Коло

6

НШНА

вала се Невена. Невена Перић. Би-

»а ла Је депа, а још Је ваашиЈб. да ј'ој је било само осамнаест година. Ј1ако је погодити слику: нлаве очи, нптттћене усне, праменови свилене косе исг. д шеширића дечјег модела. Ето !— то је била Невена. Невена је хтела да буде славна глумица. Славна, као све оне Филкгекс и лозоршпне. глумице, о којима ви слушате бајке. Хтела је да јој се свет диви, да јој удварачи шаљу цвеће, да јрј хиљаде мушкараца пишу пиСма, а да илустровани листови допоое на пргшм страницана њене ФотограФије, ИСЛ0Д којих ће писати: „Славпа умегница Невена Перић поново је блеснула" у улози ..." Да. То је хтела Невена. , И, слушајте, чудо се десило. Изне-. нада се све то догодило. Изненада,|* али, онако кад^о је Невена бчепивала... На столу ру биле иовин^; ЦедеДа их је узела. Почела да чита, и, сасвим случајно, поглеД јој паде На један оглас: „Трагки се млада девојка, лепе спољашности и са добрим гласом. Ако пробе у нашсм студиу задовоље, могла би замепити нашу болесну уметницу у главној улози у „Бајацу". Про-

још светлији на озбиљпим лицима важних људи у првим редовима партера. Какав је то глас био. Занемели су људи, позиаваоци музике. Огтерски режисер, млади принц — да, он је то био — устао је и пришао ближе поворници. Старац за клавиром се блажено смешкао и показивао своЈ 'а три једнна зуба. Господа су важно климала главом. Невена је успела. — 0, какав таленат! То је откровен.е! Ви сте чудо, лепа госпођице !... Да, тако је то иочело. А на премијери Невена је заменила болесну позоришну звезду и бацила је у засенак. Колико је цвећа добила! Како су јој сђи ласкали! Како су се новине утр-

кивале да ггашу о непом СЈ'аЈ'пом уснеху !. . '." Цео наш град је говорио о Невепи. Посла је нена слава опила и Еврону. Није дуго чекала да је зову да очара и цео свет. Нудили су јој краљевске хонораре аа свако гостоваље. После се Невена вратила у наШ град. Свет се гушао на станиди да је види и поздрави. Воже, колико је само 6укета било! Њена мама Ј'е плакала од среће, а отац је каШљуцао и важно ударао штапом по тврдом перону ... А једног дана срео је онај исти позоришни режисер, који јој је иекад прорекао славу и дао јој прву улогу. Да, онај лепи прпнц са кадифеним гласом. Рекао је да је воли одавно, и да не може да живи без ње ... " Каква је то сензацнја била за наш град кад прочитасмо у новипама вест: „Наша славна уметница Невена Псрић и славни режисер, — венчани"!... Па, да, знам. Сетили сте се. То Невена Перић, младо и сиромашно девојче са периферије, сања будна о недокучивој срећи. Не смејте се. Не <јудите је из саљарије. Она је тако жељна среће, макар и у сну...

|ве класичне ћеле светлуцале у пвлумраку ообе. Дрво пуцкало у камипу. Тиха старачка атмосфера. Напољу ветар посио снег и слагао пегде. Зима. Јануар. „Хм! Ниси мн никада рекао зашто се ниси оженио?" „Да, да !... Заиста ти нисам о томе иикада причао! Збиља чудновато!" ... Служитељ, сасвим тихо, унео свећу и опет изишао. „Понекад је судбшга занста чудновата!" „Да, да!"... Дуго ћутање. Једпа ћела склопила очи. Укорно... „Вио сам некада и ја млад. Ј1еп? Кажу да сам био и то. Богат? То нисам. Бно сам вредан. Амбициозан. Али, нисам нигде успевао Већ сам се помирио са судбином да ћу осгати

.ИШ-ро ^З

сетио сам одмах, идући кући широким друмом, да је за мене срећаг држати н.у вечито исиод руке, осећати лаки додир љеног тела, и тако ићн кроз живот... Најстарија кћи сиромашпе породице, и н.ена младост и леиота требало је да их спасу. Рекла ми је то једног дана док је гледала негде далеко и ја сам разумео да ме она воли много, алн, да има. једно велико — веливо али, до наше среће... Плакао сам дуго и оида сам отишао. Оставио сам писмо да ћу се за годину дана вратити богат и да ме чека... Радио сам много, почин.ао свашта али нигде успеха, нигде среће. Прошла је година и ја сам и даље бно сиромашаи. проШао је јога једаи месец а онда одједном премија. Ј1оз, кога

Се ће се одржати у нашем студиу, од 10 —12 часова пре подне". Невена је скочила с дивана. Новиие је савила и понела их еобом. Срећа! Још ниЈ 'е било једанаест часова. Имаће времена да стигне на пробу У студиу. Да ли '..е успети? Како -да не! Невена је млада. Невена је лепа. Невена има осамнабот година. Невена има божанеки глас !. .. Иде- Иевепа улјшама. и иоокакује као пренелЈша. Трчи Невена. а- шена. коса лепрша испод дечјег шеншрића: Јури ЈГег.еиа усусрет срећи. Ево је на кагшји Шозоришта; Служитељ: оијда кану учтиво, отвара врата и Клања "се л.убазно: . • - •' ;• , • — Лепа госпођица сигурнр иде па пробу гласа: — Да, да! Нисам ваљда задоцнила? — Не, нс. Никада ви нећете задоцнити. Полумрак у сали. У првим редовима седе људи. Озбиљни, и са сјајним наочарима. Један мршави старац, са великом седом песничком косом Ссди за клавиром и дугачким прстима милује дирке. Устаје један човек, висок и леп, жао припп из Филма, кој'и се Невени много свидео. Он прилази н каже гласом меким. као кадифа: — Да пробамо и ваш глас, Певајте штогод ,-хоћете. — „Бајапо", — каже Невена, а старп песник очинскн к.ш.ча главом, и раттреса .пешеве дугачког фрака. И Невена је ночела да пева, МузиШ1је ромињала, а наочари су постали

вечно сиромашан, и, тада сам срео н.у.. . Видео сам је први пут у хладу једиог јаблана Лежала је на трави и читала. Лепа? Ах, то није довољио. То ннје ништа! Била је божанствена. Личила је на вилу, на сам је доцније тако и звао. Рекао сам јој сасвим мнрпо, обнчио, добар дан и сео до ше. Раз^оварали сМо, али — то ни сада Пе зпам Имала је велике зелене очи, веЛика али лена у<Јта, ЈВДЈ|ла је две рупице на Образима Које « сва?,и час-нцсЈапит појављпвал^11^|0^№%.., саМ'зМ«Д»5'᧮) ; ч је' кЦјШШ# ла је висока трава природа је живела и ми смо заволели једцо друго. 0-

сам случајно купио, извукао је главии згодитак. Можеш мислитн како ми је било? Једва једном богат и срећан. Брзина авиона који ме је носио њој није била довољиа" ... ЗаћутаЈШ ћела. Ветар дунуо јаче Кроз оџак и варнице у камину занрштале. На.улица мрак. Друга се ћела полако диже. „Већ је шест, пал.а ићи кући!" На »ратнма, док му служтељ иомагро да обуче каћут запнтао: *. Ц „Онога дана кад је мој лоз извукао премнју она се венчала с другнм!"

ЕКА1РА Како се треба лечити Само када је у иитању сасвим лака болест, као нааеб или „поквареи" аселудац, болесник — и то не уве«! —I уме и може с&м да се лечи. Али, чим је у питаау, неко теисе оболеае. он нијо више у стаљу то да чини. И то је сасвим разумљиво, јер он ие зна ни основне иојмове о саставу и функцвди човечијег тела. па чак и када би ,то знао не би могао, из иретеране бриге за своју личност, правилно с&м себе да лечи. Због тога оболео Лекар ретко себе лечи. већ то „задовољство" препушта колеги. Из истих разлога лекари нерадо лече и чланове овојих, породица. Јер и лекар Ј'е човек и када се у лечење умеша и сувишна осећајиост, оно не може да буде довољно нрибрано и објективно. Али ако болесннк не зна себе да лечи, он мора зиати иа који начид он може да тразкн лекарску помоћ. Јер то шје увек тако просто,,а ноготово то иије случај у нередовним приликама. Јаато је да када човек зкели да ,нанрави одело. он. иде стручшаку ,кројачу или када асели да зида кућу, ои се обраћа инжењеру. Исто тако ка? да је болестан и потребно му је лечење. он се обраћа стручњаку — лекару. Али ту већ почиње незгода,. јец. медицина, на срећу или иа песрећу, постала је толико обимпа и комиликрвана да је целу једап јединн мозак на може да обухвати и због тога ностојз - епеиијалисте за ноједиие медииинске гране, То има својих згода и Незгода. Згодио је то што један спецнјалпста мозке .о једној медицииској грани миого више да зна од другог лекара. јер је цео свој рад посветио само њој. те може више н боље болеенику да користи. С друге пак сгране ак"о болесник болује истовремено од две ила више болести. онда га морају лечити два или више сиецијалиста што има ту незгоду да ни један од в.их не.ма у виду Нелог болесника и што овај мора да иде од једног до другог те тнме губи и време и новац. Да се то не би догаћало. потребно је да болесник зна када ће се коме лекару обратити. Има. случајева када је то сасвим просто. на пр. када болесник болује од очију или ушију или неке венеричне болести. обратиће се специјалисти за очне или ушне или венеричне болести. Исто тако жена у другом стању потражиће мишљеке лекара за женске болести и пороћаје. Али врло често болеспик не зна, када ианр. има болове у трбуху, треба ли се обратити лекару за оншту мединину, специјалисти за уиутрашње болести или за хирургију. Ако је жена у питању, може бити и лекар за жеиске болести потребан. Када је то случај, онда је иајбоље обратити се лекару за општу медицнну или интернисти који ће. пошто види каква је болест у питању, упутити болесника снецнјалистн за дотичну болеет. У већим местима, у којима постоји болиица са разним одељењнма или универзитеТске клинике. посто.№ и амбулан,те за специјалне болести, које врше бесплатне. прегледе сиромашних. болесшижа и, ирема потреби, упућују ихна дауга оделења и.ти клиниие на нрецлед. Сваки болесник треба да зна да болест која не пролази. после извссног времена. или која се чак и погоршава и после савесног .лекароког лечен.а, ,молсе бнтн много озбиљнија нсго што ре мислн и због тога треба тражити место где се оиа мозке тачно испитати н лечити а то су клнппке или болничка одел.ења. Ако је болест такве природе да је потребно нарочито испитивање или посебно лечен.е, болесник мора да остане да лежи извесно време у болннци или иа клшгипн на којој се лекари — стручњапи баве проучавањем и лечење.м баш те болести. У Берграду ностој'0 многа оделења и мноте клинике гсоје се баве исштшааем и лечењем разиих бодести. па чак шта више и одељеља- аа .пдућие.. за трбут«е или срчан« болести. На нима , ее лече све УН1тртши.е болест и али лекади^ћа шгма носвећуЈУ е§ иоглдвиу- иутрашњих органа. То је само од користи за болеснике. Др. С.