Коло

Пролећне поде, ппитпле олтгекуд са запада. набујале од 'силних планинских снегова што су одједном почели да се отапају. поплавиле су обале Дунава... Читав народ дунавских аласа одједном се забринуо... Вода је високо надошла, риболов је онемогућен. а очекују се и праве поплаве... Отрашна олуја која Зе последљих дана беснела на репи разбила је велики број барки и дереглија, оштетила алат неопрезно остављен на домаку огромних таласа. Велики број мртвих, непомичних барки избачен де на обалу, Снажни црни трупови, што миришу на ширипу набујалих вода и катран, леже уиакажени у обалском шибљу ... — Вода је данас мало опала... Ама, кој би га знао шта може још предвече на буде! Стари алас сукао је лагано велике црне, помало плесниве брке. — Пролеће је, млаЛгћу ! Барчипа, обојена неким несхватљивим шарама, на брзу руку склепана од разноврсних дасака, скупљених можда после неког трагичног бродолома, онако расклиматана носила је чудно име „Сила" . Старап се био лепо извалио на пролећној припепи. Прича о својим јадима и невољама које нимало не штедв ни друге ... Вода опада ... За неколико дана могли би се већ чамни отиснути на реку ... Одрасли на обалама лене, ћудљиве реке са хиљаду својих наглих каприса што за један једини дан нанесе толико штете и несреће, они је боље познају него сами себо... Па, ипак, ни читав један људсхш век није им био довољан да проникну у све оне њене чудне, необјаптњиве тајне. у сва она изненаћења која понекад припреми људима који живе од милости њених недара... — Четрдесет лета сам ту. на Дунаву — прича етари рибар. Стари смо знанци. Познајемо се добро. Много сам добра н зла од њега видео ... Донекле прекорно, обухватио је старан погледом мутне воде, набране мноштвом ситних таласића што их је дизао тих, безгласан пролећни поветарац. и далеке обале утонуле у сиву измаглицу. Али. било је у том погледу пуно благослова. захвалности и топле пелсностн. као прсма пеком живом створу... Није то ни мало чудно. Ти људи што готово нису нд макли с реке, и не могу да је схвате друкчије него као живо биће. које вам може понекад н добра да учини. али кога се треба бојатн. Недалеко одатле је и насеље дупавских аласа. У кућипама немилосрдно нзложеним ћудима велике реке проводе они пео свој век. Ту на домаку вода. благородних и дареЈкљивих. од којих живе. Од првнх дана. од малених ногу, уљушкује их само монотони шум таласа за лепих дана, или хук страшне буре у данима непогода. И умиру ту. на обалама од којих се никад и не растају. Умиру б&најући последњи захвалан поглед на валовите воде .за којих су нелим својим бићем били везани ... — Некад нам нше рђаво. Не можемо да се потужимо ... Али сада, док не мине пролеће ... Прошла је хладна. свирепа зима. Живело се како се могло. од худих уштећевииа. Лед је био велики. Очекивало се да ће ое много доцнше отопити. (Онимци: А. Оимић) Зимовање је на измаку. — Само да вода што пре тргне куд би нам била лепа срећа !... Рибе још нема ... Посакривала се у грмље под водом ... Али, чамни се већ премазују катраном. Имена на кљуну исписују се пажљиво, готово нежно. Крпе се нонепане мреже, припремају струкови. . — Него, право да ти кажем, ми, аласи, не секирамо се много ... Бићв ваљда добро . . Неколико хитрих чамапа приближавало се обали. Свом силином зарили се у меку. тресетасту земљу. — А, ово је Зврна! Пази га. уловио кладу! Нема рибе. па хвата дрва по Дунаву ... Људи су с напором извукли на обалу један огроман балван. Кретали се готово непрестано по "том тлу. Човек који је носио надимак„ Зврна" пажљш обишао двв барипе, али је до чланака упао у трећу Из чампа је искочило велико жуто псето и лепо се протегло на сунпу. И нела гомнла размилела се по обали и полегала на земљу. ЈБуди набили луле. савили пигарете. и стрпали их у угао усана. Мирпо су текле мутне, прљаве пролећне воде и посиле неке прне мртве птичурине... То је засебан свет.., Свет аласа... II. Поповић