Коло

Џ <ж~<б*ЈЈМ ^еС>-

Муресвил л'е забачена паланка од 1800 становника у држави Индијани. Иако туда води саобраћајна аутострада Индианополнс—Винсен. ретко који би се странац задржао у Муресвилу више од пет минута. Толико да узме бензин нли да купи нигарета. Никоме није падало ни на намет да погледа прашњаве куће учмале варопгане... Право нровинциско гнездо био је Муресвнл. Али. једног спарног дана, месепа јула 1924 године, десио се ту веобнчан случај који је узбудио сву презрену варошину ... Франк Морган. старији човек. који је држао малу бакалницу. враћао се доцкан увече кући од свог берберина. Пошто се обријао, остао је у разговору код беиберина мало дузке и вато је вадоннио. Празне улице биле су оскудно осветљене. У полумрачној улипи сретоше га два човека. И пре но што је стари Морган стигаа да их поздрави. добио је страховит ударап по глави ... Доцније се утврдило да .је добио ударан куидаком тешког револвера. Живот му је спасао стари Филцани шешир који је имао на глави. Пригушеним гласои подвикнуо му је један од нападача: „Руке увис! Дај наре!" Истовремено Једна груба рука откопчала му је капут тако да су сва дугмета отпала. Тако се опет у Муресвилу појавио .дивљи заиад". Али стари Морган је рледао доста гангстерских Филмова. Није изгубио присебност, него се нагао банио на земљу. Тако нагло да га ниле ногодио метак из револвера који му је један разбојник држао уперен у слабину. Разуме се да је повикао из свега грла: ,У помоћ! У помоћ!" То разбојнини нису очекивали. Залрепастшш су се и тако изгубили неколико тренутака драгоденог времена. Оа свих страна се појавише људн. Нападачи се дадоше у бегство. Али у пролазу поред једне уличне лампе. неки сусед познаде једног од нападача и већ два часа допнше седео је 21-годишњи Пон Дилингер. син једног машинисте из Муресвила, а с н >им и његов нријатељ и вршњак Едн Оинглтон, у општинском затвору. Њихову одбрану да су били пијани тако да нису знали шта раде суд није уважио па је младог Дилингера. иако је овај био првак верске секте „Прве хришћанске цркве". осудио на 10 до 20 година робије. Поема томе како се буде владао у затвор^... Тако је. ето. почео своју злочиначку каријеру Пон Дилингер. доцније страх н трепет целе Америке. Завршио је десет година донније. скоро тачно нстога дана. А тих десет година биле су испуњене његовим злочиначким подвизима и терорисањем пеле једне земље као што је Америка тако да се најзад постављало питање: ко претставља власт у Америои: дрзиава или гангстерске банде Пона Дилингера. Случај заиста непоанат у једној цивилизованој земљи. А за све то носи кривицу гувернер државе Индилане који је Дилингера после неколико година робије пустио на слободу., иако се показало да је Дилингер окорео, непоправим, злочинац. Чим је био ослобоћен. Дилингер је почео борбу против државног ауторитета тако да је у једном часу изгледало да ће се борба завршнти победом — криминала. Довољно }е само побројати низ злодела која је Дилингер извршио у току једне једине године. од лета 1933 до лета 1934. Ту су препади на банке у државама Охајо. Мичиген- Индиана. Илинојс. Препади на тамнине у Лими. у држави ОхаЈо и у Индијани. Приликом првог напада убијен је шериф кол'и !е Дилингера ухапсио н осудко. а сам Дплипгер ослобоћен. Приликом другог нренада ослобоћено је осам одасних гангстера, Затим следулу паиади на политшске испоставе у Ау-

бурну н Перу у Индијани, колом је приликом дошло до жестоких борби са нолицилом. али су банджти успели да је разоружају н да јој отму митраљезе. муннцију. пушке н оклопљене прснике. У децембру Дилингерова банда се појавила у Чикагу, рају амернчких гангстера. Већ половином л'ануара пелокупна банда извршила је напад на филијалу Прве националне банке у источном делу Чикага. којом је приликом упљачкано 200.000 долара. 0 тим новцем повукла се банда, заједно са сволим женским члановнма. у Флориду. а одавде у Аризону. У варошици Таксон, приликом пожара хотела. Дилингер ле препознат. ухапшен и снроведен у тамницу Краун Поинт. Ту се у њега, изгледа, заљубила Лилиан Холеј. женски судија кола му је судила и помогла му да, побегне. Убина Јунгблуд који је с њима побегао убијен је у Форт Хурону у држави Мичиген. док је Дшшнгер нестао без трага. Пронашли су га у Св. Паолу. у једном панеионату. али и поред полициског пренада с митраљезима, Днлннгер л'е успео да побегне. У то време ухапшен је Дилингеров први помоћник Франк Наш. Приликом епровоћења у Канзас. на самој станини покушала је Дилингерова

реду. Сваки 84 становник вемље био је оштећен неким злоделом гангстера. Оваки становник био је просечно оштећен са 120 долара. То је био порез који је Америка плаћала гангстерима... Нал'зад се морала умешатн и саве»на власт. Основана је сненијална органнзанија за борбу против гангстера. ШеФ те организапије .Пи-мена" Едгар Хувер нзјавио је. да је прохибнпија створила ледну класу људи кош су се ставили изван закопа и људског друштва. да би живели од злочина. Правни односи коли владају у земљи још више су потпомагали овакав развој ствари. Свака држава има своје посебно законодавство. Док се у једној држави кажњава убиство смрћу. у другој се кажњава доживотном робшом. кола се доцнше замени робијом с роком. Уопште узевши. по изјави Едгара Хувера. један убица у Америци не нроведе више од четири године на робији... Шеф министарства правде био је отворенши. Он је изјавио да у Америпи постоле и извесни политички кругови који узимају у заштиту злочиначке елементе. Приликом нзбора мењалу се сви чиновници. од претседника општине па до последњег општинског стражара, а то је прави извор коруппије Томе треба додати у-

Хапшење једног гапгстепа на улиии у .Чикагу.

(Ро1о: Ве1егас1ег ВЈШаееШиг)

банда на дрзак начин да га ослободн. Резултат је био: четнри полицајпа мртва. Наш убијен. Почела је немилосрдна халка ва Дилжнгером. Многобројни полипајци који су савесно вршили свол'у дужност били су убшепи или рањенн. Али. круг око самог Дилингера сужавао се све више. последњк чин крваве драме приближавао се свом кралу. У њему. је л"една љубоморна жена играла главну улогу ... , Пре тога да поставимо једно питање. које ле у своле време. постављао н део свет. Како ле уопште могућно да једна разболничка дружина прмси толико дуго државној власти. да намеће мирном становништву своје крваве законе? Статистички подапи ко.ш су се допнше појавили у јавности најбоље осветљавају овај Феномен. иако су они само делимични. У 1933 години било ле у Следињеним Државама 12.600 људи организованих у банде које су живеле од разболншптва уцена. злочина. Живели су већином у налвећим варошима. у Њујорку и Чикагу. И то су само оии ва коле је државна власт внала и кол'е је водила у евиденпши. Ти вликовци су у току само једне године извршили 12.000 убистава и милион и по других тешких влочина и преступа. Отмине депе и одраслих људи биле су на дневном

типај лоше штампе и филма кол'и глорификује криминалне подвиге. У последњем тренутку позвана л'е у помоћ савезна полшгала састављена од тако званих .Пи-мена" спепшално обучених за борбу против бандитизма и гангстера. али ни она. и поред све пожргвованости појединапа п поред свих пуномоћша која су јол дата. нил'е могла да изиће на крал с гангстерима. А кажо ће и да изиће. кад су полнпалпи морали често пута чекати да по неки бандит украде ауто и да га под другим бројем пребапи у другу савезну државу од 48 колико их има, да би могли против њега да поступе по закону који важи за све савезпе државе. „ЛОВ БЕЗ МИЛОСТИ" Десет година прошло ле од дана од како је Пон Дилингер извршио неуспели покушај напада на старог Франка Моргана у малол' варошици Моресвил у Индијани. Много л'е он од тада напредовао и сада је већ био ..Државни неприлатељ бр. 1" стављен изван вакона. кога свако може да убиле где га сретне .Пи-мен-и" Едгара Хувера облавили су њему и његовој банди .но-квартер-хант" — „лов без милости и поштеде". И ствавно поштеде није било ни с једне ни с дру-

ге страпе. Ко је први извадио револвер. спасао је главу. Ко је задоннио. сам ле био крив... Било је опет јулско вече пуно омо< вине. На каси великог биоскопа у Линколн-авнши у Чикагу, у непосредној близини Мичигенског језера, гурало се много света. Ту Је био л"едан мушкарап са две жене. Мушкарац је имао на себи светло летње одело. позлаћене наоЧари на носу и бели шешир на глави. Једна од дама у н>еговом друштву, у хаљини упадљиво дречећих бола. тобоже случајна испустила је рукавицу и полагано је поднгла. Мушкарац је узео карте и све троле ушли су у биоскоп... У најближем аутомобилу, у дугом реду паркираних с обе стране улине, седео је једац млаћи човек и немарно прелиставао неки часопис. То му, мећутим, ниле сметало да будним оком посматра људе кол"и су се гурали на каси. Кад л'е ћами у дречећој хаљини испала рукавипа. младнћ се тргао, извадио из пепа кутшу и запалио пигарету. И ништа 8начајнил'е нше се десило. Претстава у биоскопу текла је својим редом. Давала се „Манхатанска мелодраМа", гангстерски филм. у коме Клерк Гебл гопи злогласпог бапдита Влеки Галагера све до елекТричне Столице. Око 10 и по часова — у мећувремену се смрачило — пред свршетак претставе. неприметпо л"е наишла једна већа група људи који су се разместили у блиаини биоскопа и измећу паркираних аутомобила. Престава се завршавала и из биоскопа прокуљала је маса света. Одјекнуо ле тихи звиждук. Човек у светлом летњем оделу се тргао, поглеДао и наледном потрчао првом углу не марећи за своје даме. У трку се ухватио за стражњи пеп од панталона. ■» Али нше стигао да направи ии десеггину к.орака. Плануо је пуцањ и за н>им још пет-шест... Човек је посрнуо. налравио још неколико несигурних корака а затим се срушио на улични плочник. Маса се распрштала с пиком на све стране. Гаигстерски препад у Линколн-авнији! За Чикаго. истина, ришта ново. али ипак незгодно. Људи су, истина. били већ упућени шта треба да раде у таквом случају. Налбоље је лећи одмах на земљу. или се еклонити у капију или иза паркираних кола. Зачудо. и поред очекивања, пуцњава је нагло престала. Са свих страна су притрчали неки људи човеку коли је пао оборен мепима. и одмах направили кордон око мртвог тела. по револверима које су држали у рупи видело се да су то полипалпи. Убијени човек био је — Пон Дилингер. .Лов без милости" био је завршен. „Ци-мени" ослободили су се свог налвећег противника, „државног ненријатеља број 1". Даме које су биле у његовом друштву изгубиле су се у маси света. Једна од њих била л'е Румунка из Југославије. Она га је издала због љубоморе. Осветила му се што је варао с другим женама. иако јој је био обећао брак још у Муресвилу. пре десет година ... Идућег дана похватани су и његови саучеснипи. Исто тако и лекар који му је операпилом променио лице па чак и јагодипе на прстима. а с њим и адвокат његове банде. Бапдити који су затечени у Дилингеровом склоништу нису хтели да се предалу па су већим делом побшени. Дилингерова. банда била је разбијена. Алн нису отстрањени многобројни разлози због којих је постао гангстеризам у Америпи. Нешто ле труло у држави Данскол! Један од тих разлога ле свакако лединствена веза која постоли измећу извесних политичких кругова и организованог бандитизма. Та веза постоли и данас и поред свег личног залагања и пожр твовања .Пи-мена",•«