Коло

Тапи тн

(10) — Онда дођите сутра у 11.20. Моћи ћете да говорите са другим инжењером. Господин Мекферсон се уоиште не брине о тим стварима. Гараган је увидео да је пошао једним трновитнм нутем, путем свих проналазача... XX јН| осле вечере Глорија, гроф Хеник■ ■ штајн и Мекферсон играли су ма-џонг. Али игра је запињала Јер је телефон сваког треиутка звонио. То су се јављали детективи агевцијв Тревелан, који су трагали ва Гараганом по Њујорку. Проиашли су у вароши пет - шест људи који су личили на Гарагана. Гроф Хеникштајн је морао да пође са шефом друге бригаде да провери све те случајеве. Он се цивио проналаоцима детектива, али ииједан од пронађених није био Гараган. Тек у зору вратио се гроф Хеник-' штајн уморан у хотел. Колонел Травелан тражио је Гараганову слику. Слика је била код Глорије. — Бојим се да ћемо ипак морати да »бавестимо Глорију о Гарагаиовом боравку у Њујорку, рекао је Мекфер'сон »абринуто. — То би било најгоре што бисмо иогли да учинимо, мистер Мекфер[оне. Помислите само како би то дејвтвовало на госпођу Глорију. — Знам, грофе, али зар да чекамо да је тај лудак нападне? У најмању руку треба Глорија одмах да напусти Њујорк. — Али она неће, и нико не може да је присили. Нису заиста знали шта да раде;. А за то време Гараган је седео у чекаоници Мекферсон - моторкар-комнаније и чекао да га прими други инжсљер. У пепу је имао писмо младог чиновника из продавнице. Веровао је да ће га данас примити други илжењер, сутра главни инжељер, а прекосутра можда и сам Мекферсон. Јер, ажо му то не пође за руком, не остајв му друго него да скочи кроз прозор неког облакодера на плочник. Тачно у заказано време појавио св један чиновпик и повео га у канцеларију другог инжењера. Овај је Гарагана примио врло љубазно. — Дакле, какав проналазак имате, господине? — Мотор, лаки мотор. —Имате ли цртеже? — Имам. И модел. — Па зашто га нисте показали шефу конструкционог оделења? — Нисам свој проналазак патентирао у Америци. Немам толико пара.— Ах, тако. Па се бојите да вас не преваримо. Не бојте се ми смо поштени људи. Али ако нећете да покажете цртеже, онда је наш разговор сувишан. Дођите сутра у исто време, можда ће вас примити шеФ илжењера. Ево вам препорука. — Хвала вам господине. Гараган је био задовољап реоултатом своје посете. Веровао је да се приближује свом циљу и ведро је пошао улидаада ЈВуЈорка. Ниво не би могао да каже да ли је човек, кога је Глорпја. кад су њена кола морала да застану на једпом углу, угледала, био Гараган или један од људи њему сличних, које су детективи* агепције Тревелап пронашли у Њујорку у великом броју. Само кад га је Глорија угледала, инстинктивно је притиснула марамицу па уста да не викне. Са запрепашћењем гледала је човека који је прелазио улицу. Кад је најзад ауто, после извесног времена које се Глорији чинило бескрајно дуго, кренуо, Глорија је имала осећан.е да је избегла непосредну смртпу опасност. Дакле, Гараган је у Њујорку, Гараган је прогони! — Кући! довикнула је шоферу и затворила очи од страха. - -

— ГОта је, шта је, забога? запитао је Мекферсон кад је угледао Глорију, уплашену и пребледелу од страха. Без речи бацила се у наслоњачу. Мекферсон и гроф Хеникшгајн гледали су је у недоумици. — Видела оам Гарагана... промуцала је најзад. Гроф Хеникштајн је претекао Мекферсона одговором: — Ах, којешта. Баш недавно сам причао мистер Мекферсону, колико људи • сличних Гарагану има у Њујорку. — Не, не, ја сам га видела... Мекферсон је узе умирујући за руку: — Да, то је могућно, Глорија. Гарагап је • стварно у Њујорку... Али не бој се. предузете су све мере за твоју безбедност... ГлоРија је скочила на иоге: — Шта? Зар тако? И ви мени не говорите ништа? Зар хоћете да ме тај лудак закоље? — Ми смо све предузели да вас заштитимо, госпођо, умешао се гроф Хеникштаји. — И зато сте ме пустили да идем сама по вароши? Ви ћете одговарати, ако ми се шта деси... Зар мислите да је Гараган дошао у Њујорк из задовољства, као туриста? Зар не знате да је он луд? Гроф Хеникштаји рече храбро: — Не, госпођо, барон Гараган није луд и неће вам ништа учинити. Али Глорија се припила уз Мекферсона: — Спаси ме, Лесли, спаси! Ја нећу да умрем! — Треба одмах да одемо из Њујорка, Глорија.

— Да, али куда, Лесли? Свет је тако страшно мали... — Одвешћу те у свој замак Хилејвотер, у шумама Алигени - планина... — Води ме где хоћеш, Лесли, само ме спаси од тог луђака... Умешао се гроф Хеникштајн: — Ја сам вам, госпођо, послао у своје време Гараганову слику. Та слиКа би нам сада добро дошла да га пронађемо... — Даћу вам је драге воље, само га пронађите и затворите у лудницу... Отрчала је у собу и донела слику. Гроф ХеникштаЈн је одмах узео и лично однео у детективски завод. XXI руто, сасушено лице Роја Карутерса, првог иижењера Мекферсонове компаније, личило је на безнадежни новембарски дан. С висине занитао је Гарагана: — Дакле, шта желите, господине? — Желео бих да говорим с мистером Мекферсоном. — Немогуће. Којим поводом бисге желели да говорите? — Иронашао сам мотор. Лаки мотор... Карутерс се презриво осмехнуо показујући своје жуте, дугачке зубе. — Лаки мотор проналазе најмање три пута недељно. Покажите нацрте. — То нећу да учиним, мистер Карутерс. — Па онда што сте дошли? — Да говорим с мистером Мекферсоном. — Немогуће. Господин Мекферсон је 'на путу, а сем тога он се не бави тим

ЖВНА „ТЕСТБРАШ". Годинама већ ова врелна и пеустпашива жепа ради овај тежак посао, као надничапка. И задовољна је. Зарађује добро а моторна тестела којом лукује. „гута дпва као ала" ... Фоторепортер КОЈ1А нашао к 1уче на послу преа кућом н&к! нове муштерије... (Ошшак: а. Сшшћ) т

стварима. То је ствар моја и мојих инжењера... — Онда жалим... Зазвонио је телефон. На столу, Гараган је приметио слику једног старијег, сувог господина равнодупша изгледа. На њоа је био потпио: „Мом старом Карутерсу — Мекферсон." Гараган је добро запамтио то лице тг: :;о да га је могао да позна међу хил. дама других. Разговор са првим иижењером био је завршен. Сви мостови са ком (анијом Мекферсон били су порушени. Требало је личио пронаћи Мек 'рсона и говорити с њим. Писмо нећо сгићи, јер ће га отворити и бацити неки секретар. Телефоном се мистер Мекферсон није могао пронаћи. Гагмган јв тврдоглаво решио да га сачека пред капијом фабрике. XXII лорија је била узела бромурал н заспала. Међутим, око поиоћи, пробудила се као да није ни снавала. Сан јој више није долазио на очи. Почела. је да размишља о свом животу. Зашто бежи, зашто се скрива? Зар је било блалге смрти за њу него смрт од руке човека кога је упропасгила? Обузело је огромно кајање што је дала Гараганову слику, што га је и но други пут издала. Била је свеска опасности којој га је предала!. Јер. шта је у Америци живот једног човека према гомили долара? Оии ће Глрагана да прогопе као дивљу звер, епи су у стању да га жива и здрава стрпаЈУ у лудницу заувек, да га измуче до смрти ... А свему томе опет 'ле она крива ... Тешке мисли мориле < у госпођ^ Глорију све до сванућа. . Гроф Хеникштајн је седео на гераси и чекао да се Глорија цробуди. Са терасе су се виделе дивие бороке шуме и далека равница којом је текао Потомак. То је нека.да била земл.а Иидијанаца. Млади гроф је размишљпо о себи и својој љубави. Увидео је најзад да никада неће освојити срие та чудновате лсене. Јер, она на краЈу кра^ јева. воли ипак само једног чг;века: Гарагана. Жене увек воле своју л.птву. Пушио је цигарету за цигарет .м и чекао... Тек око седам часова појавпла с Глорија. У лицу је била измучгта » бледа. Млади гроф је срдачио по здррвио. — Добро јутро, госпођо. Како стеГ Био сам у великој бризи због вас... — Није било потребно, грофе. Спа вала сам одлично ... Собарица је донела чај иа терасу. — Дивно је овде, рекао је троЦ) Хе никштајн. Ленше него код мене коЈ куће, у Штајерским Алпима ... Глорија је погледала крај, па ондд младога грофа. — Мало је среће на земљи, рекла ј« загонетно. 1 — А ја сам данас срећан, рече мла> ди гроф са неуобичајеном отворено' шћу. Толико сам срећаи, да ми се чини да сањам, госпођо ... — Зашто сте толико срећни, грофе1 — Зато што се налазим у вашој близини. Јер вас волим, Глорија... Погледала га је и опет упрла поглед у даљину. — Ах, боље да ме жалите, грофе,, Ја сам јадно створење. Издала сам опет човека који је толико страдао због мене.Не можете да замислите, колико м I је тешко... Гроф Хеникштајн се уозбил:>ио. Стварно, којим правом они прогоне Гарагана? Зап зато што Мекферсон има више пара од њега? (Наставше се)