Коло

^ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ,

СЛОБОДНО, ГОСПОДИНЕ Мугптерија, пржлично загрејаи, улази у берберску радњу в, пошто се руковао са мајстором, покушава да му објасни разлог свог изузетног стања. — Знате мајсторе, ја сам н&ћас мало више п-опио, па бих Јвас молио да пвд: бријању обратите пажњу... — А, ништа се ви немојте женирати, господине — преВлеће језитсом берберин, и ја сам толико пијан да једва стојим.

— ... м, аата, дџаги Панто. чувај бе ле парв .. = За Црну берзу!

За сваки случај

— СмЈШај, жено. да избациш тај тучак за, месо из употребе... Ее могу више да лажем комшилук како укуџавамо слике.

ОДЛИЧНО МЕСТО — Доолали су ме ив пооредиичко* бироа ... Изгледа да вам је оотребна сдужавка... — Не, хвала... Ја ове сама радшм._ — Одлично! То је онда балп меет» какво ја тражим! ЦРНА КАФА — Кад пијем црну кафу не моту да опавам. — Код мене је баш обратно. — Веома чудновалч). Како то? — Па, ето, кад опавам, не могу да нијем црну кафу. КАД СЕ ЖЕНА ПРЕВАРИ — Прошле ноћи упао нам је лопо® у кућу, а моја жеиа помислилја да сам то ја. 1 — А где је лопов сада? У Затвору? — Не, у болници! ДА МИСЛИ НА ЊЕГА — Петре, поклони ми једну наруквицу, молим те. — Чему ти треба наруквица, Надо? — Када будем имала наруквицу и посматрала своју руку, м^слићу увек на тебе! Петар је другог мишљења. — Не. нећу ти поклонити никакву наруквицу. Кад& будеш посматрала своју руку и не будеш видела наруквицу на њој, тек онда ћеш мислити на мене.

Шта! Опет ви? (Цртедш: Ћо-Ло) Па земља је округла, госпођо!