Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Ул^ЈШУјЈ

ДОБАР АУТОМОБИЛИСТА — Ух. заборавио сам да понесем дозволу за лов. — Ништа не мари. са вашом дозволом за вожљу побићете. зацело. силну живину успут.

ЈАПАНСКИ ХУМОР Неки Јапанац ставио је на гооб свог опа шољу пивинча. — А када ће ваш покојник устати да поједе таЈ пнганач? угеита га некн Хришћалин, стављајући цвеће на суседан гроб. — Чим ваш покојник буде устао да помиригпе цвеће! одгово&и Јапанап.

ДОСЕТИО СЕ

У Чикагу неки господин се попео у такси и оече шоферу да га одвезе у 47 авенију. Успут примети да је заборавио новац код куће. Шта да ради? Пошто је стигао на циљ. сиће из аутомобила и рече шоферу: — Дајте ми молим вас часом шибице! Изгубио сам у колима новчаницу од двадесет долара. Још није био ни довршио реченицу, кад шофер даде пун гас и одјури највећом брзином...

ЖЕНСКА РАЧУНИЦА

ДОБАР САН — Ову сам трубу добио од тате ва роћендан. — Па. зар тати не смета кад по кући трубиш? — Ништа! Ја свирам само онда кад он спава.

— Са својом женом упознао сам се приликом једног скупног јевтиног путовања. — Увек сам ти говорио да не штедиш тамо гда не треба.

КОД АНТИКВАРА — Ево једне пушке из доба Карла Веливог. — Шалите се. У то доба још нису постојале пушке. — Па то и јесте баш реткост ове пушке!

У ГАРДЕРОБИ ДЕЧЈА УСТА — Јесам ли вам дала тачно ваш капут и шешир? — д ко будеш добар. ићи ћеш у рај. а ако будеш пе— Нисте. хвала! ваљао ићи ћеш у пакао У ЊУЈОРКУ — ^ шта треба да радим па да идем у биоскоп?

Шта, и ви продајете на детаљ?

Неки индискретад човек упита старију даму колико јој је годнна. Она одговори после краћег размишљања: — Чекајте да размислим!... Удала сам се у својој осамнаестој години. а мом мужу је било тада тридесет. Сада има двапут толико година. Значи да имам тридесетшест година. Индисжретни је погледа и примети изненаћен женском рачунипом: — Заиста, али не би се рекло да имате толико година!

ДЕЧЈА УСТА Перипа посматра свог ћелавог деду. — Деда. ти сигурно немаш дугова! — А загпто то питаш? — Па. тако. Тата каже да ти имаш дуга као косе на глави.

СЛОБОДНА ПРОФЕСИЈА

— Ваш рукопис је нечитак. жали се издавач неком песнику Загато не пишете стихове писаћом машином? — Зар мислите да бих писао стихове. када бих зиао да пишем на машини?

Директор велвгког љујоршког хотела приметио да је њихов чистач ципела веома снужден. Пришао му. потапшао га пгијатељски по рамену и рече му храбрећи га: — Вудите веселији праги пријатељу Видите. ја сам био некад чистач ципела а сад сам постао директор хотела. То вам је Америка! Чистачево липе се још више смрачи, — А ја сам био на почетку своје карпјере директор хотела. И то вам је Америка!

ЛАКОЈЕ ЊЕМУ Чланови неког нашег добротворног друштва, доћоше једног дана код старог богаташа и затражише прилог. Он им даде хиљаду динара. — Како? Зар нам ви дајете само хиљаду динара као прилог? Па ваш снн нам је приложио пет хиљада! — Може бити, Али мој син има богатог оца, а ја немам, одговори стари богаташ.

Слушајте ви, копдцктер! Немојте да вичете, ипаче, одох пешке! МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА

|— Пази, чиме ови мисле да нас намаме!