Коло

науке о наслеЂивању сарађују узајамно, јер дечја оболења мозга. на основу искуства која су стечена, дају науди о наслећивању драгоден материјал. који је од највећег значеља ва вдравље и способности једне тшије. Остала оделења, нарочито оделења ва испитивање тумора у мозгу и оделење опште патологије мозга, у непосредној су вези с практичном медииином, Сва та разна оделења служе се обилном збирком препарата и материјала, која је сакупљена у току двадесетпетогодишњег плодоносног рада овог јединственог инсгитута. Неколико десетина хиљада микроскопски ситних и танких исечака мозга сређено је у сиенијалној архиви у сврху садашњег и будућег научног испитивања. Сваки такав исечак просечно је танак 15/1000 (петнаести део хиљадитог дела) једног милиметра. И свака честина можданог ткива — ћелије нерава. нервног ткива или крвних судова — обојена је разном бојом. Збирка је попуњена препаратима и сликама разноразних промена у мозгу. Зато су оправдане речи шпанског научника Рамона и Кајала који је рекао. да су аемачки научнини допринели науци о испитивању мозга више него научнини свих осталих народа света. <Го1оз: Ве1ега(Јег В1Ша§еп1иг)

1 ош није коначно решено питање да ли функпије наше душе и покрети нашега духа имају своје седиште у нојединим, тачно одрећеним деловима човечијег мозга. Са сигурношћу се може рећи само да наш мовак управља извесним телесним радн>ама. Према томе тако ввана „наука о локализанији" и поред тога што су многе хиљаде људских мозгова испитане под најпрепизнијим микросконвма. није потврђена и седиште душе и њених појединих емонија није могло да се утврди. Али. мучни рад па испитивању тонроблема само је незпатан део онога труда који се улаже у Физиолошко испитивање човечјег мозга у јединственом институту ове врсте. у Институту нара Виљема 8а испитивање човечјег мозга. Лекари и научнини, који у модерној петоспратној вгради овог ннститута. недалеко од Берлина. на домаку мирне пруске равнипе, раде свој посао. не пренебрегавају ниЈедно питање које се тиче човечјег мозга. У разннм оделењима овог института ради се марљиво. иако бесни рат. Сам институт је основан ва вре-

ме прошлог светског рата, 1915 године. Основао га је професор Оскар Фокт. То је данас један од највеличанственијих научних завода света. Анатомно оделење, које испитује мозак као седиште телесних и духовних функпија овог важног људског органа. нрво је измећу седам осталих оделења. Проучавајући делимична обољења мозга лекари и научнипи пажљиво испитују колико су та оболења узрок или последипа сметњи душевних функпија. Кад би се та претпоставка стварно потврдила, онда би се са сигурношћу могло рећи. да су извесни делови мозга седнште разних душевних емонија. Друго оделење института. физиолошко, испитује појаве електринитета у мозгу. Помоћу нарочитог апарата. конструисаиог у самом институту. одрећује се пипањем можданог потенцијала на кожи главе оболело место у мозгу код разних оболења, као на пример. код омекшана мождане марамипе. стварање тумора и др. Тиме се олакшава у многоме хируршка иитервеннија. Хипсатолошко оделење и оделење

Десно — Немачки наука је осгвапила најпрецизније ПЂОучавање за испитивање најважнијег човековог органа. мозга. АпаГ >атом. који се види на слиии. могу аа се секи слојеви мозга танки до 15/1000 мм. Од њих се плаве препарати на којими се проучавају 6олесне променв V мозгу.

Лево — Компликованим, сложеним апаратима пемачке израде омогућено )е савршено проучавање пре парата. Слика приказује јелног младог научпика приликом рада на спеиијалном микроскопу. Десно — У фототехничкој лабораторији института треба да се изради. на парочитом апарату. велики снимак мозга.

Лево — Мозак одређеп за проучавање мора да се копзеувише и пг>иппеми најпажљивије ва препарирање .