Коло

Лево — Авала под пролећпим супцем.

Десно — Како је лепо плаветнило цалеких српских планина...

Доле — Побожно, Сгткињице полажу прво пролећно цвеНе на крипту Иевнаног јуиака.

— Први пут, после дуге и оштре зиме, љупке девојке из Иелог Потока, под Ава• лом, стижу с китицама првог цвећа, пред маузолеј Незнаиог јунака...

лепо плав-е српске планине и прелпвају зелена поља и жуљци његове Србије, није остао заборављен... Српкињице из Белог Иотока, под Авалом, о првом про-' лећпом празиику обилазе га и доносе му китице нрвог цвећа... Дошле су и данас. Својом руком убрале су то цг.еће на зеленим падинама, свиле га у мале китице и понеле на. гроб... Чувар маузолеја очекивао ијг. Он нх је и дочекао и пронустио кроз тешке масивне вратнице срнског народиог храма... 1'ледали смо те дичне Српкињице како побожно, с пијететом, у ђурђевском јутру, ките хладни мрамор крипте... Гледалн их, дивили се и поносили њима као захвалним кћерима српске родне груде и као узданицама сутрашње Србије... * 1 Зато, ваљда, тако н блистк го '1 >да Авала на ' скнцУ "ђурђевскбг јутка... ? '■»*

Ћ

I

шаАша V/ орда и ноноснта Лвала блнста на пролећном сунцу... Столстио дрвеће њено озелснило је својнм пј ^ вим листом, а скривене пропланке њеие ишарало нрво нролећно цвеће... Данас је Ђурђевдап... први Пролећни празник... Јутро. Оздо, са звоннка белоиоточке црквице доиире бруЈање звона... Допире до самог врха, до самог подножја маузолеја од црног мрамора у којем ночива Срнски Нсзнани Јунак... * Још рано јутрос прошли су први ураничари авалским стазама, свежим од росе... Прошли и пронели ведру несму... Негде из пеког кутка, скривеног зеленилом, одјекује сетно гитара. И глас, нежни, неке девојке Варљиви дани нролећа нису ноколебали ураничаре. Верпи првом пролећном празнику пошли су они још у освит зоре нут Авале, да нод њеним китњастим окриљем проведу Хурђевдан... Свеједно што се небом вукли сиви облаци, свеједно што је хладно и неизвесно свитање Из усамл.еног шумарка, сасвим горе, нри врху, цвилн виолина... И она — тужна, сетна, чежњива... * На стази што се на врху утана у камене степенице што воде врху — српској блиставој светин.и, указује се живописна и ведра новорка младих девојака у богатој народној ношн.и, с новезачама на глави, кадифеним јелечићима и везеним прегачама... У руци свака носи тек убрано нрво пролећно цвеће, шарено и мирисаво ... Ни ове године нису изостале љупке Српкињице... Ни ове године Незнани Јунак, што почива нод клесаним црним мрамором, IIа месту с којег се отварају видици, с кОјег се лако