Коло

ШЖШС1Ш1Е

мично у столиии. Као да му уопште '— Ву. так ... ту није падало на ум да устаје. Стсшао глелајће... Један. џигарету у зубе и. не иогледавгаи Фо- два. тш!., тографа. изгубио се у преви ускомешане улице ...

(Онимци: а. Оимић) изван сцене. Одлична уметница! увеж је ведра и насмејана, увок љубаана Ж срдачна... Њшу уметннчку вредноот публика н зна и цени. За<го је и воли... Изван сцене гђа Марица Поповкћ је велижа домаћица. — Три пуга недељно сам домаћж-> ца, а четири нута уметница... У та четири дана воје носвећујв театру гђа Поповић уепе да посветк по који час и музици, коју обожава.: Она одјгично свира на> клавиру. Наша нрвакин.а, међутим, не занемарује ни опорт. Ту она не убраја свој бицикл, овоју насушну нотребу да сиђе у варош, од куће, било као уметница илж као домаћица... Фоторепофтер КОЈ1А ухватио је о' њеним бициклом, баш пред Мањежом у тренутку када је стигла на цробу..«

Ш « оШ. 1Ш» Ш' 6гШ*. ШГ слика не иснадив кажо треба. значи да не знате свој занат ... Човек је апсолутно убећен у то ште говови. И ништа га нв би могло да разувври да његова ФотограФкЈа у сваком случају мора изгледати кавв треба. Радним даном залутају сељани. Дуго се осврћу но радњи, загледају Фотографије по зиду. запиткују Фотографа ко му је. рецимо. онај бркајлија на великој слини у излогу. Кладили би се да га однекле знају. само никако не могу да се сете где су га видели. И. напослетку се одлучују: — Па. дела. богати.. ? Само. пази шта радиш ... И одлучно захтевају да се сликају поред сточића са цвећем од харгијв. шарене. пожутеле... Снаше из Жаркова и Железника далеко су нескромније у својим заг хтевима. На првом месту. лице мора да буде бело... — Знам ја. немо' ти да мислиш да не знам... Сликовала сам се већ једном ... Ту. у комшилуку. Па лине бело. сија се, Боже ме 'прости. ка' сунне... А имам и једну Флеку, ту. иза увета ... То не мо' да се види... Смејаће се ... И. богати, гледај да буду очи покрушгије ... 'Нако ... Ти знаш д' ујдуришеш... Није ти првина... — Ви не брините! — уверава их фотограф. — То будет најбољше мо1'ућнО . . . Онда навиру читаве поворке просјака, безбројних хромих, слепих, несрећних и убогих са београдског асфалта, људи од којих многи нису ни слутили да ће се једног дана фотографисати. Из прљавих дроњака опрезно ваде нрљав, злехудо стечен новац богорађењем и просјачењем, плаћају готово оклевајући, као премишљајући се. Да наредба о личним легитимацијама није толико строга, вероватно никад не би ни сели пред крупно сочиво немв амонике посађене на виооке ногари... По цео дан нагрћу људи. Раскорачени пред објективом, зуре у апарат, после се овађају с ФототраФом, тврде да то није њихова слика и да је чаас погрешио на им израдио туђу. Наиђу понекад неки сватови, а мало донције неко умре у суседству. и ожалошћена породица погађа се да се покојник слика пре укопа... Кроз радњу Руса ФотограФа у Сарајеазској улици, у хучном, распојаоаном крају „Три кључа", пролазе људи с најчуднијим су^бинама, невољам-а и тегобама, људи сважојаких занимања и друштвених сталежа, срећни и тасмејани, или утучени неком потајном бедом, чудних лица која још дотле никад нису стајала нред објективом... П. Поповић

Изван сцене Фран Новажовић нема* тажорећи свот цриватног живота_« Живи за сноју кћер, коју волн овиц својим орцем. Живи за њу и за — но" зориицу!... Марица Поповић Кав што је велижо задовољство вж дети натпу симпатичну уметпицу, цр« вакињу' драме Орпског народао(г позо* ришта гђу Марицу Поповић на сценц-ј исто јв тако задовољство видети је <

.Три кључа". Сарајевска улица... Некада је то била званична периферија града. Али. иако су далеко одатле настала и друга насеља. иако су „Три кључа" доспела готово у саму околину центра. ништа се ту није промепило ... Улипа с необично живописним кућеринама. расклиматаним Фивмама чши се натписи толико разликују својом оригиналношћу и речитошћу од своје даље околине. личи у нотггуности на неку палашсу из унутрашњости која је само пуким случајем залутала у блокове кућа великог града... Фризери обећавају најмодерније ондулацше, али се ни мало не устручавају да препоруче и пијавиие за пугатање крви које су у теглама излозкили у уском стакленом излогу. И ту вам је читав низ сумњивих крчмипа с убедљивим називима. ниски кућерпи с ћерамидом поред потамнелих вишеспратница. и сва она узаврела. шарена гомила свих могућих слојева друштпа што закрчује улину ... ФотограФ има озбиљну конкуренцију. Додуше. ни у муштеријама не оскудева. али кад већ недалеко одатле раде и друга два ФотограФа. није било згорег да крупним словима напише испод Фивме: „Сликамо по сваком ввемену. по дану и по мраку". И. људи долазе. По цео дан деФи-

Фош&Граф- с- „Т

Фран Новаковић

— ...на здравље!

Стара је отваф да стари ветедан ОСИ аоржшна уметности. г, Фран Новако** вић. има „два лжпа*. Једао — вж спени. а друго . изван ње. Велики уметник на ноооршици, 1 Шриватиом зкивоту, да^леко од светлс* сти блиставе рампе, вечно јв <жд>ома®^ брижан, повучен. Човок којви се ив^ омејао таленат пушим оомехом, алм нв и — живот.., ј

Ну, господв Боже. што ви тако нарохушили се? Не будете испади привлачни... Насмејће се... „Објскт" само немарно мрдну огромним. косматим обрвама. Стнснутих зуба, као' да у најмању руку има намеру да сможди фотографа. гледао је нетоемипе у апарат. Добрих неколико тренутака Фотогоаф је био принуђен да га намешта. Да му окрећв горе - долв четвртасту главу. као вашрафљену у снажна плећа. — Ну. так ... Ту гледајћв... -Један, два. три.Уздравље! Још часак-два седео је човек непо-

лујв шаролива гомила кроа радњишг перифевиског ФотограФа. Улазе. распитују. врте незадовољно главом. нећкају се. пристају, опрезно седају на столину испред објектива. А жилв на врату набвекну од силног напора стиснутих вилипа. и зној ороси чело ... И каквих све ту нема жеља!.. Оно мало сујете. сачуване по свупу нену у свету тих људи. чудлшх. често и страшних прошлости, худе садашњинв и сумњиве будућности. одједном св иробуди... — Али. молим вас лепо. само под Једпим условом! — захтевају они. Иећу да ме унаказите. па да ме после и роћена мајка не позна . . Ви-