Коло
20
(9)
Мурфи не рече ништа. Изгледа вао да је то хладно примио. Смешећи се испи половину сока од нара. — Како да га слажем? упита Алиса. Да ћутим то се не бнх смела усудити. — Не би смели? Да није због Биржеа? Он је мени много штошта поверио. — Много штошта? насмеја се она па рече: Дајте ми једну цигарету. — Ако не „много штошта", оно бар нешто, одговори Мурфи отсечно тражећи цигарете. Нашао их је у почеше да пуше. После дуже паузе проговори Алиса:
— Имам једну опомену за вас. Не морам вам је дати написмено. Трудите се што више можете да не уображавате да внате Биржеове ствари. Јер што год мислите о и>ему све је нетачно и опасно. — По мом мишљењу он је гангстер, мирно рече Мурфи. — И ви сте то исто, по мом митљењу. одговори она равнодушно и одржа весео поглед. Или можда ви то нис-те? Он се насмеја. — Узгред буди речено: разуме се само по себи, додаде он. Али да се вратимо на нашу ствар. Шта ћу о вама да зановетам њушкалу, кад дође код мене? |— Оно што вам буде пало на памст биће добро. — Хвала вам на поверењу. То је лепо од вас. Али шта ће ми пасти на ум? — Да бих могла да извршим ствар, требало би нешто да знам. — А ако ништа не знате? Шта вам може: — Оно што обично чине с назови маникиркама из Влонделове улице. Даће јој велену карту. послаће је на улицу а одатле у бурдељ... — А вр се спакујте па бежите ив Париза... — Грдно сте паметни! рече она и вгњечи цигарету на тањирић. Затим прекрсти руке и гледаше га с ишчекивањем. Чаше су биле празне. Он позва келнера и наручи му: чашу мадере вина и чашу сока од нара. У међувремену шжуди јој пигарету. Док нису били услужени ћутали су. Тада Је МупФи сео до ње на клупшгу превучену црвеном кожом. Наже се према њој смешећи се. Најзад упита: — Идете ли често у позориште? — Хтели сте рећи волим ли позориште? Он потврди главом. — Волим, ако су добри глумци... !го 5е прво. — А друго? упита он. — Ако }е добра режија... Смешећи се непрестано га је гледала. али пошто је он ћутао упита га: — А ви? " — Ја са.м аутор ... — Дакле ипак гангстер? рече му аасвим тнхо. Погледи им се сукобише и она му
дотаче усне својом цигаретом. Он Је повукао јак дим. — Желиш ли даље појединости? вапита је он као да је ваљубљен, — За сад не. Учини ми љубав и говори ми „ти". — Не пред трећим, разуме се... У осталом то нам је и Бирже предложио. — Баш вато. Он се јаче нагео и шапутао јој: — Не тражим од тебе ништа више него само да ми даш знак. чим мало погрешим... — Као да бих иначе смела да ти што кажем. Али ва издајство нисам спсообиа... опет га је дуго посматрала испитујућим погледом. — То значи да нећу никада дознатч, какву је намеру имало оно „удешаваље алибиа" на вратаркином сату? упитао је он. — Можда и више намера али ја внам само једну. — Ту и ја внам. Хоћеш ли да Је кажем? — Ваш сам радознала... — Да мене упетљаш. Био сам сведок и прећутао сам. Дакле „А" сам већ казао... — То ти није рђаво, ауторе .. Приближивши се сасвим уа њено уво шапну јој: — Али „В" нећу рећи. Сад ти Је ваљда јасно шта ћеш Кордеу одговорити? — Нико не моае служити два господара. одговори она. * Корде се задржа у „Кафе де ла Пе* само до осам и по сати. Што Је раније слутио сад му Је било Јасно. Познали су га и елегантно насамарили. Хтео је да сазна кога Је то Мурфи очекивао али сад Је већ било допкан. 'Гешило га Је што ипак сви знаци воде правоме трагу. Исплатио је рачун и изишао. Прешао је „Трг опере" и продужио иза великога магацина „Пролеће", а кад је пре девет сати стигао у Блонделову улицу већ је био онакав као што Је, без маске. Журио Је као неко који има одређену намеру и без икаквог устезања ступио је у кућу броЈ седам, као да је њен станар. — Добро вече. госпођо КремЈо. Ушао је чим је куцнуо. Вратарка Је читала новине и сад их нагло склони. — Не плашите се, госпођо КремЈо! умиривао је он. Наишао сам овуда и свратио да вас поздравим. Седите само. Она је скинула наочари, погледала га па рече: — То је лепо од вас. Бар ћемо 8аЈедно попити по каву. — Није рђаво, само ако је скуваиа. — Лончић на пећи увек Је пун. Навикла сам на каву, па не могу без ње. — Пршпла Је пећи и мало затим већ су се пушиле две шољице на столу. — С два парчета шећера. господине Корде?
— Само једно. молим. — Има ли каквих вести? упита је срчући каву. — Вратаока се уплаши. Тада изби девет сати. то Јест било је девет али је сат откудао само осам пута — Ваш сат рђаво откуцава. — Знам и узалуд лупам главу шта му Је, што грешиј А ту он виси Још откако га је окачио моЈ покојни Вмил. Он га Је и добио на вашару кад Је устрелио једну лулу. А сад. ето. погрешно избија! То ваљда није рђаво претсказање? - Кодде је пришао сату и сравнио време са својим сатом на руци. Било је тачдо. Онда рече: — ОваЈ је сат прво потеран напред, па онда' враћен или обратно. То је пореметило избиЈање. као и код сваког сата. — А леп је, је л' те? —-Врло леп. госпођо Кремјо. Само кад бих 8нао откад тако погрешно избија, могао бих да вам упцедим трОшак око оправке. — Збиља? Чекајте, да се сетим. Приметила сам у четири сата. баш ШИ је наишао писмоноша. — Па сте изишли а дете се поиграло чачкајући око сата. — Никакво дете није било ту. Корде се вратио столу и испио каву. — По вољи још једну шољу? — Хвала. Морам да идем. Јер ако ме виде овде мислиће да сам дошао опет нешто да процуњам... Знате већ какав Је свет. — Осем Монардових. оног радиичког пара. нико више није у кући. — Утолико ппе. госпоћо КремЈо. Наићи ће ко. Не желим да ме виде. — Ружан Је тај ваш позив. господиие Корде. И баш нећете више каве? упита држећи лонче. — Не хвала. Устао је и понова пришао сату. затим рече: — Сад анам. Ако нисте излазили нзмеђу два и три сата, онда сте раниЈе, можда између једног и два? Она се- присећала. — Јест. Јест. Свега два минута. Купила сам коњак, ту прекопута. — Имали сте госте? — Господин МурФи као увек а изузетно госпођица Алиса. Исцекла сам пиле, Јер сам једва једном издала стан на петом спрату. Корде се окрете к њоЈ: — Рећи ћу вам нешто. госпођо Кремјо. То двоје љубили су се кад сте ви изишли и случајно су гурнули сат па се пореметио. — Може лако бити. одговори она смешећи ое. Јер у овом Је стацу срећа становала, док је био жив мој Бмил, а то Је кажу прилепљиво: — А можда су се грлили док сте ви спавали. госпоћо Кремјо.
Сан једног заробљеника Стрепећи за срећом тамо далако — даиеко, Легао сам рано. И док је напољу роморила кшпа Ја сам те снио верна моја жвно, Да крај мене дежиш на углављу меком Срећна и блага. А кад сам хтео да ти љубим недра Из к>их се отеше два уздаха тиха. Тад отворих очи, срце ми уе стало Од сна оста само ово мало сгиха. Поглед ми је немо зурио у таму, У хладној бараки, сред свакдашње сете У души празнина испуни се болом, Па запланах гласно, као мало дете. И те чудне ноћи ја тренуо нисам Мислио сам дуго и тужан сам био И јутро је зора објавила давно А ја се још питах уморан и сањив Зашто сам те оамо тако у ону снио. П. К. Симоповић
Она га погледа врло озбиљно па рече: — Тачно је Заспала сал. — Ето вндите. То ће се свршити са свадбом н мораћете да будете кума. — В тако кад говорите волим да вас слушам. господине Корде. А кад 8ванично лоћете премрем од страха. Тако се понашате као да Је цела кућа сумњива! То је непријатно. Ја сам вам казала да је господин Мурфи пристојан човек. — До виђења, госпођо Кремјо. Никоме не говорите да сам био овде, јер се после свашта испреда.
— Ником нећу рећи. Корде пође па се нагло окрете: Па ја заборавих главну ствар! — приђе сату нагло обрте велику казаљку око целог круга. али тако брзо да сат није могао да избија. Онда Је вадржао шеталину. Сат Је поестао да ради. Тада рече вратарки: — У десет крените шеталицу и сат ће опет тачно да откуцава. А сад: Лаку ноћ! — Лаку ноћ, господшге Корде.
Отприлике у исто време, седели су код „Краљице Педок" шеф пете истражне бригаде Морели и чувени репортер Џим Лонтон и наслађивали се одличним јелом и вином. Седели су у Једној од многих малих соба, за округлим столом. Свака ооба имала јв три стола. Остала два стола била су такође заузета. Код ирозора седелн оу странци. Енглези, два господина и две госпође. За трсћим столом седео је сам један гојазан господин, којл је сваки залогаЈ зналачки и са уживањем посматрао пре но што га метне у уста. Лонтон шаину Морелиу: — Да сам ја газда ове гостионшхе, ангажовао бих овог господина 8а рекламу. Ко га посматра па не почне и сам тако слатко да једе и пије. томе стомак није у реду. ОваЈ човек иеисплатљив је. Морели се смејао колико гојазном господину. толико и оочном опису Лонтоновом. Све до кафе, која се овде служи у кристалним чашама, разговарале су ове две величине о светским и политичким догађаЈима. А кад се удаљише они странци и послуга тада су окренули разговор онако „од срца". — Драги Морели, Јело Је било изврсно. "Ја сам био мало безобразан у избору скуних пића али се држим Гетеове изреке: „Искористи тренутак". — Ви знате, Лонтоне. да Је за мене особита радост кад сам с вама. овом приликом утолико више. што сам вам досадио својом молбом за једно обавештење ... — Аха. ту смо! помисли Лонтон па рече: Досадио? Ни најмање. Из искуства врло добро знате да сам вам, кад год сам могао, стајао на расположењу. (Наставиће се)