Коло

Кнвжвва ввчвра вјт 1 ешки панцнр иа грудгама прштв, ™ Јаукнуше од челика жице, Кад Обилић, огњен змај, устадв. Страх к'о помор на с®а срца паде. Вриону оабља гласом посмртнице. Занија се... Шум се глухи зачу. Смрт то у ноћ побеже од страха. А кад туга са лица му мину, Из ока му модар пламвн сину И к'о бура реч затутња плаха... Стадв. Све јв мирно и немо, Буктиња се само пламе« вије, И слутњв се у душама гуону. И чује се к'о јецање у сну — Југ то плаче за сабљом Србије. Пехар попи, окрете се диван И изађе... За њим побре миле. Ветар пољем фијукну па стаде... Једна звезда са небеоа паде. Ноћ... Над гором М1агле замаглиле... Мртви Југовики Деввт лвже посечених крииа, 1 Девет брата, девет добрих сина, Часна деца старца Југ Богдана. Небом гори тужна воштаница, Облак пада вечна плаштаница, Студ се спушта мученичног сана. А к'о ветром сринути са гора, Поломљени к'о борје до бора, Око Њ1их су скрхани алаји. Три језера ир®ава их деле И три брда — поломљене стреле. Штит до штита стравним пољем ојаји. А Југ мртав у сред мртвих нада... Седа пала по грудима брада, К'о смет снега по јелово] грани. Мртав старац мртве руке шири; Још се Богдан са смрћу не мири — Мртав отац мртву децу брани... Косовка Дввојка јМепа к'о сан Равијојле Вигае, Чедна као звезда са истока. Бледа к'о вез покрова од свиле, Сетна као мирис босиока, С венцем туге испод три увојка — Пољем ходи Кооовка девојка. Кондир носи и прелива мртве, Тражи млада заручника свога. Сузом кваси по Косову жртве, Сваког жали као рођенога. Ветар душе, сахне крви врело. Црна зеадља почиње опело ... Клекну млада... Плину месечина... Са Голеча чудни сјај се осу. Прах завеја поомртничких чина. Бледи меоец целива јој косу. И те ноћи, на Лабу крај моста, Тужна врба света сеја поста ..,

коеоЕСких БОЖГРЛ ОЛ. (V. ) ФИЛИПОВИЋА

У уторак, 14 ов. месеца пренесене су у престони град, свете мошти српских народних великана и светитеља Цара Лазара и Цара Уроша... (с њиховим и мошти војводе Стевана Стиљановића). Прихваћене од свештенства Српокв православне цркве побожно, и с пијететом пренесене у Саборну цркву где су на уласку у Београд, свете мошти су дочвкане тихо, дубоко постављене пред олтар... Сутрадан, у среду, у пет часова поподне извршено је богослужење у спомен српских светитеља, у присуству целе Српске владе, званичних претставника Српске патријаршије и званичних прегставника српске власти..,

Л\0Ш'Г!1 бсогрлоу:

(Онимаде: А. Оимић)