Коло

1?азшдар мога кошиж

НЕДЕЉА 29 МАРТ Препире се ном№ 'ЧИ ј ИЈија с комшинигЈ ^^^ ДпЈЈ ^ — Нећу да постим! — каже ком_—— па то је свега некопико дана, до Вепиког Четвртка. Копико да ти Бог опрости грехе ... — Прво треба да згрешим, па тен онда да тражим опроштај! И, ено га, мој комшија. и данас мрси...

ПОНЕДЕЉАК 30 МАРТ Слушао мој комшија разговор изме ђу двојице од оних „пафова" с београдских ћошкова. — Ако хоћеш доброг кројача могу да ти препоручим мог. Он шије свима мојим пријатељима ... — Није могуће ...! Па од чега живи онда тај несрећни шнајца?

УТОРАК 31 МАРТ Не знам да пи знате, апи тек мој ком шија, збиља, спабо стоји са зубима. Укратко речено: спужи се туђим... И, не знам ни сада шта му би да пред нама, топиким комшилуком, узме да испитује свог синчића: — ... а, сад ми реци, које зубе човек добија поспедње? — Вештачке! — тресну мапишан као из рукава, а ми се згледасмо пред комшијиним нарогушеним лицем.

СРЕДА 1 АПРИЛ ШГоспа ГТбрка, удовица из нашег комшилука, пропаде лепо од посећивања врачара, гатара и неке жене што преко асталчета призива покојнике с оног света. И тим поводом прича нам комшија: „Ономад опет била госпа Перка код

Христос Воскресв!

оне врачаре, и дозвала њеног покојног Гпишу. Кад добипа везу с њим, питапа га: — Реци ми, Гпишо, је си пи срећан? — Јесам... Много сам срећан.... — А. јеси пи срећнији него кад си био жив, поред мене? — Много срећнији, Перка! — Па, ти си, Гпишо, онда у рају? — Какав рај... Ја сам у паклу... И, каже комшија, наљутипа се госпа Перка на асталче и на врачаре а зарекпа се више да не разговара ни с покојним Глишом.

ПЕТАК 3 АПРИЛ Јуче дошли неки гости мом комшији. И један, кад угпеда госпа комшиницу; рече гос'н комшији: — Вашу госпођу немам задовољство да познајем. — А, откуд уображавате да би то бипо задовољство! избаци мој комшија, док га комшиница пресече својим оштрим погпедом.

СУБОТА 4 АПРИЛ Јуче на угпу Поенкареове упице и Кондине, Један дечак срушио једног господина својим би цикпом. Овај га љутито запита: — Магарче, зар не умеш да звониш? — Умем, апи не знам да терам точак ... М-ћ

ЧЕТВРТАК 2 АПРИЛ

Бипи испити по шкопама. Ђаци се спремали код куће сами. Тим поводом један професор из нашег комшилука показао нам је јед- \//> 7 < , Ј? но писмо које је до- био од мајне једног свог ученика. То писмо овако гласи: „Поштовани господине професоре, Мој син има да попаже кроз који дан испит код вас. Хтепа бих да вас замолим да будете благонаклони. Дечко је интепигентан и вредан, апи је сувише срамежљив. нарочито што се тиче правописа".

— Куини, али тешко теби ако га сломијеш !

ПУТ НА МЕСЕЦ ШМ поред изванредног развића чви«ш јације. аатим савршених стратосферских балона који се данас израђују. модерна техника није још успела да пронађе никакво срететво којим би се путсвало кроз интерпланетарни безваздушни простор. Ракета као сретство за интерпланетарна путовања још увек спада у област Фантазије или неуспелих експеримената, јер. ма колико да неки од пројеката ивгледају савршено остварљиви. данас уствари. техника није у стању да конструише ракетни воз Један познати Физичар овако објашљава немогућиост ракетног нутоваљч на Месеп. Ла би се једна ракета избацила толико високл да доће у област где престаје утипај Земљине теже. потребно је око 20.000 килограма експлозива. Уз то да би се ублпжио пад при повратку мора ге понети још 20.000 кг експлозива кози треба да претставља неку врсту кочнине ракете. -За одлазак до Месепа м повратак на Земљу потребно је. у сврму око 440.000 кг експлозива тако да би она у моменту поласка билч тегака оЛо пола мттчиона килогоами Оволика маеа експлозива потребна је иа следећих оазпога Да би се- ло Месепа рпкета т"тттка'само телну тону 1 морз се понрти 20 гона ркгп.1јпг ! нт>;1 Тп повоћпра тржтттту пакр-

Наслппиа гтрапа — Сиимак: А. Симић

те на 21 тону. За сваку тону понетог експлозива. потребно је даље по 20 тона новог експлозива. На крају ракета достиже тежину. заједно са товаром од 420 тона Због тога је даље потребно. на сваку хиљаду килограма њене тежине. понети још по 20 тона новог експлозива. Практично. дакле. пут на Месеп оетаје и даље могућан само у Фантастичним романима и Филмовима. Али ако се једног дана пронаће нека нсва врста много јачег експлозива него што су најјачи данаштти, можда ^е се ракетно путовање остварпти. или ће се наћи неки други начин да се савладају данас још увек непрелазне препреке. Ракета која би стигла до површине Месепа морала би бити изванредно чврста да би се избегла страптна еКсплозија услед унутрашњег напора. Ако у њој влада наш обичан атмосФерски притисак. а. на повртпини Месепа, птто је сигурно утврђено нема уопште ваздуха то ће унутрашњи притттсак на зидове ракете бити врћи ол Зво атмосфера Због тога они морају бити изванредно јаки Поред тога за овај пут морале би ее понети огролше лезерве компримоваттог ваздуха. НАЈВЕЂА ЈЕЗЕРА НА СВЕТУ Ивненадиће вас кад сазпате да је иајвеће језеро у Европи Ладога. Ово скоро непознато језеро велико је 17 660 квадратттттх километара — 210 км је дуго и 130 км широко. Оно се налази у Финској -Језеро Ладога. је богато рибом али је од 365 датта у години 120 дана покривено дебелим ледом. Ље-

гова највећа дубина износи 223 метра. Језеро Ладога је ипак мало према Каспијском Језеру. Његова површипа износи 463.000 кв. км.. а налази се на граници Европе- и Азије. На западној обали Каспијског Језера је град Баку. познат у целом свету по богатим изворима петролеја. Највеће језеро на свету има највећу дубину 1000 метара. Највеће језеро Америке је Горње Језеро чнја је површина 83.000 кв. км. и скоро је пет пута веће од језера Ладоге. Оно је мање познато од језера Мичиген, иако је највеће слатководно језеро на свету. Горље Језеро је богато острвима и на њему влада врло жив саобраћај. Оно је покривено ледом од децембра до анрила. Његова највећа дубииа је 308 метара. Највеће језеро у Африци је Викторијино Језеро, чија површина износи 66.000 кв. км. Ово језеро је врдаз богато рибом Треба номенути још два велика јевера. Бајкалско Језеро, које је уједно и најдубље језеро на свету, дубоко 1.522 м. и језеро Монт-Еверест, које се налази на највећој висинн. Бајкалско језеро је залеђено од јануара до половине маја. и за то време се врши велики саобраћај на лед.еној површини. Иитересантно је да Бајкалско језеро због своје дубине нма највише воде од свих језера на свету. Што се тиче језера Монт-Еверест. оно је иознато тек од 1934 г.. алн до данас на његову обалу није ступила људска нога. Откривено је из авиона и налази се на висини од 7.400 метара.

Ако нисте знали... Обол је стари грчки новац. У преносном смислу значи прилог. Денар је назив за стари римски сребрни новац, који је био у употреби и у средњем веку. а динар се зове наша новчана јединица и ситан нерси.јски новац. Јапански језик близак је урало-алтајском језичном скупу, само је више сложен. У Јапану се пише на два иачина: катакана и чешће хирагана. У последње веме осећа се покрет за прелаз на латвницу. Девиза у трговачком свету значи меницу или чек. који гласи на страну валуту или тржиптте. Ииаче у обичном животу, то је мудра изрека као жнвотно правило или натпис на неком знаку. У јапанској књижевности нарочито велику улогу су имале жене. Још од десетог века рома.нтична дела писале су приннезе и гејше. Њихов рад на лптерарном пољу био је тако велики. дз је изазвао напионални покрет за оснивање самостадне књижевности, ослобођене китајског утицаја.

Главни Утзедннк Мицослар Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографи|е Алексапдар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво: П.о©нкареова улина број 31. Телефон 25.010 . Влаеник и Дздавач: Орпско издавачко предузеће,. А Д Јоран Тановић . АдминЕгстрација Дечанока " 31. Веоград. Телефон: 24.001—10: штампа: ..Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31.