Коло

нарочито по „сабљама димискијама" (сабља „дамаскија"). Дамаск је један од најстаријих градова света. Али Бедекер каже још, да је ои град хиљаду извора. И -збиља. то није претерано. По улицама, по двориштима, на трговима, готово свугде и на сваком углу наилази се на изворе добре и хладне воде. А за Даг маск, који се налази на квици Сирисхсе нустише, ово иретставља неироцењиву вредност. Али једна друга ствар не може се иаћи у Бедекеру: а то је да је Дамаск — град хиљаду политичких убеђења, град хиљаду народности... Ту живе: Туркмени, Курди, Северо-Африкалци, Черкези, Афгани, Европљани па чак и Индо-Кинезк. Сви они политизирају и, наравно сваки на свој начин. Ту се претресало, и Палестипско питаље и Мосулски петролеј; разгова-

рало се о проблему Сирије и о „пајплајку", који из Керкука снроводи нафту до Триполиа. Тако је Дамаск постао центар не само Сирије него и нелог Блиског Истока. Утолико пре, што се у њему налази главни стан Факри-беј Барудиа, вође сириских националиста. У времену. када је још Сирија била француски нротекторат, политички живот Дамаска био је веома интересантан. Безброј мањих или већих пафтија разпих политичких или верских Фанатика, долазило је често. до сукоба. Али француске' колонијалие трупе увек су енергично инте-рвеиисале. Зато и није чудо шго су све ове разноврсне политичке партије, у основи, имале исту идеју: слободу н независност. Само ову основну идеју у многом је кочио верски мотив. који је код оријенталаца веома снажан. Оп је био темељ многих покрета, а и многих политичких побупа. У вези с шим, Дамаск је забележио два »начајна датума: Први 1870. кала је извршен ма«акр немуслимаиског ста-

новништва. Други, 1925 године када се дигло иемуслиманско становништво и пролило мпого муслиманске крви улипама Дамаска. Неколико стотина мртвих остало је по улицама на хиљаде рањених. а по базарима и кућама, још и данас могу се видети трагови метака револвера и митраг љеза. Али, ништа на овету не траје дуго. Живот се брзо вратио нормалном гч)ку. Вратио се трговини, у којој су дамаскински трговци прави ма.јстори, који под старим покривеним базарима гласио нуде своју робу. Одмах поред њих седе на голој земљи стари врачи са чадмама и дугим брадама и проричу бољу будућност својим муштеријама. Десно од ових базара, према Истоку, пружила се бескрајна Сириска пустиња којом данас место каравана камила. крстаре аутомобили остављајући дубоке бразде у пустињском песку, дижући га у густим облацима високо у сиво пустињоко небо... БОГОЉУБ ЦИКОТА

во 110 км. асфалтног друма везује Дамаск са обалом Средоземног Мора. Ту се оп и завршава, јер источно од града, пружа се бескрајна Сириска пустиња. којом су некад крстарили каравани, путујући месецима, натоварени златом, оружјем и сла.тким урмама. Овакав географски положај учинио је Дамаск, у неку руку, пограничном вароши и створио у њему јаку трговинску делатност. Тако је још од прастарих времена био познат по својој свили, по разним ручним радовима, драгом камењу и оружју. а

Десно: Малишани се освежују V }едном оа извора који је на улиии.

Поглед на Ламаск

ЈТево: Памија у Ламаскц (Онимци: Б. Дикоха)