Коло

Његово величанство случаЈ Пишв : Др. Ханс Стен

Мпогобројни плоналасии без којих нв бисмо могли дапас ни да замислимо живот, нису увек последица логичног Ј >азмигиљања иити целисходног научпог испитивања. Пукц је случај често хтео да Људима поклопи дуагоцеие прониласке. У густој џунгли Кубе живео је 1929 годаше један мелез који је боловао од страшне неизлечиве болести. ле- .. нре Цсло тело му је било нокривено ранима и нико није могао да му ублаа;и. страшне болове Као избезумљен, та! човек лхтао је џунглом јер није имао пристуиа у људека насеља. И тако се; у његовом скидаљ.У.. десило да га је ујела опасна змија отровница. „Мигала" је најопаснија змија амаричких тропских. Крајева,1Бен ујед још ниједан човек није преболео У току једлог часа после уједа наступа неминовна смрт. Али. овога пута. десило .се право чудо. Док је: мелез апатично лежао очекујући сигурну с-мрт паједном је осетио да су пспус1гили сви болови, И за кратко време од једног часа иестали су сасВим. Ујед змије-отровниде који за здравог човека значи сигуриу смрт за лепрозног болесника значи само не'станак болова За овај невероватни случаЈ сазнао је и једаи лекар. Уз помоћ Пастеровог института ои је ; прбдужИо испитиван>а сџ змијским отровом и пронашао да тај отров. у веома разређенпм дозагЉга. може и код здравих људи да

Балетски концерт Јелене Корбе и Мила Јовановића ,У утопап 2а о. м. у Коларчевој задужбини .одржаће се балетски концерт познате београдске балерине Јелепс Корбе. солнсткин.е балета НарОдног позоришта, и г. Мила Јовановића„ ластавника балета у Му-зачкој академ1Г(". Г-ца Јелена Коубе Ово интересантно балетско поподне имаће веома занимљив програм. поШто ће се изводити следећи композитори: Ветовен, Брамс. Ниман, Гребеншчиков. Мишелс. Штраус и Настасијегић. Од девет игара. шест су дуети. док два сола („Улична играчииа" и „Пиле") игра Јелена Корбе, а ..'Гатарску иг|)у" игра соло Миле Јовановић. Ктшорт ће почети у 17 часова. Удгазиине од 10 и 50 динара всћ су у нрод и'и на благајни Коларчеве задужбине. ублажује локално болове. После пет година експериментисања утврђено је да пет инјекција змијског отрова имају исто дејство као 60 иијекција морФиума. Отров змије звечарке десет хиљаде пута разрећен. још увек је толдко јак да се. згрушавање крви, од пола часа може смањити на циглих 20 секунди На тај начин пронађено је. дакле. ефикасно сретство за заустављање крволиптања што се раније није могло пи да замисли. Оно се сада у велиКој мери испитује.

Исто тако постао је пре неколико годинаг игром случаја проналаЗач. један француски вртар. Кзјсо иије имао' дасака за сандуке за свој расад, направиа, је мрежу од чкице и зал"во је цементОм. На исти начин направио је и велика, суд у Којејм .је држао воду за залЈгвање поврћа; Опит је успео и вртар ,је продужио да прави те судове Наггравио је чак и кућне степенипе које су биле необнчно јаке. На њега су се током годипа угледали његови суседи и пријагељи и нршгалазак се шЦрио. Вртару иије ..било 1Ш на крУ памети да је ■ учннпо један од иајзиачајнијих' ироиалааака модериог времеиа, без кога- се модерно граћевинарство не може више ни замислити. Оп је проиашао армиран" бетон., Свој^проналазак није иатентирао. чак ни пријавио па је умро као сиромах, док су други на његовом ироналаску зарадили милионе...

Случају има да се захвали д , проналажење тако валшог дека као што је аспирии. Управо више једној забуни него случају. Хемиски' Иижењер Карл Дуисбург читајући после рада новине наишао је. на Једну за- : . белешку о догаћају који се десио у Страсбургу. Два лекара бабили ' су се тамо испитивањем дејства нап/галина у.човечјем телу. у ту рврху затражили су у једној апотеци извесну количцну нафталина. Случај је хтео да се расејани апотекар збунио. Место нафталина дао им је ацетанилида. .Лекари, ништа не слутећи, дали су ту смесу својим пацијентима и са чућењем констатовали да се на тај начин може сиизити температура код боле- , сника. Рођак једног од ове двојице лекара, на основу овог случајног открића почео је да израћује сретство против грознице познато под именом антифебрин. Али Дуисбург је отишао и даље. Вршио је опите са дериватима катрана и саставггам деловима сирћета. По његовом упутству пронашао је један његов колега фенацетин. Овај лек има над антифебрином велико преимућство што није отрован, а грознитгу још боље сузбија него страсбуршки пропалазак. Елберфелдско предузеће продуагило је испитивања у правцу који је дао Дуисбург и тако се најзад дошло до лека који је данас познат у целом свету. То је аспирин, сирћетни естер салицилне киеслине.

Ћ Верпер Сименс. сла.впи пемачки ' слектротехничкн научиик, иошао је путем великог проналазача, само случајио. Због једног двобоја осућен је на заточење. Ту је проводио време размишљајући о војном значењу електротехиике. Бунило га је што се услед слабе изолације асица губи и суазише много струје. Није помагала ни смола ни стакло, који су се дотле употребљавали као изолација. Случај је хтео да ое у то време његов брат иалазио у Енглеској где је ирвипут у трговипу дошао нов продукт. То је био каучук. Брат ,је послао Вернеру парче тог материјала, који још иије имао неку нарочиту примену у иидустрији. У доколици Вернер Сименс је том непознатом масОм намазао ашце и пронашао да је та маса одличан изолатор, који се моЈке у!П)Т|Н'Оити на електричним водови.ма. 'Го се доказало најбоље кад је 1год руководством Сименсовим каучуком изолована електрична линија Берлин—Гросберец. „Тај успех је одлучио да се сав посветим електротехници", пише Всрнер Сименс у својим мемоарима. * ТШздесетих' година прошлог вегса случајно' је, пронађен и начин на који се још данас добија бензин од нафте.! Врћ око 1§бО године знало се да Се'нафта р^-спада дестилацијом у бензин,; петролеј. парафин и гасно уље. То је био пронашао већ Јустус Либиг, кад се петролеј почео да употребљава за осветл;ење. За остале узгредне нродукте овог Цроцеса, сем парафина није било никаквог интересовања, јер експлозивиих мотора још није било. Иако се тада добијало око 20 милиона тона нафте, искоришћавало се само око 8 милиона тона петролеја, а остатам од 12 милиона тона бапао се без употребе. Зима 1861 била је хладна и радник који је надзиравао казане у рафицерији петролеја, а коме се није стајало кол казагга, наложио је добро ватру и отишао. Случајпо је иЈедна цев којоМ су отицали узгредпи продукти десгилације била запушена тако да се казан под повшценпм прцтиском, прегрејао. И уместо да се добије 40% петролеза'и 20% бензина; дббило се обрнуто; 40% : бензина и 20% петрог леја. , ; г ,, к И. поставило се питање шта да ради фаб^икант'са тоЛиким бензинбм? Продати га није могао. Сав' бесан от-" ; пустио је сместа непазкљивог радни-, гса коме се данас ни име не зла, иако се његовом непаагњом дошло до једнОг од најзнаЧајнијих нроИалаЗака нашег дека. I, ц м . ч, '. Тек од 1910 године, откад је мотор почео све више да се употребљава. а аутомобил да осваја свет, сетили су со људи несрећпог радника који је пре 50 година непазкњом добио више бензина' него петролеја од нафтб. Ра-' зуме се да гај : раднвд« ИИЈе узео. па-: тент за свој проналазак који је свако могао сЛободно да употреби. Од 1861 до. 1934 године. на поМенути начин, прегревањеи под повећаним притиском. добијао' се скОро сав бензин на свету! . А на оном случајном проналаску безименог радпика засновано је прекб бООО узгредних патената. Тек после 19^5 по.јавила се конкуренција са ^ринтетцчним. бензином који се помбћу новпх метода у све већој мери израђује. ■'■ •

Умољавају се поштовани претплатници, да приликом слања претплате за ратне заробљенике, на полеђини чековне уплатнице или упутнице, осим назива листа за који се новац шаље, назначе и тачну адресу заробљеника; име и презиме, заробљенички број, број Сталага или Офлага, број радне команде. На овај начин биће оланшано отпремање листова заробљеницима.

1&ОДНС1ГСНЕ

Станоје Јанковић Станоје Јанковић је доиста један од оних уметника који, не мисле да је важно што више истерати један тон, па ма и по цену напора који цело гледалиште мора да осети, већ пева оно што лако и лепо може да отпева. Поред тога он је један од оних певача који никада не заборављају да

није исто певати на концертиом подијуму и на позоришној сцени. Свака од његових улога је зато до танчина израћена, и њему се никада не може догодити оно што се тако многима од његових колега дешава: да изјављују своју „врелу љубав" например дами срца свога, а да им је глава под углом од четрдесет и пет степени окренута... према диригенту ... Пначе у приватном животу. веома симпатични уметник, примамљив је мушкарац који и ван оцене осваја све оне који ,су у његовом друштву. Чак и мушкарце, јер је културан, духовит и природно интелигентан. Само, да нас ускоро не напусти. те да још дуго нмамо прилнке да га на снени, кад се појави, поздрављамо како је заслужио. Гордана Гошић Из генерације најмлаћих, Гордана Гошић је имала мало прилике до сада да нам са сиепе покаЖе шта зна и

(Оиимди: А. СимиЦ)

шта може. Прва права улога јој је, са"д'а у ..Избирачини". Иначе, у приватном јкивоту , још увек право дете, ма да се свим силама труди да буде чправа жена, и то од оних које се не заборављају када их једном сретнемо на свом животном путу. Не заборавите само, молим вас, да је њој сада већ осамнаест година! То је, збиља, мило и леио девојче. које већ сволом полавом увек осваја све симпатије. Помало повучена. ипак када се већ охрабри врло је нријатна и љуџка, . , .