Коло

' (П) Збунида га је. Тпебало је да остане цри „тикању". да лој не говори „ви". Јео такве ситнипе често ствакају крунне сметње. — Дакле — поче опет он. незадовољан — Шта имате да ми саопштите ? — Нисам за спонтане изјаве. Ако желите нешто да сазнате морате ме 8а то упитати. — ГПта је с МуоФшем? ■— Хвала на питаљу. здоав је. |— Не бенави се! рече јој нервозно. — Забрањујем вам да ми говорите ти господине инспекторе! Умем и За да будем бесна ако то желите! — Планула је она. — Мир! опомену је он. — Што ..мир"? Ваљда не уображабате да ћете ме уплашитН?

Корде је осетио да је Алиса одважнија и поузданија. Нешто се догодило у међувремену откако је последњи пут видео. — Дајте ми мало воде! проговори Алиса, а кад јој Корде нружи чашу исни је до дна па упита мирно: — Давле шта хоћете? — Последњи нут.. поче он. али га она опет , прекиде: — 1 Последњи пут — за последњи пут. господине Корде! — Чујте ви — рече јој гледајући је оштро — ако се и даље тако понашагге онда ћу вас полипијским путем добавити... Онај сат госпоће Кремјо... Алиса се грохотом насмеја! Одмах 5е осетила да је то неучтиво и брзо метну шаку на уста. Али смех је прилепчив. Неколико гостију погледаше ле и насмејаше се. Корде је био забевекнут али због гостију морао се и сам смејати. Алиса га заблесавила. Иа је могао вадавио би је. Догаћај са сатом вртио му се у глави. Да није и ту промапгао. Кад се Алиса мало умирила рече: — Надам се да никакву захвалност ва унапрећење не дугујете том открићу"? Иначе то би било страшно! — Немојте бити дрски! опомену је осорпо. — Ако Је то дрско. онда шта је смешно. господине Корде? Одговори му она, па нагнувши се преко стола упита: Хоћу ли сад поћи с вама у префектуру? Смешкала се и вребала га. њихајући леву ногу под столом. Корде се осећао у слабијој позипиЗи. Да ли ]е ова жена надмоћнија или ставља све на копку? — Да ли можете замислити шта би се тада десило? настави она иронично не испуштајући га из вида. Али он одговори одлучно: — Десило би се да се иа дуже врејме изгубите из онтипаја. госпоћипе Алиса Она се лагано вавали: из пакла. коЗе је лежало на столу. узе још једну нигарету и палећи је рече: — Полу Виржеу био је потребан доказ алиби .., Кордеу српе јаче закупа али ипак оетаде потпуно миран. — Зашто доказ? — То богови внају. али неће да каЖУ... — Али ако ти обећам — настави

мирно он — ако ти обећам да тебе и Мурфиа нећу потезати вбог тог доказа. хоће ли тада богови проговорити? — Никакве глупости. младићу? рече му она таквим тоном да је осетио претњу, као да му је казала: А знаш ли ти. да ћу те уништити аво не одржиш реч? Она лагано понови његове речи: — Ни ја ни Мурфи нећемо бити потрзани .. — ..Због тога доказа"... допуни он. — Што се тога тиче ја ништа не тражим. — А богови? упита он јако узбућен. — Богови су већ рекли своје... одговори она. Корде, покуша да разјасни неке реченипе. али није - могао. —• Не могу да схватим. рече он. Мораћете да прочитате новине. — Које? Погледавши га презриво одговори: - — Оне што су лежале на улини. Он се изненади и упита? — Мислите ли оне што их јб бапио Мурфи? Алиса потврди главом и додаде: — Ви сте вешти у скупљању бачених хартија. Корде није сматрао да је понижен. Још се чврсто држао. Али она је ипак освајала. Није била без вредности. — Госпоћипе Алиса ... рече јој инстинктивно и тихо. Зашто сте иза барикаде? — Зато што испред ње пема више места. Хтео је да још штогод дозна. — Јесте ли ви опоменули Мурфиа пред биоскопом? — Је ли био мој рукопис. господине Корде? — Није— Па по чему сам онда ја била. господине Корде? Морао је да јој се диви. Мислио је како би Зе придобио за свој посао. Посматрао је али она га опомену: — Пазите! Изгубићете бркове! Док се он ухватио за горњу усну да притисне бркове. она устаде и рече: — Ви нећете замерити да се сада растанемо — Али ако ми затребате.. упита он. — Или ви мени ... одговори она. Замало да јој пружи руку али њена уздржљивост уштедела му је тај испад — До вићења. господине инспекторе. — До вићења! Корде је још дуго размишљао о њоЈ. Често је наилазио на особе чији се карактер није слагао с њиховим заннмањем. Али после овога оазговора осетио је да је Алиса у том погледу јако штрчила. Рекла му је много штошта па ипак воло мало. јер што се тиче Мурфиа, није сазнао ништа. Алиса је вешто изврдала и то тако вешто да је Корде то тек сад увидео. Чак му је изгледало да је Пол Бирже баш ббог тога гурнуо Алису у први борбе-

пи ред. Размишљање се свело на вакључак: — Како било да било, ствар ипак напредује! и позва келнера да плати. — Зар се мала неће вратити? упита га келнер сасвим „Фамилијарно". — Неће. Ја плаћам све. — Извукла се! — насмеја се келиер. — Да, одговори Корде наћуливши уши. Познајеш ли је?' — Мало ... Преноћи покаткад овде у хотелу... Сабрао је рачун и рече: — Дванаест франака. — Шарло. не ваборави да је госпоћипа употребила и телефон! опомену га касирка из биФеа. — Урачунато је. одговори келнер. Корде исплати и бапи напојнипу на мермерни. сто. Келнер поће али га он заустави: , — Чекај! Напиши ми засебно њен рачун! и мигнувши на келнера додаде: Знаш. ја сам дошао службено. — Јеси л' ушао у траг? упита келнер као да је навикао на те ствари. — Зар ја личим на детектива? шалио се Корде. Хоћу само да имам чист рачун. Келнеру је то било саевим свеједно: написа рачун и упита: — Је ли овако добро? — Добро је. Хвала. матори! одговори Корде, па полако. пажљиво. као сваки носач. сави цедуљииу, метну у неп и оде. Чим се вратио у канцеларију испунио је један налог и по војнику послао телефонској дирекпији. Тако је сазнао. да се такса од 5 фрапака и 60 саитима. односила на разговор из хотела ..Терминус" у 11 сати и 12 минута са бројеМ 42.612. улипа Руан. сопственик телефона Кимберриски Р5дник А_ Д. Корде је био разоЧаран. Та му је Фирма била непозната. Ту нешто није било у реду. Понова је питао и добио исти одговор. Вртећи главом приложио је извештај актима. После тога допустио је себи једно слободно вече. Одмор је био врло потребан. Кад се доцкан вратио кући и узео да простудира оне новине ..где су богови проговорили", нрочитавши реченицу ..јединппа н наследнипа једног јужноафричког краља дијаманата". синуло му је кроз главу да онаЈ телефонски разговор није тако вагонетан. Па Кимберли је рудник дијаманта. * Кад је Мурфи сутрадан дошао на вечеру код вратарке јако се изненадио. Госпоћа Кремјо плажала је. — Шта се десило? упитао је. — Откако је мала убијена. несрећа ме стално прати. — То је глупо уображење. госпоћо Кремјо. Да ли се уопште нешто догодило? Вратарка није обраћала пажњу на њега и тако није морао да прикрива велику бригу која му се огледала на липу.

Ввреница — заробљеника

Још у мени младој Живи зкеља твоја Да те верно чекам, Да о теби снивам, Кроз сплетове жице Назирем ти лиие. Остављена сама; Без нежности твоје Без подршке цраге Шибљика сам слаба На чијој крунипи Чежња подрхтаваУепомене миле, Огрнуте тугом Ро.је ее и искре Њих ти, ево, шаљом Као охрабрење. Априла 1942 год.

Никада не клони, Наша љубав чека. Декор сплета жииа У којима јкивиш, Нека буде трње На мирисној ружи. Сневала сам често Твоју бледу сенку: Грли ме и љуби, Милује ми косе. . Али то су снови, Горки, тужни, болни. Ги седи и чекај, Чувај грумен жара Што смо га заједно Дигли до олтара..: Меланија Јовичић

—' Онај човек ниЗе дошао. — КоЗи човек? — ОнаЗ што Зе узео стан. Требало је Зош прекјуче да се усели ... — Па пишите му, то Зе бар лако. — Не знам му адресу. — Па ви сте мени и госпоћипи Алич си казали да вам Зе унапред платио« Зашто онда плачете? — рече ЗоЗ т&< шећи Зе и продужи: Кажете незнатв његову адресу? Па како сте му дали признанипу? — Он ниЗе хтео признанину. Рекао Зе да му Зе довољно моЗе липе... — Зар му ни име незнате? — Незнам. господине МурФи. За сак врло несрећна. Само ако му се ниЗв ништа десило. Заплакала' се Зош Заче. али брига са МурфиЗевог липа сасвим је ишчезла*

Изгледало Зе као да му Зе лакнуло што ниЗе дошао таЈ човек. чиЗи га Зе глас онако запрепастио. — Како сте могли и помислити тач ко што? упита Зе љубазно као обично< — Па данас сам морала да одем до члана нашег кварта. — Шта Зе хтео од вас? — Хтео Зе да зна што до сада нисам приЗавила новог станара. Станав се мора приЗавити одмах чим узме стан. а не тек кад се усели. И ако тако продужим моЗ се крст неће скоро скинути. — На какав Зе крст мислио? — На онаЗ поред мога имена у оегистру, јер кад Зе мала била убшена, нисам знала да кажем ко Зе код н>е долазио. Мурфи уотаде и рече: — Ништа вам нико не може за то. што станар ниЗе дошао. То се често дешава. нарочито у великој вароши. Не боЗте се. госпоћо Кремјо. СтоЗећи савио Зе своЗ убрушчић. Уа* немиравало га Зе Зош Зедно питање. Припалио Зе пигарету. То Зе имало нарочити значаЗ, Зер је ретко пушио. Мећући шешир на главу, упита: — А откуд Зе члал знао да сте добили станара за онаЗ стан. — На то нисам ни мислила одговори вратарка гледајући брижно у Мурфиа. Она ниЗе умела да се претвара. Њено чућење било Зе искрено., НиЗе ЗоЗ никако падало на памет. да Зе можда случаЗно казала Кордеу. Непрестано Зе гледала Мурфиа као ла Зе тражила помоћ па упита: — Збиља. господине Мурфи. како Зо то могућно? — Тога човека пратила Зе полиниЗа због каквог узрока. Па Зе видела да он с вама преговара и зцкључила да је узео стан. Мурфи је већ био пред вратима, Изгледало Зе као да му се намах жури. Али вратарка опет поче да ЗадикуЗе: — Пре но што Зе умро. често ме 39 саветовао моЗ Вмил. да напустим ову кућу и да одем на село. Нисам га послушала и сад ме стигла казна! — Узалуд се узбућУЗете. мама КремЗо! — Мислите ли заиста? — ПиЗте своју кафу и читаЗте новине. А За одох да спавам. Довићења1 — Лаку ноћ господине МурФи (Наставиће се)