Коло

V

14

ПИШЕ: -Д^ШАН БИРМАНАЦ

т

®"ога дана, по ручву, Ненад Јовановић задржао се дуже у разговору са својом женом Иваном. У току разговора нриметио је да изгледа много ведрија. да су јој очи некако Светлије. Изгледало је као да се подмладила. Ненад јој је то рекао а она му весело одговорила: — То ти се саАго чини, можда због т&а, што је данас диван пролећни дап. Он је запело утицао на тебе да гледаш све ведријим очима. Ивана је била заиста лепа. Одевала се увек брижљиво, неговала се. Да нас је имала на себи дивну хаљипу од мекане плаве свилене тканине. ишаране светлим пругама. — Хоћеш ли излазвди данас после ручка? — Хоћу. колико да свршим посао. Ах па ти ћеш закаснити за канцеларију. Не замерам та али, знам да твој шеф не воли нетачности. Ненад је брзо погледао на сат и видео да је већ време. Испио је брзо Кафу. У том тренутку зазвонио је телефон. Ивапа је брзр дохватила слушалииу. Слушала је а онда је само рекла: — Да ... да ... свакако. Кад је спустила слушалицу. некако несигурно је рекла: — Злата ме зове... Да свратим до ње ... Непад се окренуо. Учинило му се. да је маллчас чуо на, телефону мушки глас али је само рекао: — До виђења! — До виђења! Полако је изишао на улицу и тромим кораком упутио се канделарији. Да ли је могуће да га жена вара? До сада никада није посумњао у њу а сада га "она ето. сама тера на то... Мора да је погрешно чуо. То није могуће !.. Зар Ивана, та тажо мила и добра женина ... ? Ипак се решио да испита ствар. Ушао је у прву телефонску кабину. Окренуо је број Иванине пријатељице. Добио 1е одмах одговор.

— То сте Ви. Злато. — Овде Ненад Извииите што Вас узнемиравам. Покварио нам се телефон па ме Ивана замолила да Вас запиЈам. да је нисте случајно звали данас због неког договора. — Не, нисам .., — Хвала ... Спустио је слушалицу. Био је запаљеи. Ивана га. значи. слагала. Ишао је улицом као ошамућен упропашћен. растројен .., Што се више приближавао канпеларији. све је више уви!ђао да се данас неће моћи задубити у своје статистике. Требало је пре свега отклонити сумњу. Окренуо се нагло и журно пошао свом стану. Морао се објаснити. Хтео је да буде начисто ... Како је Ивана могла тако нешто. да учини. Очи су јој увек тако искрено блистале. Сада је увидео да спољни изглед може и да превари Опа ме вара" говорио је самом себи. лок су му сузе навирале на очи. Једва се попео и ушао у трпезарију. Затекао је девојку. како распрема сто Мора да је стр-ашно изгледао, јер

га де ова згрануто погледала и запитала: — Господину је зло? — Ие! Прошетао је нервозно по соби и упитао: — Јели госпођа у својој соби? — Не. госпоћа је изишла. — Ах. тако. Девојка се кришом насмешила. Кад је девојка отишла у кухињу, Ненад је изишао. Нело поџодне лутао је улипама. лутао као рањена звер мислећи на све. На превару на разилазак. чак и на освету! На несрећу ... Увече се вратио кући. После дугог лутања ... Ивана, када га је угледала одједном се озарила.

— Ах, хвала Богу, а Вера ме била већ уплашила. Није ти више зло! — Ивана ! ! ! Рдједпом је у Ненаду ускрслула одлучност. Изговорио је тако то име, да се Ивана тргла. Али. већ после неколико тренутака, ухватил-а га је пспод руке и рекла му водећи га у салон. — Ђути и ходи ... Салон је био сав украшен цвећем. У сваком углу и па столићу биле су вазе пуне цвећа. Све је изгледало некако ведро и свечано. — Шта је то? — изненада је упитао Ненад — Хтела сам да те изненадим. У подне, замало што ме ниси ухватио када ми је цвећар телефонирао. Али је све добро прошло. — Али. не разумем зашто ово цвеће ? — Видиш заборавио си. Па данас је десетогодишњица нашега брака. Ј>ип је готов да заплаче од срама и покајања... Загрлио је своју Ивану и пресрећан је рекао: — Опрости Ивана. страшно сам забопаван! ПИШЕЕ.: САМОИО "ГУРИИИ

ХЈ ела... можда се више никада нећемо видети. — 3-знам. Вечерњи поветарац је нежно помиловао* бледо лице младића који је непомично зурио кроз отворени прозор као да говори далеком месецу који је полако пловио густим грањем оближње шумице. Последње сенке сутона прелазиле су у ноћ. —• Нела ... ја вас в_олим. Жена која је стајала ту, у његовој близини, тако да га је мирис њеног парфема опијао, ћутала је. Он је наставио грозничаво. — Нела .. хоћете ли ... смем ли да вас само једанпут пољубим? Није се отимала. Окренула се према њему уздахнувши некако чудновато, скоро јецајући. Пустила је да је стегне у загрљај. — Љубљена . .. љубави ... — шапутао је Арно. Стезао је у дивљој екстази страсти. Љубио јој уста, врат, очи .. Није могла, није хтела да му се опире. Сазнање да су то последњи часови заједнички избрисало је све друго из њеиог мозга оем жеље да на неки начин, и најзад. поправи све то, да га учини срећним ... Сутрадан Арно је отишао. Нела се упознала с њим пре месец дана када је дошао да проведе свој годишњи одмор код својих родитеља. Упознали су се једно јутро док се она. усамљена. шетала путем који је водио кроз зелене маслинке. *. И. отада су се виђали скоро сваког дана. правили заједничке излете. Поподне пре његовог одласка провели су заједно. * Три недеље доцније вратио се њен муж, Рајмонд. Пре шест месени отишао је да прими једну огромну плантажу коју је наследио од свог уја.ка. Примила је само једно писмо писано на броду. Пет месеци ништа, ни речи. Сутрадан после Арновог одласка стигао је читав пакет писама од Рајмонда. Сада је непомично стајала и чекала га на пристанипгту. У углави јој се мутило од страха. Знала је да мора да му каже. да му призпа све. Мора да му каже .јер га је тако безмерно волела Да затаји све. било би још веће издајство. Прилазио јој је кроз гомилу брзим корапима иасмејан — Љубљена ... Нела ... љубави! Ухватио је за руку а затим се изненаћено и забринуто тргнуо. — Д упто. да ниси болесна? Вила је тако бледа и изгледала страшно исишена. Завртела је главом ттокуптавајући да се нпгметпи. — Ништа. ј

Али он није хтео да јој верује. Љубави, шта се догодило? Очи му се испунише страхом. — Деца... јесу ли здрава? — Јесу. — Али, душо, нешто мора да се догодило ? — Рајмонде, Рајмонде, љубљени, рекла је она неким чудним гласом, — све ћу ти објаснити када доћемо кући. И почела је да му прича када су попили чај и гувернанта одвела децу у постељу. Објаснила му је тачно шта се догодило, од почетка до краја. Седела, је иепомичио док је говорила, склопљених руку на крилу и гледала право у очи своме мужу. Он је слушао, укочен ц безизразан. Када је завршила климнуо је главом. — Разумем! Из њсгових очију нестало је нежности. Липе као да му се претворпло у камену маску. Гледао је у њу као у неки стран предмет као у нешто сасвим туће! — Разумем, — поновио је хдадним, учтивим тоном. устао и отишао из собе. То је био почетак те две године које су за Нелу биле бесконачан низ мучења. Рајмонд је био учтив, дружеван — и сасвим стран. према љој. Када би купила нове хаљине он им се дивио.. али као да су се налазиле на некој воштаној лутки. За њега она као да је ирестала да буде биће од крви и меса. Чак и према депи се понашао помало хладно. Нела се променила за те две године С њеног лица нестало је младалаштва и ведрине. Осећала ое као да живи у мртвом свету, свету сивих смрзнутих површина н његова хладна ледена светлост као да се одржавала у њеним очима. Постала ,је све више и више ћутљива. Спавала је р!5аво и будили су је снови после којих ,је дрхтала од нервозе.. Најзад јол је Рајмонд учтибо и хладно рекао ла треба да оде лекару. Послушала је. Три недеље доцније. Рајмонд је позвао лекара кући, јер је Нела тога дана пала у несвест и сасвим се срозала. — Била је врло — неразборита. рекао је лекар када је нрегледао болеснину. — Ако успе да провуче идуће три нелеље .. А затим је додао неким чудним гласом : — Дакле. није вам рекла птта сам лој казао када' је први пут била код мепе? Рајмонд је завртео главом. Није рекао ла му она нинтта више не говори од пипг лана . Доктор је саВетовао да се уз1те бол-

ничарка да негује боЈтесницу и иослао је истог дана иоиодне. Идућих четрнаест дана Рајмонд је продужио своју редовну рутшгу дуагности и рада, и два пута дневно питао је каво Нелина болест. и добијао Формалне одговоре: „Мало горе"'; „Мало бол»е"; „Мало боље је провела ноћ"; „Нешто лошија ноћ". Онда одједном, једног дана, болничарка га заустави. — Извините, господине Рајмонде... Окренуо се на необич&н тон сажаљења у њеном гласу. — Молим? — рекао је укочено. — Гоенођина болест је ... нсихолошког карактера, — рекла је. — Не разумем.

Млада жена се окренула према њему с неким трагичтшм изразом у очима. — Она свом снагом, свим силама, жели — да умре! Нела је лежала савршено мирно и изгледало јој да се велика соба пуна сенки и нејасног треперења ноћне светлости у једном далеком углу претвара у огроман талас неке црне течности. који јој се приближавао, претио да је сваког часа сасвим поклопи да је удави у блаженству вечног. безболног сна. смрти, Лежала је и док је талас постајао све мрачнији и снажнији заклопила је очи и сасвим се предала. Осећала је да лагано умире .. И, одједном осетила је неки додир на своме рамену; ипак њене трепавице остале су замопљене. Опет тај додир: нечији топли дах — пригушен. дрхтав шапат. — Нела ... Нела љубави ... Лежала је укочеио, престрављена; осећала, је нешто што је било бол, али бол који л'е био неиздржив у својој лепоти. неизмерно сладак ... Рајмондов образ положен уз њеп; његово нагло јенаке Чула јр свој сопствени дрхтави шапат: — Љубљени. * Шест недеља донније Нела и Рајмонд били су на мору мећу црногоричним дрвећем. на топлом златном сунцу и уживали су у јасном илаветнилу пучине. Сталали су на камењу коле као да ,је у себи лржало сву топлоту хиљаде јужних векова. а ветар их ле нежно миловао Рајмонд се окренуо од величанствене лепоте мора профилу своје жене Посматрао је осмех који је играо л^а њеном лицу и њене свеже млада-. лаштво. — Диван је живот. — прошапутала је Нела. Он је полчко сагнуо главу и пољубио је у руку.