Коло

(10)

Морели је већ раније знао, да је Лоитонова вештииа и популарност изигравања полидијских увићаја уз учтиве а врло јасне напомене претседавајућем судији. Зато је много читан и улевао је страх полипајиима. Због тога је Морели маневрисао врло вешто. — Ја знам, Лонтоне, да се можете мерити са мном и да сте ми дорасли. На негодовање Лоитоново додаде јаче: — Јесте. Дорасли... Ми чинимо како умемо и можемо. да опо што нам је дато у рад допунимо и расветлимо. али ви то извршите тако да се догаћај паслућује. То је генијалио.

— Треба ли да се смејем? одговори Лонтон. Покаткад имао сам срећу да случајно. од хиљаду нагаћања. уловим једно којв одговара стваоности. Зар је то заслуга ако се у нашем друштву наслути каква драма. трагедија или чак какво лупештво? То могу тако исто ако не и боље ,и стотина других. ако су случајно новинари као Ја. — Могу ли да говорим отворенв. Лонтоне? — Друкче вас не могу ни замислити. — Ја не верујем да је чланак. који сам вам номенуо преко телеФона. потекао из вашег пера само зато што вам је колега на осуству. — Па ипак је тако. Десбор је у Ници. Ви га добро познајсте. — А која је та Глориа Браун? Да ли ми то можете рећи? упита Морели. — То бих и ја могао да упитам вас и то с већим правом. јео сте могли да погледате у контролни списаж странапа. Оснм тога постоји коливо внам. и једна ..светска бвигапа"... — Ви ми врдате. Лонтоне! речеМот>ели без околишења. Јер ви тачно внато шта ја мислим. Свакако да та дама има своје исправе. да се с успехом креће ио салонима отменог друштва. али ко је она? Лонтон се смејао да би добио времена за одговор па затим рече: — Ви би хтели да знате да ли повориште има своје кулисе. позадину? — Хе. драги Морели. репите ми шта би са мном било кад бих вам открио своје мисли — не кажем сво.је идеје. }ер их немам? Ја нисам детектив. А ви би могли да разговарате оа Дилреом. Он је младожења и знаће о њој нешто. — Јесте ли ви разговарали с њом? упита Морели. — То вам. нажалост. не могу затаЗити. Зер ће то 8нати сутра и пео Париз. — Како то? — Па. Дипре ме је. због објављене Фотографије потражио. Вио Зе као избезумљен. Хтео је да сазна откуда ми та слика а кад сам му се Насмејао у липе тулшо ме је за краћУ. Ч/» дим се да ме није ошамарио. — Ја се не чудим. рече Морели. — Значи да га добро познајете. — Откуда ввм та ФотограФиЈа? ДаЗем лам часну реч да ћу ћутатн.

— То није иужно. Нше никаква тајна. неко ми 1е послао. — Анониман? — Као свако ћубре. Па ипак. у колико сам запазио. све анонимне доставе презиру се и бапају у кош, али тек — пошто су искоришћене! 0 томе би се могла написати духовита студија. — Можда сте у праву. насмеја се Морели. — Не „можда" него тачно. И тако о моме чланку сад знате све а то ипак није много. Није вредно овако богате вечере. А^и тако сте сами хтели! — И не кајем се. Велико је уживање разговор у четири ока с добрим познаником. Утолико веће уколико није оштећен редован посао. Стопроцентно окрепљење и разонода остаће ми у сећању. — Сви смо ми робови посла... пропеди Лонтон заузет другом мишљу. па -затим настави: Зашто вас управо интересује та Глорија? Питање је дошло неочекивано и Морели је морао да се прибере., — Углавном зато што сте ви написали онај чланак. А последњих година тако рећи уживео сам са у валИ рад, драда Лочтоае. И чим сам поД 'чланком прочитао име Пим Лонтон, чуо сам лавеж ловачког пса. — Хвала! рече Лонтон смејући се. — То није никакво упарећење. Тим сам хтео да илуструјем једну мисао. — Знам. знам. Али искрено да кажем: ваше објашњење није ме задовољило. И ја вас познајем. драги Морели. Можда не врло добро али знам вас. Тим се поносим. И зато. у вези с вашом „илустрапијом". хоћу да вам кажем да лавеж ловачког пса нешто значи само за једног ловпа. Је лн тако? — Чуо сам лавеж и погледао шта се десило. Викао сам кроз шуму: „Шта се десило?" а одјек је одговорио: ..Шта се десило?..." Обојипа забављали су се пвијатно па ипак и мало узбућено. Репортер није био полипајан а полипајан није репортер, Обојина су тражили исто али не с истом намером. Лонтон је тражио живот а Морели злочин. Сасвим различито. — Знате ди шта? предложн новинар. Да се састанемо опет кроз осам дана. Да се /„реванширам". — Пристајем! Поручише још један шампањап и пигаре. Ни посредно ни околишно нису се враћали на Глорилу. Гојазни господин заспао је 8а столом. Утростручени подвољак заиграо би му по каткад. — Преживар! рече Пим Лонтон. Сад ми је јасно ...

МОМЕ ТАТИЦИ Отаи к мој палеко сад, ал' лаћв Бог доћи ће оп, доћи ће тата V завичај сво). Јер вавичај јв свима мио, а тата ће мој опет бити чио. Молим се Богу ја сваки дан, да оствари — испуни овај мој сан. Да једпом само сване тај дан, отаи мој опет да к слободан. А моје лиив тада заблистаће радошћи јср своме оиу V загрљају пагићи. И срећне дапе живота свог, пловодићу тада крај оиа мог. Београд, марта 1942 Зпата М. ПавповиК уч. II разр. Прве жен. реал. гим,

Од тога дана Кордеу није било лако. Случај са сатом. при чему је откривена Мурфијева сумњива природа. па маникиркини мрачни послови и пресвлачење Пола Виржеа. све то дало је неочекивани развој афери у Блонделовој улици. Ако и то не буде обмана онда је на помолу велика сензанша. Уосталом то му је и Морели наговестио. Стога се Кордеова захвалност претворила у поштовање. Шеф му је својим поверењем и саветима пружио велике наде. Опоменуо га да ие пренагљује. И ево. после двомесечне сталне стрпљивости, постигао је. за последњих 48 сати. резултат који миого обећава. Морели је, као шеф. наслућивао све ствари, које почетнику лако измакну. То му није било тешко. Имао је боља обавештења и важније доказе задржавао је за себе. Ипак је учинио мудар потез унапрећењем Кордеа за инспектора. приликом саопштења успеха са сатом. Томе није сметао Кордеов пораз с недуљином пред биоскопом. То се дешава сваеам Вочетнику. Тна унапрећењем Морели је нмао две иамере: да Кордеа стави у положај да ради по свом нахоћењу и да искључи предају истраге у друге руке. Вило му је стало до тога да више не успорава журбу и амбипију талентованог младића. Ствар је . већ узимала своје размере и зато је било корисно да сви конци. које је похватала једна рука, остаду и даље чврсто у истој рупи. Да је Морели у свом расућивању био кратковид могао је нрема основима подозрења да изда упутства и нарећења. Али он је уочио да се сада ставља на коцку више. чак много више но што би се ставило прошлих шест месеца од убиства. Поиашање Нима Лонтона било је јасан упут. Стварне сензације биле су врло ретке чак и за шеФа бригаде. Зато је чекао да сазру. За криминалисте је још непоуздано начело: „предохрана је боља него лечење". * Инспектор Корде морао је увидети да „не прави мантнја калућера", јер и поред унапрећења није успео идућих дана да утврди ништа ново. Маскирао се и једно за другим преображавао у разна лица. чак и као стара нродавачица новина па ипак ни МурФиа ни маникирку ни Пола Виржеа нше могао дуже од три минута да прати. А да поведе једног или два помо1шика на то није могао да се реши. Да ли из скромности или зависти — а то је често једно исто — хтео је да прво утврди позитивне момеите и чињенипе. Комесар Каре добио је наредбу да му одмах. чим га вратарка извести, пошље име и остале личне податке новог станара с петог спрата Блонделове улице број 7. Али је опет прошло безуспешних осам дана од посете госпоће Кремјо. 0 томе је. измећу осталог, размишљао Корде. прерушен као носач. седећи при чаши вина у малој крчми удаљеној педесет метара од капије број 7 у Блондеовој улиии. Мотрио је ко ће наићи. Било је пре подне. једанаест сати. Обрадовао се кад је приметио да се појавила ма.никирка. Пошто је ишла у правцу крчме имао је времена да плати вино. Госпоћица Алиса безбрижно је прошла поред крчме. Он се упути за њом. тврдо решен да је овог пута _не изгуби" Алиса се неколико пута окренула. затим је с великим интересовањем посматрала излог гвожћарско граћевинарске радње. Најзад је пришла реду паркираиих таксиа и ушла у трећи То је било несмотрено. Корде се смешкао. Сад му не може умаћи као обично. кад у великој гужви света. ваустави каква кола и ускочи — Али шта јој је сада! чудио се он кад се ауто упутио право улипом. иначе она увек врда споредним улипама. Корде је пратио. Шоферу је пока-

зао своју легитимацију и гоњење јв ишло тачно. Пред кафаиом „Терминус" сишла се Алиса. платила и заузела место на тераси. Корде се смешкао. Одвезао се у суседно двориште станипе Свети Лазар. отпустио шофера и наместио се на згодиу ограду поред тротоара. Није морао дуго да чека. Алиса је са терасе шмугнула у кафану и таман се Корде снремао да поће за њом. дотрча дечко у зеленој ливреји и саопшти му да га очекује госпоћипа Алиса. — До ћавола! промрмља Корде а ,ии се брзо прибра и поће за дечком који се правио важан. У ово доба каФана је обично пула света. али био је диван пролећни дан

и свет је седео на тераси. Због тога се Алиса и повукла унутра. Корде је нашао у једном слепом прозору. удубљеном у зиду, поред одрећених столова за носаче и хотелске вратаре, јер се одатле лепо видела стапица. Дечко доби напојницу, салутира и оде. Тада Корде рече Алиси: — Знате ли да имам вољу да вас ухапсим? — Зар ми више не следује „ти "7 0 кахсо све измењује унапрећење. Корде се уздржа да упита откуд она то зна. зато рече: — Шта значи та комедија? — То сам хтела и ја вас да упитам. господине носачу! Наиће келнер. То је добводошло инспектору Кордеу. да се прибере. Осетио је да није само он напредовао. Поручио је минералну воду. — Да нисте болесни? упита га маникирка тако иронично да се и сам морао насмејати. — Лед је пробијен... рече опа и упита: Имате ли једну цигарету? Он је тражио своју кутију. што није било баш тако лако под. носачким оделом. — Још се нисте навикли... пепну га она. 'Го мора да је велико напрезање сваког дана бити други човек. Корде би је радо упитао како јв то о свему тачно обавештена. али јв морао да прикрије радозналост. — Још је понајбоље успела продавачина иовина... Мрмљала је Алиса палећи своју пигарету. Келпер донесе минералну воду и оде. — Докле имате времена? упита он привидно прибван. — Доживотно, одговори Алиса сувопарно. — Не знам да ли се примећује али мени пнје нимало непријатно кад вас видим... поче Корде а она упаде у реч : — Ни мени кад вас видим. То доказује и мој долазак. Ја сам потважила вас. јер ви се не појависте код.. мене. као што сте обећали. Али овако. с ком:плиментима. нећемо се маћи с места — Па рекосте да имате времена? — Да. Али и доживотно је прола8н0. (Наставиће се)

2Р