величине „Худ". Ту су јога и нодземна екладишта угља, нафте. Лука са овим резервоарнма заузима два квадратна километра а има три одбранбена кеја. Т1>говачка лука Гибралтар никада није био. Годитпње је, до пред рат, у гибралтарску луку свраћало на кратко време по 4.500 разних бродова. Сада је тај број спао на нулу, Живот на Гибралтафској стени, начичканој раташм оруђима, текао је до рата, као и у свим другим воликим поморским центрима. Било је и луксуза, и богатства, и разоноде. . Сад је у Гибралтару све изменеио. Варош са 20.000 становника ћути као иаумрла, а стена се због напада из ваздуха стално налази у мражу. ГГо неки пут небом ошине рефлектор: претр^сајући облаке. Нема више путника и туриста... У тврђави се налазе: британски управљачи, морнари, војници, мушки становници, два епископа и — топови ... Универзитет је затворел, тркалиште под водом, а спортски терени мртви. Жене немају приступа у Гибралтар... Пошто нема аеродрома, ждрела стотине протдвавионских топова зевају у небо. Важна подручја и прилази минирани су, а крај далекометиих топова стално светлуцају гранате Да ли ће све то вредети Гибралтару да не доживи судбину Сингапура? Модерно утврђено, опасано неколико пута бетоном и челиком, ово зољино гнездо даје језив утисак. Слагалишта су пуна ратиог материјала. Ту су смештени муниција, резерве хране, резервоари са водом (јер водовод не постоји), склоништа, магацини. Ко зна таква опсада чека Гибралтар ... Једило према чему је див-тврђава Средоземља немоћна, то су — подморнице. За време прошлог Светског рата покушано је са постављањем челичних мрежа за ловљење подморница али су их увек кидале две јаке струје, које се ту сукобљавају. Гибралтар је далас велика мистерија. И, нико не зна кад ће под мирним и ћутљивим зидинама заурлати топови, да испишу нове странице всторије »егове крваве стене ..! Ј. 0

У низу зпачајпих војних објеката у свету, око којих се бије бој, поред Сингапура, најважније место заузима Гибралтар. За њега се слобоДћо може рећи да је он једина колснија Ђелике Вритапије у Европи. То је гибралтарска стена, огромна и зла, природна тврђава са копна и с мора. Гибралтар се сматра за кључ у ланцу британске стратегијске линије дугачке 22.000 килсметара, линије чија је глава у Бнглеској а реп на Далеком истоку... Гибралтар који иначе у трговачком погледу претставља само обично свратиште ...